Полицијски гласник

СТРАНА 238.

ПОЈШДИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 30.

Кад јо за Фраиса било доказапо онда јо било лако по трагЈ- потражити такво друштво. Двојица ој 1 .1авних били су Фосард и Легањер. Оаи су готово били ухваћени, али благодареКи лабавости и невештини агената побеглп оу испрод потеро, коју сам ја бно упутио. ТТрви је био у толико опаснпји што со одликовао у прављењу лажних кључева. Потпаост месеци јо оп просто зачнкавао полнцију док једпог дана но дознам да станује код неког власуљара у улици Тампла, близу канала. Ухватитн га ван стана било је готово немогућно, јор јо се врло вешто ирерушавао а познавао јо полицијске органе и на двеста корака; о друге сгране, много је важније ухватити га у сгану, међу алатима његовог „запата" и производима његовог »рада". Али, то нијо било лако ; Фосард кад ое закуцн на врата пе одговараше никад а било јо вероватпо да јо осигурао излаз и друго, да се у случају изпенађења дочепа крова. Изгледало ми је да јо једиии начин ући у његов стаи кад он пије тамо и ту ухватити бусију. I'. Ханри усвоји моје мпшл>ење: нареди да се врата отг.оре калаузом и три агента се наместпше у кабипету до собо за спавањо. Прођоше скоро шсздесет н два сата а нико но долазашо; трећега дана агенти су наморавали да се повуку, јор им је бпла нестала храна кад чуше да ноко мотну кључ у браву; улазио је Фосард. Одмах два агонта, према датим унуствима, излето из кабинота и пападпу на њога, алп Фосард дохватпв јодан нож, који су опи бнли заборавплн на столу, натора им толики страх да су му они сами отворили врата којајо њихов друг био закључао. Пошто их је закључао у собу Фосар сиђе полако нпз степоницо остављајући им иотребно време да снрсмс рапорт у коме су оппсали све сем догађаја са пожем, видећо со доцније у овим мемоарима како сам ја 181-'!. године успсо ухапсити Фосарда и поједииости тога пису ни мало мањс пптересантпс него ово што сам испричао. Пре но што ће битп иреводен у Сопстегдепе (апсану) Франс ворујући у моју оданост препоручио ми боше једног од његових најблискијих другова, Легањера, побоглог робијаша, кога су ухватили у улици Мортелори, у трснутку кад јо хтео извршити јодну крађу удошеним кључем. Кад је Франс спровсдеп овај човек остаде без пара п намисли да тражи новац који је оставно код јатака Кро Кају-а, у улици Ссп Доминик, па како ме јо Анста врло марљиво иосећпвалау тврђави и својим лукавством помагала мс неколико пута у истраживањима, поверимо њој ту ствар, али јатак, да ли што је сумњао, да ли гатс јо хтео ту сумњу да задрнш за ссбс, прими и Ансту врло рђаво, и кад је оиа стала наваљивати он је ишао дотло да јој је протио како ћо је ухапситп. Анета се врати и јави нам како није усиола. (пастави т .р. се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учпњена су пам ова питања: I Суд општине владимирачке, актом својим Бр. 3459, пита: „Прописом § 364. казненог закона, забрањено је радити и држати отворене радње и у њима пазаривати у вароши или селу у недељно и остало празничпе дано, који су у шематизму као такови обележени. На основу овог законског прописа, суд овај, наредбом својом Бр. 3207, забранио је у опште грађанству, да ради у подељне и остало празнично дано. А оне, који су радили, суд их је овај кажњавао и првостепсни је суд, ове просуде одобравао као правилне, и на закону основане. Полицијска власт среза посаво-тамнавског, писменим својим наређсњем Бр. 9527, наредила је овом суду, да суд обустави даље кажњавањо грађапа за опакав поступак из разлога: што је, вели, сада најбоље радно доба наших пољопрпвредника, и одобрила јс, да могу радити и празницима, како грађанство тако н »парпи млинови", „мотори", „вршалицо" итд. све дотле, док се вели не расправи питањо о томо: да ли и ово и овакве радње, подлежс казни по § 364. каз. закона или не. С тога а иа основу изложеног, суд овај учтиво моли уроднигатво за следоћо објашњење: 1. Да ли спадају у ред радњи и рачуиају ли се као радњс: парни млинови, мотори, вршалицо итд. јер овај суд сматра, да све оно спада у рсд неких радњи, кад со на истима улотребљава и људска радна снага, а где се год употребљава људска радна снага, мора со сматрати, да је и то нока врста радњи; а по помонутом законском пропису, сво радње у опште, у недељне и празничпе дане имају и морају бити затворене по цео дан. 3. Да ли се ово наређење полицијске власти слажо или се коси са канонима и обродима наше св. православне цркво (и са наређењем исте власти од 14-11-1912. 1 од. Бр. 2351, којим јо и она, онда ово исто наредила, и убранила у олште рад гра^анству, у недељне и остално празнично дане). 3. Да ли се суд овај није огрешио о закон, што је у опште забранио рад грађансгву у недељне и остале празничне дане, а паредио, да со у те дапе посећујо наша св. православна црква. Моли се уродништво, да ово изволе обј.чснитп у првом своме иаредном лиету". — На ово пптањо одговарамо: У § 362. т. 3. кр. закона, постајала јо нарочита казна за оно грађане, нарочито тежаке, којп у свету Педељу н друго Господско празнике, радо тежачке нол>ске послово без особите нужде. Измепама и допунама од 30. јуна 1882. готине, ова јо тачка укинута. Ни дотле, а ни доцније, одредбо § 364. кр. закона нису у опште додири-

вале питање о раду тежнтника — земљоделаца, јер је, као гато рекосмо, постојала поменута одредба, која јс то питање регулисавала. И кад је она укинута, а нијс донесена друга слична одредба, онда се има узети, да земљоделци, за своје пољске и домаће лослове нису у опште ограничени законом, него да је то остављено њиховом религијозном осећању п нахођењу. Овако се мора узети и по томе, што је чак и тачком 3. § 362. било дозвљено, да на случај нужде, могу радити и ин всће празпике, ако је било време жетве, косидбе или вршидбе, а било је разлога плашити се рђавог времена. Прома овоме, § 364. кр. закона не односи се на тежатнике, нити се они могу казнити по овој законској одредби, п ако је првостепени суд одобравао п овакво осуде, он ;е чинио грошку. У овај ред послова морају се уврстити п вршалиц , јор јо и то јодан од нооспорних начина срођивања летино, па нема разлога сметати овомо послу. Што се тиче парних млинова, они се могу уврстити у радњо, о којима говори § 364. кр. закона у тачци 1. На сваки начин, да се ово наше гледиште не поклапа са наређењем, којо је издала виша црквена власт, али оно одговара законским прописима, јер је законодавац из обзира нужности и целисходности учинио изузстак за пољско п друге сељачке послово, остављајући дн самп сељанн — земљодолци — према приликама и својим верским осоћањима одређују: кад ће својо слободно време посвзтити цркви и Богу. II Суд општине прокопо-кутинске, актом својим Вр. 1513, пита: »Пр ес УД° м нишког првостепонг судн, од 1. септомбра прошле године Бр. 18020, осуђена је ова општина да плати јодном лицу из Јагличја 305 динара на имо накнаде за извршену му паљевину плевње и сточне хране. По чл. 22. закона о накнади штето учињене злонамерном паљовииом и противзаконим иоништајем туђих ствари. суд одговорне општино, у споразуму сн одбором, досуђену штоту распоређује на поједино грађано своје општине по пороским главама, а по чл. 20. истог закона општина јо дужна овај разрез и иаплату извршити у року од три мосеца од дана осуде. По члану 4. пак Финансиског закона, за ову годину, никакав се нов разрез нити ванбуџетски прирез не смо чинити и прикулљати на ма и на основу каквог сиецијалног закона. Па како је одбор ове општине одлуком својом од 1. јула ово год. Бр. 1368, коју је и државна надзорна власт примила к знању, — решио : да со досуђена накнада за ову паљевину пореже на све пореске главо села Јагличја ове општино, у коме је ова паљовина извршена, пошто се верује да јс ноко пз овога села ову паљевину нзвршио, и како сољани горњог села ноћо на леп начин да плате