Полицијски гласник

ВРОЈ 30.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

СТРАНА 237.

влаоти, доћићемо до закључка да злочинци уживају нарочиту сигурност. Као што је коното-товао Жоли, то су најтожа кривична дола која се сразмерно најмање кажњавају, јер ако се узмо општи број злочина и преступа, проценат некажњивости спушта се отприлике на 40°/ о која се циФра подудара са последњим болгијским статистикама. Ова некажњивост, коју уживају злочинци, стално со увећава: у мори у којој је расло преступништво, упетостручавајући со за последњих 50 год., увећавасе и број непронађених дела. У год. 1860 број овај износио је 53°/ 0 ; у год. 1890 нопоо се па 63°/ 0 , док најзад није у данашње време достигао циФру од 7 1°/ 0 Ако со има у виду да се једновремено са овим увећавао и криминалитет, није ли сасвим логично потражити један од узрока овог увоћања у нади коју нмају злочинци да ће избећи казну? Је ли то баиална идеја која у страху од казне глода моћно средство проФилаксије ? Полицијска Техника, створена данашњим потребама, неопходно је потробна свима онима који суделују у вршењу правосуђа. Не улазе у обим овог нроглода посматрања о примени 'нових знања па Формирање будућих истражних чиновника. То питање већ је чисто изучавано и дискутовано са много речитости. Ту скоро, на криминално-антрополошком конгресу у Келну, Де Рикер је предлагао стварање виших школа, тсориских и практичних. за кандидате за Функцијо правооуђа. У овом правцу већ су нас претекле друге нације које су створиле, као у Риму, Лозани, и Букурешту, универзитетске катедре на правним факултетима за Полицијску Технику. Једна друга Формација сама се по себи налаже, и то као врло хитна — Формација којој судски лекари могу много припомоћи. То је она саме полиције, која јо способнија за наше напоре око њоног реФормисања и усавршавања. Да ли се помишља колико је чудновато — што смо већ често констатовали — да је за све остале проФесије потребно претходно спремање,и да је полиција готово једина која с данас не изучава методичним начином? Готово свуда у Европи постоје проФесијоналне школе за ручнс занате, као и специјални институти за интелектуалне каријоро, док је Формирање полицајца остављено њому самом, а ово Формирање код нас је у пракси најчсшће подложно емпиризму. Нови полицајац сазнаје од старијих колега пајпотребније елемонте за службу, и на овај начии традиције се понављају; неостављајући места потребним усавршавањима. Нијо ли тада за чуђење што полицајац још успева, да у присуству много лукавијих и усавршенијих злочинаца постигне извеснс резултато са тако мало еломената успеха? Срећом полиција притежава, у највишем ступњу, професијонално самољубље, и овај узвишени осе^ај осигурава јој поворење целог друштва. Ми познајомо овај осоћај дужности полицајаца

наших земаља. Један његов узбудљнв пример пружен нам јо недавно у Паризу. Али баш зато, што захтевамо много од наших полицајаца, потребно је да им, у мери наших средстава, олакшамо прибављањо онога што им не достаје, а то су прецизнија, пространија и впше научна знања. Ставнмо нм на расположењс резултате скупљене дугнм радом, и поМ01ННМ0 им да се користо искуством којо је стечено у току лоследњих година. Потребно је, једном рочи, да створимо аолицијсне школс. Несумњиво јо, да ово стварањо одговара једној хитној потреби. И сама нолиција свесна је овога. Поред упознавања са најбнтнијим слемонтима потрсбних знања, у овим школама можо и још, развијањом моћи посматрања н индуктивних подобности, добити макснмум успоха са глодишта судско полицпјских истрага. Тако со констатујо н.пр. да пролаз кроз одељење за идентификацију трансФормише мало по мало учоника, јер га навнкава да види и прецнзира све ствари. Ово је Вертилон често констатовао код свог порсонала. Према мишљењу једног одличног чиновника г. Хитенса до Тербека, краљовског прокуратора нз Лијожа, истраживање и констатовање отисака прстију и осталих трагова, које је расписом препоручио полицајцима свога среза, допрпноло јо много, од про нсколико година, развнћу њнхове моћи посматрања и побољшало општу прецизност констатација на месту извршеног злочина. Настава, која би сс имала изводити у полицијским школама треба, по нашом мишљоњу, да одговори овом двогубом задатку : да обучи и да формир а. Овај циљ може сс постићи интимним спајањем теоријо и праксе, и са овог гледишта поуко црпене на основу ранијих примера кривичних истрага, судске медицино и експертиза од неоцењоно су користи. У овомо се огледа сав значај судског лекара у реФорми коју продлажемо. (свршиће се) ПОУЧНО - 3АБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕМОАРИ (НАСТАВАк) У ово вроме живола је у Парпзу јодна дружина састављена из одбеглих робпјаша који су свакодновно вршнли крађо и није бпло изгледа да ће љихово пљачкање прпстатп. Већина од њих бнли су хватани, алн пошто пијо било иикаквнх доказа, а они су стално одрицали, морали су бити пуштони и тако толико већ времена пркосили су правди, која их није могла ухватити на делу пптп набавити какво друго доказе. Међу овим лоповима био је Неки Франс, звани Тормел. који кад је дошао у Тврђаву замоли мс за досет долара да би имао у затвору засобну собу; учинио сам му ову позајмицу. Отада смо били пријатељп и како

со ислеђење његовог оптужоњанримицашо крају, није со устручавао да ми се повсрава. Кад су га затворили он јо бно сакрио две башшото од по хиљаду дииара и даде ми их молећи мо да му дајем новца колико му кад затреба. »Ти мене но познајеш, речо он, али новчаницо јомче, ја ти их повсравам јор знам да су сигурнијо у твојим рукама него у.мојнм; доцнијо ћомо пх размонити; сад то чинити било би глуно, боље је нричокати". Усвојио сам његово мишљење, прпстао сам на његов продлог и обоћао му да будем њогов благајник; у осталом нисам ништа ризиковао. Франс јо био ухћпшен за опасну крађу нзиргпону код нокога трговца са амрелима у улици Фејдо; испитивали су га ноколико пута и он јо увок одговарао да нема никакав стан. Међутим, нолиција јо дознала да га има н било јо корисно нронаћп га, нарочито, што је било готово сигурно да ћо со тамо наћи оруђе којим јо обијањо извршено, а и иокрадоне ствари. Изналажењо стана било јо, дакле, од велике важности, јор би со на тај начин нашли н стварни докази да је он учинилац овога дела. Г. Ханри ми роче да рачуна да ћу ја успети и ја сам доиста радио и дознам да је Франс, кад су га ухватилп имао стап на углу улице Мон-Мартр и улицо Нотр-Дам-до-Виктоар, који је стан била закупила нока ЈозеФина Бертран, која је јагаковала лоповима. Ови су нодаци били сигурни, али је било тешко употребити их а да Франс но посумња на мсно да са.м га ја издао, јер јо он само ирема менн бпо поворљив; па ппак ја сам успео, он јо тако мало сумњао на мене да ми је стално причао своје повољо нрома ономс како јс извођон план који сам са г. Ханрием био удссио. У осталом рад јо био тако удошен да је пзгледало као да полицију води случај: Ево како јо рађоно. Полиција на!)0 једног кирајџију који је становао у једној кући у којој и Франс, и овај јави газди да има три недеље како се из стана г-ђе Бертран иишта не чује; то је изазвало разне продноставкс. Прво се опомснуше да је у тај стан често долазио н излазио ноки човек и да се у последње вромо но виђа; говорило се о томе и ноко рече како је тај човек нестао. То је опет био разлог да се известп полиција, а затим јо дошло отварањо стана у присуству сводока. У стану су на1)Оне мнјго ствари покрадене из комшплука и оруђа којима су вршоно кра1)0. Требало јо сад сазнати шта ј било са Ј озофнном Бертран. Прво су припптали оне људо па које се позвала кад је закупљивала стан; али се ту о њој нијс могло ништа сазнати, јодино со дознало да је нека довојка, Лапберова, која је поЈле ње закуппла стан у улици Мон Мартр, ухапшена, и кано је ова била позната као љубазница Франсова мислило со да су њпх двојо морали имати зајсднпчки стан. Кад су Франса одвели у овај стаи комшијо га одмах познадошо. Он јо се бранио да га они кловотају што га мрзс, али порота на суду рече друкчпјс и њога осудише па осам година робије.