Полицијски гласник

СТРАНА 236.

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30.

»зак. Ту нема никакве контрадикције, в нити може бити речи о иокључоњу је„дне околности, кад постоји друга. Су»дећи о кривици оитужонога и казпи за »учињено кривично дело, суд мора да »процењује аонаособ олакшавано и оте»жаване околности које кривац има и »сваку за се утврђује и констатује. Само „при одмеравању казне суд је дужан да „пази која од њих претеж и према томе »ће кривца блажије или строжије осу»дити, пазећи при том на максимум ка»зне која је у закону одређона за то дело (§ 66. к. з.). »Изложено гледиште Касационог Суда „да: „ранија осудазначи рђаво владање«, „води, најпосле, томо закључку: да су „судови у оцени питања о добром вла„дању оптужонога дужни да воде рачун „о ранијој осуди оптуженога, баш и онда »кад је ов а ранија осуда застарила, то „ со кривцу не би могла више ставити »на терет ни као отожавна околност, ни »као поврат, и чим она постоји да се »таквом лицу не призна добро владање, „као олакшавна околност. Такво схва„тање овога питања било би погрсшно »и неправично. Новија законодавства која »су увела условну осуду, посло рока ње„ног трајаша, исписују исту из судских »регистара (саз1ег8 јиЉсЈаЈгз) и сматрају »је као да иијо ни постојала, под усло»вом: ако кривац у одређеном року, док »она траје, не учинн ново кривично дело, »ако се дакле за то време добро владао. „По нахођоњу Касационог Суда у поме„нутим примедбама, ранија осуда треба „кривца да прати за дужи низ година, »да се тако роКи кроз цео живот сма»тра за рђавог. јер ранија осуда значи »рђаво владање«, па ма се оно после „осуде и поправило, и ако га ова ранија »осуда нијо учинила инФамним ни у ко„лико. У осталом, као што јо већ речоно, »Апелациони Суд сматра да је ово пи„тање о томо: да ли ће со каква окол»ност увети као олакгиавна или отежавна, »Фактичко питањо у које Касациони Суд »не може ни да улази«. „Са ових разлога Аполациони Суд »остајући при овојој пресуди од 17. апри„ла т. год. №. 2847, има част на основу „§ 277. кр. суд. пост. вратити Касацио»ном Суду сва акта овог предмета на „рсшење". Општа седница Касационог Суда није усвојила ове примедбе Апелационог Суда, већ јо одржала у сили примедбе одељења којо смо напред изложили. * * * Као што се види из горњег примера, јуриспруденција Касационог Суда одлучује: да се но може узети добро владањо као олакшавна околност ономе кривцу који је раиије био осуђон родовним судовима за ма какво доло у опште а но та осуда није застарила и ставља се кривцу, у исти мах као отожавна околност из т. 5. § 65. к. з. и ако та ранија казна није била инфамна, као и ни само доло за које јо крисац раније осуђен. Нећемо се упуштати у коментар правилности ове овакве одлуке о овоме питању, јер би изашли изван оквира нашег

продмета у овоме чланку. Напомињемо само толико: да ово гледиште опште седницо Каоационог Суда није ван дискусијо тако да аноолутно искључуј • противно гледиште Апелационог Суда које јо довољно јасно комбатирано у спорном случају. Бележоћи ову одлуку општо седницо Касационог Суда хтели смо само да покажемо сву незгоду која долази од енумерације и дефинисања олакшавних околности, нарочито кад јо она још и непотпуна, као што је случај са овом олакшавном околношћу из т. 4. § 69. к. з. о којој говоримо. »Олакшавно околности »по својој природи но дају се дофини»сати и ограничити, јор јо иомогућо огра»ничити у чврстим дсФиницијама обзирс „разне природо који могу мотивисати »ублажоње казнс. Оно су предмет чисто „и просте декларацпје судије и нијо по»требно да буду прецизованс. Судија о »кривичности има само да декллрпра да »опе постоје, но не и то у којим Фактима, „у каквом скупу посматрања оп види »олакшавне околности ; он со ограничава „да кажо да оне постојо. Порота у свом „вордикту изјављујо: „већппом гласова »нађсно јо: да постојо олакшавне окол»ности. Судија за преступна дела такођ г : »оглашава: »с погледом на то да постоје »олакшавно околности". Ово се оснива »на суштини олакшавних околности, које „со по својој природи не могу дофини„сати и ограничити«. (ОаггаиЛ). Поменули смо већ да само нека законодавства набрајају лимитативно олакшавне околности, у које спада и наш данашњи казнони законик, као што смо видоли. Шпањолски казнени законнк посло онумерације која изгледа лимнтативна у члану III: §-у 9. додаје: „Свака друга „околност исте вредности и аналога прет„ходним околноотима®. Овај последњи § лишавајућн енумерацију њеног лимитативног карактера садржи саму осуду шнањолског система 1 ). Пројокат новог казненог законика, по угледу на новија казнена законодавства, напустио је таксативно набрајањо околности, којо су од утицаја на одмеравање казне у границама њеног обима. Остављајући судији да он сам оцењујо у комо со случају казна има ублажити, пројокат се задовољио само јодиим општим наређењом у § 59. »ако суд нађе да има »једна или више околности са којих казна „треба да се ублажи«. Постављајући принцип у § 59. да се казна одмерава учиниоцу према степену његове кривичне одговорности, пројекат новог каз. законика, у овом §-у упућује С УД И ЈУ Д а узме у обзир: „сво околности „ које утичу да казна будо већа или мања, „иарочито злочииачка наклоноСт која се „оглодау извршеном делу, побуде са ко„јих јо дело извршено, непосредни под„стрек за извршењо дела, лпчне и око„номско нрилико учиниочеве, моро уви„ђавности посло извршеног дела, као и „да ли се за исто каје и да ли се труди »да поправи наступеле послодице". Како пројскат у опште но каже којо се околности имају узоти за олакшавне,

I) Оаггаис! Ор. СН.

нити их набраја, као што то чини садашњп каз. законнк, то судија и но можо као сад мсханичким рачунањем да долази до ублажавања казио, воћ мора да оцешујо дејотво сваке околности. При решавању питања да ли казну треба ублажити илн ие, судија мора узети у обзир, у оцону свс околности, којо утнчу на одморавање казно, т.ј. како оне којо иду на штоту, тако н оно које иду у корист учиниоца. Обадве се те групе имају поредити по вредиости и по дејству и од резултата порођсња зависи хоће ли се казна ублажити илн не. (^Мотиви иројекта новог каз. законика. — Стр. 221.). Нема сумње да ће ова новина ступањом у живот новог казноног законика корпсно утицати и отклонитп данашње тошкоћо које долазо од лимитативног набрајања олакшавних околности, којс поотоји у систсму дапашњог казненог законика. који јо осуђои и у доктрини п у новим закоаодавствпма. М. М. СтанојевиЋ. ПОЛИЦИЈСКЕ ШКОЛЕ 1 ) Д-р Е. Стокис Формирањо полицијо и њено уоавршавање, троба на сваки начин, да буду предмет дискусијо једног судско-медицинског конгреса. Ми, доиста. не можомо остати равподушни прсма свему овоме што утиче на кривичну истрагу. Судоки лекар у тесној је всзи са кривичном истрагом. п у многим стварима оурадникјо истражног чиновника, кога потпомажо у открићу истино. Нахваљујући својој посматралачкој моћи и својим индуктивним и дедуктивним. особинама, којо је развио у току своје Формације, као и примени науке у својству судског воштака, судски локар у стању јо да у многим приликама упути власт на правн пут. Нијо ли, у осталом, овај скуп нових знања, коме јо Бертилон 1889 год. дао име, којо продотавља имовину научне полицијо, који номачка школа, са бросом, још назива »криминалистиком", постао од двеју медицинских наука: антропологијо и судске модицине, и нијо ли наша наука дала новој доктрини чувене представнике посло њоних оснивача? Полицијска наотава организује со са свију страна. Свуда се прнзнаје потреба модорнизирања срсдстава акцијо правосуђа према злочинцима, и паралисања сталног >већаваша криминалитета помоћу мотодичне организације и применом научних знања. ЦпФре криминалне статистике свуда су страшне: злочпнци измичу репресији у огромним сразмерамаАко консултирамо цифре, којс је за Француску публиковао X. Жоли у „Келгие с1е8 Воих МопЈо", видоћомо да 71°/ 0 злочинаца остају непронађсни, а ако се из слабог процента кажњених злочинаца издвоје они, који су се сами пријавили

1 Овај г. Стокисев рад прочитан је на II судскомедицинском конгресу народности, који је одржан у Паризу између '20 и 22 маја ове год. под председншптвом чувеног профееора Лакасања.