Полицијски гласник

БРОЈ 31.

У БђОГРАДУ, НЕДЕЉА 19. АВГУСТА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ, А ПРЕМА ПОТРЕБИ И ВИШЕ ПУТА НЕДЕЉНО. ПРЕТПЛАТА СЕ ПОЛАЖЕ У НАПРЕД, И ТО НАЈМАЊЕ ЗА ПОЛА ГОДИНЕ, КОД СВИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ, И износи: 20 ДИНАРА НА ГОДИНУ ЗА ДРЖАВНА И ОПШТИНСКА НАДЛЕШТВА, а ЗА СВЕ ДРУГЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ У ОПШТЕ 12 ДИНАРА ГОДИШЊЕ. ЗА ИНОСТРАНСТВО: ГОДИШЊЕ 24, ПОЛУГОДИШЊЕ 12 ДИНАРА У ЗЛАТУ. ПОЈЕДИНИ БРОЈЕВИ „ПОЛИЦИЈСКОГ ГЛАСНИКА" НЕ ПРОДАЈУ СЕ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

СТРУЧНИ ДЕО БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСНЕ ПРПКСЕ ПО КРИВИЧНИП ДЕЛИПН КРИТИЧКО ИЗЛАГАЊЕ од М. С. Ђуричића судије Касационог Суда (СВРШЕТАК) 65. Пропис § 199. казн. зак, примељује се само на човека, који држи милосницу у својој кући, а не и на мидосницу, [I 17. VIII 1911. № 9975}. Побуде пресудс арвостваеног суда: »Суд налази да у радњн опт. В. и оптужене Д., што ио своме иризнању ванбрачно живе у куИи оит. В,, аоред неразведене венчане жене његове, гсоју јс онт. В. отсрао, стоји дсло прсдвиђоио п кажњппо но § 199. казп. зак. Да су учиниоцп и овога дола опт. 15. и оптужепа Д. доказ јо њихово признашс § '225. кр. с. п. Да со И нрема онтужоној Д. има применити одродба § 199. к. зак. суд налази прво но томс, што јс прпи. тужиља II њу оитужнла, као милосницу тужиљпног норазведеног мулса, јср колико има кривице до оптуженога, што ју је у своју ку^у домсо, толино има и до ње, штојс пристала п дошла у његову кућу н са њимс живп, и ако јо знала да опт. В. има жнву и норазведену жепу, то је била и узрок, што јс опт. В. жену исторао из куће. Сем тога н њена јс кривпца доказана њеним чистим и јасним признањсм и ие можс се подвссти под т. 11. § ЗС5. казн. зак., јср овај законски пропис продвиђа живлоње невенчаних, који немају вснчаног мужа, одиосно жоие, што онде није случај. Најзад, долазак оптуж не Д. у кућу опт. В., на живлењо са њим, поред његове живо и норазводено жснс, носумњиво јо противан закопу, п])отиван јавном моралу и као преступно доло предвиђен у Гл. XXI, која говори о проступима противу морала".

Побуде иресуде Лиелационога Суда: ....»Првостопони јс суд погрешио, што је н оптужсиу Д. ооудио на казну затвора, всћ јс имао према нарсђењу § 199. к. зак. пресуднтп : да се оитужена Д. одма.х истера из куИе оит. В., па со ова просуда у толпко ила н да нсправп". Ова прссуда оспажеиа је иавсд ним рсшсњсм Касационог Суда. Пниомена. Тачно јс да со пропис § 199. к. зак. односи само на мужа, а по н па њогову мплосннцу, п Апслационп Суд правилно је поступио, што ј : у овоме поглсду преиначио прссуду првостепоиог суда. Ну овде је учињена погрошка у томе, што на оптужену Д. пијс примењон пропис т. 1 . § 365. казн. закона. Не стоји разлог, нзнет у пресуди првостопоног суда, да сс овај пропис односи само на особс, којо иису у брачном стању. Напротив по јаспој одродби овога прописа види се да со он прнмсњује у општс, бсз обзпра па брачпо плп пебрачпо стањс. особа, којс учпнс тај пступ. Сад, ако јо таква особа Ожењсп човек н п^огома жопа подпгно тужбу, онда ћо со па њога иримснитн § 199., ако јо то живлењс бпло у његовој кући, ппачо и боз тужбе жепинс применићо се увск проиис т. 1'. § ;!65. к. зак. 66. Кад је оштећени, за утају или крађу (просту или опасну), код суда одустао од тужбе, онда лица, која са оштећеним стоје у сродству, предвиђеном у другом одсеку § 50. казн. зак., треба одмах по сили прописа § 235. казн. зак., без икаквог даљег кривичног поступања, по § 250. в) крив. с. пост. отпустити испод суђења. Примедбе I 20. XII 1910. № 15112. „Према I од. § 2 >5. кр. зак. крађе, билс оне просте нли опасно, извршоне између лица, која се налазе у сродничком односу, предвиђеном у II од. § 50. казн. зак., судо се само на тужбу оштећоног, који има право одустаиком од тужбо задржати даље ислеђоњо и суђење. Приватни тужилац иа лротресу јо одустао од тужбо против оптуженог, но тражећи да се оптужопп, као њогов рођени синовац, казни.

Према овомо поротни суд, прелазоћи на оцену нривичне одговорности оптужоног, пошто је утврдио постојање дела н сроднички однос између оптуженог и тужиоца. требао је нмати у виду овај одустанак прив. тужиоца од тужбе, чијо је постојање услов: да суд можо пристуиити суђсњу кривцу, за дело којо со казни само на приватиу тужбу, као шт.о је овде случај. Међутнм иоротни је суд погрешно, боз обзира на овај одустанак огласио оптуженог за крива, по делу, за чије кажњење нема битног законског услова —- тужбе оштећеног лица, на чији захтев има да се прсдузме суђењо овога дела. Тако исто погрешан је разлог државног суда да нома места одустанку прив. тужиоца од тужбе и да се ово дело, због сроднпчког односа опуженог према тужиоцу само блаже казни према другом одољку § 235. казн. зак. јор, као што јо паведено, по I одељку тога законског прониса дсло крађо у овом случају извиђа со п казни на тужбу оштећенога, који има нраво одустати од своје тужбо". Овс примодбе усвојио јс првостепенн суд, па је на поновном претресу поротни суд изрокао да оптужеии за ову крађу није крнв п суд га је пресудом по § 241 крпв. с. пост. ослободио као невина. Ту пресуду осиажио је и Касацнони Суд. [] 6 II 1911. № 1700]. Паиомена. Правилно је што је оптужоин ослобођен, али нијс правилна судска процедура и одлука у Формалном ноглоду По § 250 в) крив. с. пост. кад приватни тужилац одустано од тужбе, а дело со казнп само на приватну тужбу, онда со ноће изрицати пресуда, већ ћс со оитужени решењем отпуститИ: Према овоме саовим јо излишно било и не одговара закону, што је суд у конкретном случају, посло учињених му примодаба, поново позивао поротнике на претрес, кад они инти су требали нити су имали о чему да суде. Имала јо просто да се учпни примена прописа 5 2 50. в) крив. суд. пост. и да се оптужони, боз икакве даљс процедурс, решоњем државних судија отпустн.