Полицијски гласник

СТРАНА 242.

ПОЛНЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 31

67. Кад се из поља украду снопови трске, — стоји дело крађе из т. 3. § 222 казн. зак. а не дело иступне крађе без обзира на вредност крађе. Услед појављеног сукоба о надлежиости суђења између полицијске влаоти и суда, и Касациони Суд овако јо мотивисао своју одлуку : »Касациопи суд иашао је да је за суђење надлежан суд, а пе полцијска власт, у смислу §§ 19. и 35. к[>ив. с. п., зато што прив. тужилац. преставља да му је иокрађена трска била зденута на његовој отвореној њиви, то се услед тога ова крађа има сматрати као преступна према § 222. казн. зак. без обзира иа вредност покрађе,јер овај законоки пропис као особено доло предвиђа крађу оцих предмета, које људи, уздајући ое у јавну сигурност, држе у иољу без чувара, па ма- колику вредност онн продстављали". [1-9-ХП 1910. № 14 652]. 68. Нехатно убиство стоји и онда, кад учинилац није хтео да пуца, већ. се пуцањ десио услед његове непажње и тиме какво лице погинуло. Примедбе I П-ХП-1910. № 1'±531. »Правилно је нахођење суда да у радњи оптуженог X. стоји дело нехатног убиства из § 158. кр. зак., али је погрешан п противан овом нахођењу даљи разлог суда, да је ово дело последица једног случаја зато, што оптужени није имао пи намере да пуца, те да наступање овог дела није могао отклоннти при свој пажњи и да се с тога прома њему има применити пропис § 54. а) кр. зак. И код случаја и код нехата заједничко је : да се наступеле последице нису желеле, али је међу њима битна разлпка у томе, што се код нехата евентуалне последице од предузете радње могу предвидети, са већом или мањом пажњом или вероватношКу; међутим код случаја, за који тај суд налазн да овдс востоји, искључено је свако предвиђање послодица, наступеле последице не долазе од непосредне радње, вољно нредузете, веК од утицаја независног од вољо учуниочево. Према овоме суд је погрешно радњу оптуженог квалиФпковао као случај, јер и ако оптужени није намерно иредузео само пуцање, што с-уд истпче као разлог за своје схватање, ипак опо нијо наступило услед неког утицаја и радњо независно од оптуженога, већ баш од његове несмотрено радње при оправци револвера. Рукујући револве )К >м и знајући при том да у њему има један неиспаљен мотак, оптужени јо дужан био да унотребп сву пажњу, да не повреди кога, ако би метак испалио, а такву евентуалност пак оптужени је требао имати у виду, према природи »оружја, војим јо руковао". Наиомеча. Правилна је одлука Касационог Суда. Постојањо нехата није условљоно тиме, да ли је оптужепп овде хтео да пуца пли није, воћ зато важе други погледи. Тако, за постојање нохата потребно је

а) Субјективно : 1) Да је оптужени био непажљив т. ј. да није са својс стране учинпо све оно, што јо потребно да се учини, према дотичном стању ствари, и што би се с разлогом од њега могло очекивати, па да се дотична цоследица пе деси. 2) Да је оптужони при обпчној пажњи могао да предвидм, да се можс дсситп дотична последица. б) објективно. Да стоји каузалитет пзмеђу непажње н пооледицо — кажњпвог дела 1 ). Све ово стоји у конкротном случају н онда је оправдан закључак да овде стоји нехат.

ДЕЛО САМОВЛАШЋА ИЗ § 195. КАЗ. ЗАК. ПОСТОЈИ КАД ОПТУЖЕНИ ЧИЈА ЈЕ СТОКА УХВАЋЕНА У ШТЕТИ, СА1У1 ИСТУ ПУСТИ ИЗ ОПШТИНСКОГ 0Б0РА, И АКО ПОЉСКИ ЧУВАР КОЈИ ЈЕ СТОКУ УХВАТИО НИЈЕ БИО НА ДУЖНОСТ ЗАКЛЕТ. Нод појам самовлашћа долази свако недозвољено ирибављањо свог права, на које онај којн сам себи прибавља какво право или »удовлетворење" као што каже наш казнени законик у § 195. није на то законом овлашћен. У §~У 54. каз. зак. изложено је када је и како сваки овлашћен да своје право бранн. Нужна одбрана, као за конско извињење о коме говори § 54. к. з. чини те ишчезава свака кривичност учиниоца и брише криминалитот радње, кад постоји овај узрок извињења. »Осим тих и подобних случајева праведне нужне одбране" — каже познати наш коментатор казненог законика (Ценић: „Објашњење каз. законика. Стр. 595. — »није дозво„љено ипкоме да сам себи удовлетво„рење прибавља, већ ако му јс право „повређоно, дужан је преко власти удо„влетворење тражити. Према томе ако је „ко год у своме праву новређеп или ми»сли да је повређен, па сам себи удо„влетворење да тражи, а није случај такав „гдо му и сам закон даје право да се сам „у смотрењу наношене му повреде на„мирујо, већ на против такав где со вла,сти треба да жали и средством власти „да удовлетворење набавља, — крив је. „И ако кривица коју би он учинио, не би „потпадала под који други § — који из»рично о овом или оном делу говори, па в по томо за ово или оно дело и наро»читу казну прописује, то ће се окрив„љенп по овом §-у казнити". Питањс о томе : да ли се каква радња каквог лица које је само ссби прибавило задовољењо има сматрати као казнимо самовласно намирење у коме конкретном случају припада судовима, као фактичко питањо. У процени ове радње и одлуци о истој често пута постају интересантне праине контроверзо и појављују се по кад што и неправилна гледишта о овом де-

!) Види 018ћаи8еп, Котеп1аг, код § 59. п. 17, Ргапк, Баа з^га^езеизђић, код § 59 VIII и IX.

ликту због погрешне оцене логалности самог акта који је иредмет инкриминацијо као деликт из.§ 195. каз. законика. Ну, све те тешкоће лако је избећи и отклонити ако се лравилно схвати сам појам о овоме деликту и његова нрирода. Пример из судске расправе који ниже излажемо најбоље показује потребу тачног познавања свих оних олемената који улазо у појам овог дола, јер со из истог види: да је у рсшавању о постојању овог доликта поменута оцена о легалности самог инкриминисаног акта од пресудне важности. * * * г 1ј. Ј. 113 Коотура оптужен јо и стављен п-од суд за то: што је 14. јуна 1909. год. обно катанац иа општинском обору и из њога па самовласан начин испустио једног свог вола, кога је пол>ски чувар ухватио у штети и у обор затворио, чиме је себи створио кривицу казннму ио § 195. каз. зак. Оптужени признаје да је вола без одобрења из обора нустио, али се бранп да овај. његов во нијо причинио никакву штету, нити је било места да га пољак — чувар поља — у обор сеоски тера, а иоред овога овај чувар није на своју дужност ни заклет те штета није ни утврђена, па је према томе имао право да свога вола који јо пред мрак гладан у затвору био, где је и ноћ могао провости, пусти из истог. Првостепени пиротски суд пред којим је ово дело било на расправи, решењем својим од 17. јануара 1911. год. Ј\6 1041. нашао је следеће: »Признањем оптуженога које се у свему слаже са исказима заклетих сведока утврђено је: да је оптужени сам, без дозволо власти, отворио врата од штало која је узета за обор сеоски и вола свог отерао кући. У овако иредстављеиој радњи оцтужоног 1о. стајало би дело самовлашћа из § 195. каз. зак. за које се он и окривљује. Алн како је извешгајем суда општино Костурске на акту № 2428 као јавном исправом потпуно утврђено: да Јован Антић чувар поља, који је вола тужиочевог у обор отерао и затворио, наводећи да га је у штети ухватио, на ову овоју дужност тада нијо био заклет, и како ислеђењом ничим другим није утврђено даје во оптужонога одиста био у штети. онда радња органа власти овде чувара и достављача — нијо на закону основана у томе што ничим иије утврђено да је вд оптуженога у штети нађен,јер реФерат чуварев као незаклотог органа власти нма потпуно отпасти. На кад рад органа власти — чувара поља није на закону основан, и кад оптужони ни до мрака свог вола није могао добавити од стране онога ко га је и затворио у обор, где би вб оптуженога гладан и жедан и ноћ провео, — то суд налази: да у оваквој радњи оптужонога што је свог вола сам из обора нустио, кога по закону овакав — незаклети пољски чувар без других доказа, није ни имао право у сеоски обор ни затварати, нити је сопственик штале гдо је во ту-