Полицијски гласник

01*0.1 31.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 243.

жоног био затворсн, хтео да на њогов захтев отвори обор и вола му нусти, пема карактсрпих знакова за постојање дела из § 195. каз. зак. према оптуженом Ђорђу, јер оваквим својим радом није самовласно и педозвољено своје право прибавио, па с тога се над оптуженим има применити пропис §-а '250 а кр. суд. пост. и он по овоме делу пустити испод суђеља". Са ових разлога првостепени суд помонутим решешсм пустио је оцтуженог испод суђења осуђујући га само на трошково око ислеђења. По жалби државног тужиоца Касациони Суд примедбама својим од 12. марта 1911. г. № 3388 поништио је ово решење првостепеног суда са ових разлога: »Погрешпо суд налази: да је на питањо о постојању представљеног дела од утицаја то, да ли јо пољски чувар. који је затворио вола оптуженога тврдећи да га је у штсти ухватио, бпо заклот на своју дужност или 11С. Овде нијо случај расправе о кривичпој или грађанској одговорности оптужепога за штету коју је њогова стока причинила, да би се у смислу чл. 15. зак. о чувању полјСког имања могло дискутовати о важности прсдставке нозаклетог пољског чувара у том п ! огледу, већ јо овдо у питан.у: да ли у радњи оптуженога што је самовласно свог вола пустио из простора у који га је чувар затворио, тврдећи да је у штети ухваћен има самовласног иамироња кажњивог по § 195. каз. зак. Како је по овомо законском пропису кажњиво и самовласно прибављање несумњивог права од стране појодинаца, то баш под протпоставком да вб оптуженог и није нанео штету, како се од стране пољског чувара продставља, оптужени није смоо и могао свог вола самовласно ослободити и узимати из обора у којп је био затворон, воћ јо био ду 7 жан да своје право тражи и брани законим путем, прома чему све ов ј не може послужити као разлог за некажњивост по^ менуте његове радње к . На ово примедбе првостопени суд дао ово противразлоге: „Ислеђењом овога дела утврђепо јо да ,је Јован Антић, представљајући чувара поља општине Костурске ухватио и у сеоски обор затворио стоку оптуженога, тврдоћи да ју је нашао у штсти, па по дужнасти и затворно у сооски обор. Да' би со извесно лицо могдо сматрати као чувар поља извеспе општине, и да би као такав имао права нађену стоку у штети отерати и затворити у сеоски обор, неопходно је потребно да чувар поља буде заклет на своју дужност, према чл. 15. зак. о чувању пољског имања. Сво дотле, док чувар поља нијо заклет на своју дужност, он со не може сматрати као чувар поља, већ обичан грађанин своје општино. Како закон о чувању пољског имања даје право само оштећеномо и заклетом чувару поља да нађену стоку у штети могу отерати и затворити у сооекп обор,

а мођутим другим приватним лицима то не дозвољава, — онда и незаклети чувар поља Јован Антић није могао ни смео стоку оптужоникову терати и затварати у сеоски обор, а ако је то већ урадио, онда јо његова радња незаконита, којој се сваки грађанин има да одупро. Нарочито ово важи за овај конкретни случај јор сом. голог тврђоња назови чувара поља Јована Антића нома ничега другог што би утврђивало да је стока оптуженикова заиста нађена у штети и да ју је он због тога отерао и у сеоски обор затворио. Ирема овоме оваква радња назови чувара поља саображава се радњи приватног човека, који би ма из каквих побуда ухватио макар чију стоку, па отерао и затворио у сеоски обор, само да дотичном сопствеиику стоке напакости, — и сопствоник стоко, који као и оптужени пде н ослобођава своју стоку од гладовања, не чини никакву самовласну и недозвољену радњу због свога ирава, већ се у истиии служи дозвољеном одбраном од противправног напада на њогову имовииу. Том дозвољоном одбраном, ради снаса својо стоке, да му гладна у сооском обору не скапава, — послужио со и оптужонп, то и по том основу овдс не можо стајати представљепо дело из | 195. крив. зак. <( . Општа седиица Касационог Суда одлуком од 17. јануара т. г. № 685. нашла је да не стоје противразлози првостепоног суда, већ да су примодбе одољоња Касационог Суда саобразне закону, услед чога је оптужени просудом првост. суда. пиротског од 11. маја т. г. № 9181. осуђен на казну од пот дана затвора за самовлашће, коју је пресуду одобрио и Апслациони Суд. Као што со впди из горњег примера, првостепони је суд у оценп питања о постојању дела из § 195. к. з. стојао на погрешпом глодишту : да нелогалност акта органа власти, која је изазвала самовласно намирење брише криминалитет саме радње —■ самовлашћа — онога који јо исто извршио мошајући исту са ираведном нужном одбраном. По нахођењу Касационог Суда кажњиво јо и само самовласно прибављање несумњивог права од стране појединаца, баш и под предпоставком да јо радња власти била незаконита. И доиста нелегалност радње органа власти код дела из глав.е X каз. зак. може кривцу служити у олакшање кривичностич па шта више и као законско извињење по § 104. д к. з. кад со учини које од оних дела која су инкримисана у овој глави, као што су. противстајање власти, уврода влаоти и друга о којима је реч у § 104. к. з. Но, тај случај овде није био јор је сама радн.а самовласног намирења кажњива по § 195. к. з. кад није случај праводне нужне одбране, која даје право појодинцу да одбије нротивправни напад о коме је реч у § 54. к. з. * * * Није редак случај да општински судови држе дуже време у служби незаклоте чуваро поља и шумске чуваре. То неброжсње чпни као што со види нз

горњег примсрв, то долази у питање и сама законитост њихове службене радње, и представља очигледну повреду.законских прописа о заклетви ових органа. Обраћамо овом приликом пажњу на исто као и на одговорност општинских часника за извршење законских прописа о томо. М. М. Станојевић. ПОЛИЦИЈСКЕ ШКОЛЕ Д-р Е. Стокис (свршетак) Организације ове врсте стварају се в ћ у осталим зомљама. Париска полиција притежава од 1907. год. скуп кур-. сева којима руководе шофови одељења; агонти су подељенп у разне брпгадо по којпма од шоФова примају епецијалне инструкције. Можо со, дакле, рећи, да у француској прсстоницп у истинп постојп прпправна полицијска школа. Скорашње устаповљсње одељења за идентификацију у Лиону допустило је нашем ученом пријатол^у Локару Да искористи, за проФесијонално Формирање полицајаца, многобројни поучни маторијал, који јо скупила школа познатог Лакасана — најчувенијег оснивача новс науке. 1Гзузев ова два центра, других полицијских школа нема ни у Француској ни у Белгпји. Номачка већ има врло потнуну организацију ових центара полицијске наставе. Велики градови: Берлин, Хамбург, Минхен, Дрозда и Фрапкфурт имају, уз одељења за идентпфикацију, и школе у којима се продајо Полицијока Тохника, бар у појединим деловпма, а више пута преко године одржавају се серијо конФеренција о аитропометрији, дактплоскопији и судској Фотографпји. Да би се са предавањима познатих стручњака упознао што воћп број иолпцајаца, створ^не су зајодничке школо. Тако Урбаи, у Минхену, скупља полицајце из Нирнберга, Вирцбурга, Штутгарта и Дармштата, док Др. Пап држи у Фрапкфурту предавања ученицима из Калсруе, Фрибурга и Хајдолберга. Настава Полицијске Тохнике, врло добро схваћена, : изводи с.е, такође, п у жандармеријској школи у. Воло-у. Чувони цонтар полицијске насгаве, створен у Риму 1902. год. заузимањем профеСора Отолеиги -а, заслужио је, иод њоговом управом, сјајну репутацију, како по вродности својих проФесора тако и по иостигнутим успосима. У многим италијанским провинцијским градовима отворенС су локалне школе уз одељоња за идонтиФикацију; воћина наших колога инторесује се овим школама. У Швајцарској, чувена лозанска школа блиста живом светлошћу. Натп пријатељ Рајс привлачи својим продавањима, не само полицајце из осталих кантона КонФедерације, већ и знатан број страних полицијских чиновника, који у својим земљама пропагирају реч и пример славног писца Полицијске Технике. Центри полицијске наставе у Аустрији створени су под утицајем X. Гроса. По-