Полицијски гласник

ВРОЈ 32.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 251.

нарушења општсг права. 1 ) Ова је разлика осиова квалиФикације истих аката у дво серије различннх нарушења према томс: да ли су иста учињена од чиновника и јавних Функционера у опште или простих појединаца, и разлици у казнимости ових дсла. Осим ове разлике у казнимости ових дела у погледу на личност учиниоца, мења сс и сама надлежност редовно иследне власти —- а то је полицијска власт — за ислеђење ових дела кад је исто учинио какав чиновник или општински часник. По чл. 28. устава сваки Србин има право да без ичијег одобрења тужи непосредно првостепеном суду чиновнике и општинско часнико : председнике општина или кметове ако су у вршењу званично дужности повредили какво његово приватно право. По овим тужбама ислеђење против поменутих јавеих Функционера вршн иследни судија првостепсног суда по наредби суда, а нс полицијска власт који поступа даље у свему по кривичном судском поступку. У овој уставпој одредби лежи највећа гарантија помеиутих права које устав иризнаје и гарантује. Дајући право на тужбу свакоме против јавеих органа због самовласних поврода приватних права нопо сродно суду, без иредходног ма чијог одобрења, уставотворац је хтсо да учини ово ислеђење потиуно независним од свих утицаја, јор га повсрава независним магистратима, нарочито у случају кад је тужба управљена против кога органа самс оне власти, којаје по правилу обично надлежна за ислођоње кривичних дола у опште, а то је редовна иследна полицијска власт. Иомонута одрсдба чл. 28. устава нашла је волику иримену ступањем у живст данашњег устава. Нема сумњо да сс она по кад што и злоупотребљује неоснованим и несавесним оптужбама против јавних органа, али се не може спорити да међу њима има доста и основаних оптужаба због злоупотребљивог упражњавања власти н самовласних повреда приватннх права, дакло хотичних кривичних дела ове врсте. Статистички подаци у овоме погледу били би од интереса, но, нама нијо намора да се у овоме чланку бавимо њиховом студијом и истражујемо узроке томе злу. Рекли смо већ да су побуде за ова дела —■ иовреде приватних нрава — најобичније различно код ових дела која учине државни или општински представници, од оних које руководе обична приватна лица и да они први раде најчешће у интересу јавном и из претеране ревности изврше ова дела. Ово нарочито важи за кривична дела из § 123. — каз. зак. — противзакона лишења слободо; дела из § 125. — злоставу приватних лица; пеправедна гоњења и суђења која со квалиФикују као дела из § 127. каз зак. и друга. Но, оно што нарочито пада у очи, и што нас потстиче на ова посматрања, то је доста знатан број ових кривица које су учињене из нехата, услед неразумевања или погрешног схватања своје дужиости и пропуш-

1 ) Сга ггаип.

тања да се испуно све оно Формалности које закон прописује за каква радњу. У пашој судској пракси имали смо прилике да видимо доиста таквих случајева у којима су нарочито општински часници: председници општина и кметови, били жртве примоне § 123. II од. 125, II од. и § 127. II одељка, услод поменутих нехатних незаконитих радњи, без икаквог намерног злоупотребљивог вршења влаоти већ једино због своје нсспромности за правилну примену закона. Разуме се да то нијс могло извинити од казнс за поменуто кривице, па макар да су исте учињене из нехата, нолажњо, боз икаквог (1о1из-а од стране њихове за чињење ових дела. Тако на примср познат нам је један случај у комо је јсдан кмет осу1)0и* по § 123. II од. каз. зак. за то што је једно лпце које је у ствари било криво за прављење нереда на јавном месту, ухапсио у општински кош (који није намењои за затвор) и без испуњења законских Формалности за легално хапшењо. С погледом на либералну одродбу чл. 28. устава која даје право на тужбу нспосредно суду због поврода приватних права, против јавних Функционора, па ма она била и неоснована и кривичну одговорност за поменута дела за која кривични законик прописује прилично оштро казне кад се учине, па ма и из нехата, желети је: да поменути органи власти вазда то имају на уму при свакој својој јавној акцији. Свака њихова радња треба да је увек саобразна закону, баш и онда кад је свака кривична намера за помонута дела од њих одс/грањена, како не би потпали под ударцс казноног закопа и за само нохатно незаконито вршење дужности. У том циљу бележимо овде иске приморе кривица општинских часника, учињених из нехата, но, којо су било продмет судско расправе, како и сами они који савесно врше своје дужности не би упали у слично погрешке, због којих и чинимо ову напомену. Први пример: а) ирвдседник оиштинског суда и кметови чине кривицу иа § 123. II одељка казненог законика, кад услед иогреише иримене закона осуде какво лице на затвор за дело које не аостоји. Изнећомо сам случај на основу судских акта а по том учинити неко напомоне које со тичу овог предмота. Ј. А. председник и А. В. и Р. М. чланови општине М. стављени су под суд и оптужони тужбом државног тужиоца за то: „што су противзаконо лишили слободе Милића Јовановића овд. јер су га пресудом својом од 19. јула 1911. год. № 2431) осудили на три дана затвора и лишили слободо по роФсрату оптуженог Ј. за доло из § 360. т. 3. каз. зак. које дело по истом реФерату како је представљоно не постоји и тиме себи створили кривицу казниму по § 123. II одел.ку каз. зак. у вези са § 132. ист. зак. к . Оптужени су признали да су извршили ово дело, бранећи се да прив. тужилац није хтео доћи кад га јо опт. Ј. као председник позвао у судницу по наредби порезника и кад јс дошао да јо у судници викао.

Првостспени суд нашао јо : »да у томе што су оптужони према свомо признању п осталом ислеђењу противзаконо лишили слободе тужиоца Милића јер су га просудом својом од 19. јула 1911. год. № 2436 осудили на три дана затвора и лишили слободе по реФерату опт. Ј. за доло из § 360. т. 3. каз. зак. које доло по иСтом рсферату како је представљено не постоји, — стоји дсло казнимо по § 123. II од. каз. зак. у вези са § 132. ист. зак. Кривична одговорност оптужсних доказана је њиховим признањем које се слаже са осталим ислеђоњом, — § 225. кр. пост. и с обзнром на олакшавне околности: признањо дола и добро владањо, — првостепсни суд осудио јо оптужоне на казну сваког са по 20 дин. новчано казне у корист државне касе, која ћс им се казна заменити са по 4 дана затвора, ако исту не буду могли платити трећином свога имања". По незадовољствима оптужених, државног и приватног тужиоца, Аполациони Суд, по учињсном дослеђењу нашао јо: »да је пресуда првостспеног суда на закону основана и да чињоним ислсђењом нијс измењено стањо раније истраге, јер и ако су сведоци, испитани на дослеђењу посведочили: да јо оптужони правио нерсд онда, кад јо кажњон од страно суда онштино М. односно оптужеиих, као тадањих продставника поменутог општинског суда, нпак одговорност оптужених за ово дело но умањује се тиме, јер су они прив. тужиоца казнили за дело, којо он није био учинио, па према томе за које није могао бити ни кажњен, а то је за дело из § 360. т. 3. каз. зак. <( . С тога је Апелациони Суд одобрио пресуду првостопеног суда. Као што со види из овог примера оптужони су кажњени за дело из § 123. II каз. зак. за то што су тужиоца казнили за дело којо он није био учинио, а то је доло из т. 3. § 360. к. з. И доиста у т. 3. § 360. предвиђено јо доло нарушењо јавног поретка и казиа за оне који не послушају кад им власт или њен служитељ закажо да се разиђу. Ево како гласи овај законски проппс: „Кад би се људи ма из каквог узрока »гдс стицали и ту тако узрујали да би „се јавни мир и поредак нарушити мо»гао, они који не послушају кад им власт »или њен служитељ закаже да се разиђу". Други став поменуте т. 3. § 360. додаје још: »Но, ако би со који од њих упу»стио са полицијским чиновником, кмо„том или служитељем правитељствоним »или општинским у непристојну препирв ку, псовку или грдњу, тај ће се казв нити по § 327. к. з.". Из реферата по комо јо тужилац био кажњен не види сс да је овде био тај случај, у коме би имало места примени горњег прописа каз. законика, и казни по истоме. Шта више истим со и но тврди : да сс тужилац упустио у свађу и препирку са порезником, те због тога општински суд није ни могао узети да је тужилац учинио дело из т. 3. § 360. каз. зак. као што су судови и нашли.