Полицијски гласник

СТРАНА 260.

који мс јо својпм лосотама тодпко пута запрепашћивао. Са њим бешо поки Вуден кога сам виђао као ресторатера у улици Прувер,и кога сам лоанавао као Л1ТО се обично познаје каФеџија код кога с времона на време свраћамо да со за паре поткрепимо. Он ме је лако познао и лриђе ми онако, Фамилпјарпо, али ја га примпм хладно. „Јесам ли вам што учинио, рочо ми он, те ми тако одговарате? — Не, али сам дозпао да сте били поллциски шцијун., — То је истина, био сам полициски шпијун, али, кад дознато узрок, сигуран сам да ми неКете замерптн. — Тако је, прлхвати Сен-Жормсн, нећош му замерити. Буден је добар човек, ја јемчим за њега као за себе. У животу има често ствари које со не могу пзбећп. Пуден је примио то мосто, о коме ти говориш, само да би могао спасти брата, а ти треба да знаш, да ј ; он рђав, ја му но бих био пријатељ." Примио сам објашњсњо Сон Жормоново као умосно и општио сам са Будоном. Сен Жермен ми је испричао шта је радпо од послодњег одласка који ми је учинио толико задоволлства. Пошто ме јо похвалио како сам вешто утекао каза мп да, је, кад сам ја затворен, добио старо место. алн да гајо изгубио поново и да јс остао на улнци. Замолио сам га да ми кажо што о Блондиу и Дилику. — Мој пријатељу, роче ми он, обојица су погубљени у Бове-у. Кад речо да су ова два разбојника искусили казну за своје злочине, било ми јо још јодино жао, што гилотина нијо одрубила главу и њиховом саучеснику. Пошто испразнисмо неколико Флаша влна ми се растадосмо. Видећи мо рђаво обученог Сен-Жермон ме на растанку уппта лхта радим, и, кад му ја рокох да ие радпм ништа, он ми обоћа да ће водити рачуна о мони ако се укаже пока прилика. Примотим му да је боље да се пс састајомо одмах јор нас могу похватати. — Видећсш ме кад ти хоћпш, рече ми он; јачак тражим да ти к мени дођош". Кад сам му то обећао дадо ми адросу, а не запита ме за моју. Сон-Жермоп није више за мене био страшан и решим сс да га не губим из вида, јер ако хоћу да гоним злочинце нико није у мојим успомеиама јачс записан него он. Одлучио сам се да спасем друштво од јодног таквог новаљалца који су тад плавили престонину. Бошо то једно време кад су се крађе свију врста страшно умножиле, иијо се говорило пп о чему другом до о однстим стварлма, пробијеним дућапима и о обореним затварачима. Впше од двадосет Фоњора били су једно за другом однесени лз улицо Фонтен-о-Роа и никако се нијо могао пронаћи крадљивац. За читав месец дана полициски службеници су постављали у тој улицп заседо, али баш прве ноћи, кад су заседе дигнуто, Фоњори су опет односени. Изгледало је то као неко зачикивање полиције. Опда узмем ја на собе да крадљивце похватам и, на велико незадовољство свих Аргуса са која Нор, за кратко време успем да их предам правди и сви буду осуђени на робију. Међу њлма бпо

је један који се звао Картуш. Не знам далијо на њега утицало имо или је имао печега наслеђеног; можо бити да је био иотомак чу.веиог Картуша. Остављам гопеалозима да решо то иитање. Сваки дан оам чинио открића; у затвор су улазили готово само људи који су по мојим обавештењима похватани, а никоме од њих не падаше на памет да што на мено посумња. Ја сам обично тако радио да се није могло нишга дознатп о мојој улози; готово сви које сам познавао сматралп су мо као најбољега друга, а неки су се сматрали још за срећие да ми казују своје нланово и за задовољство да ошлто оамном, макар да ме само питају за савет. Обично сам се с њима састајао иза варошких зндова. Једнога дана кад сам пшао путом ван варошн застуави мо Сеп-Жермсн; Буден бешо још с њим. Позвашо мо да ручамо; прпмим, и о вину ови су пмали част да мп иредложе да будем троћи у једном разбојништву. Тробало је „окспедирати" два старца који су зајсдно становалп у кући у којој н Бурдеп, у улици Прувор. Сав дршћући од овог њиховог повероња благоспљао сам вишњу сплу што ихјеупути.та к монп. Првосам се устезао дауђем у овај њихов плаи, али па крају направим се да пристајем. и уговорисмо да се само чека згодан моменат па да се лзврши. Пои !ТО смо тако уговорилп ја кажем Сен-Жермену и његовом другу до виђења и, решен да спречим злочин, похитам л известим г. Ханри-а, који мо позва одмах да би чуо најситнијс поједипостп о продмоту за који сам му јавио. Он је прво хтео да се увери да ли еам ја доиста иозван илл, може бити, да сам из р^аво схваћене ревпости прибегао провокацији. (навођсњу) л>утио сам се на то, јер писам имао пикакав друпг подстрок, и он прими моју изјаву као истиниту и роче мн да јо задовољан, али ми инак одржа један говор о агонтлма ировокаторпма, који ми прођо кроз цолу душу. „Запамтито, рече ми г. Ханри на завршотку, да су провокатори у друштву пајвоћа божја казна. Кад у друштву нема провокатора злочпне врше само одважни, јор пх само онп и могу смислпти. Слаба бића могу се навести, подстрекнути, и да их човек упропасти често јо довољно само наћи ослонац у каквој њиховој страсти или у њиховом самољубљу, али у том случају, онај, који употребљава то средство, јесто звер човок, он јо прави кривац и њога треба хватати. У полицији, додадо, он боље јо не радити ништа него радитп то". Ма да ми ова локција пије била потребна ипак се захвалим г. Ханри-у, који ми препоручи да одмах идем за овим разбојницима и да их на сваки начин спрстим да не изврше намишљепо доло. „Полиција, рече ми он још, устаиовљона јо колико да уншптава злочинце толико исто и да их благовремоно спрочава да не чино кривнчна дела, и бољо је увек радити про ного носле." По упутствима, која ми јо дао г. Ханри, оставио сам да прође јодан дан а да со но видим са Сен-Жерменом н Будоном Рачунао сам, зато што јо то доло тробало да им до-

посе доста пара, да се пеће зачудпти ако будем мало несгриељив." Кад ћо већ јодном да буде упитао сам их сваки пут кад смо били заједно. — Кад ? одговараше ми Сен-Жермеи; Крушка још није зрола, а кад будо вромо, додаде он ноказујући на Вудона, овај ћо го извостити" Имали смо још неколико састанка, али со нпшта ио реши; упитам их још једном као обично. „Вто, сутра, одговори ми Сен-Жормеи, ми ћемо те чекати, па да тачно решимо". Уговоримо да со састанемо вап Париза н на уречоно време скуписмо со. »Слушај, рече ми Сен-Жермен, ми смо размишљали о ствари, она се не може извршити сад, али ми нмамо да ти предложимо јодну другу, и ја ти унапред кажем да будеш иекрен и да одговориш одмах са да или не. Али нре но што почпемо разговор о иредмету, који нас је довео овдо, морам тп поверити нешто што смо дознали јуче. Каре, кога си упознао у Тврђави, кажо да си ти остао био у Тврђави нод уоловом да служнш лолицнји н да си тајни агент". На ове речи „тајни агент' 1 стаде ме пешто гушити, али брзо се повратим п за срећу они не прнметнше ништа и ако ме је Сен-Жермен посматрао и очекивао шта ћу одговорпти. Присуство духа које мо нијо никад остављало, поможе ми да нађем одговор. „ Изнепа^ујем со, рекнем му што ме сматрају за тајног агента, знам извор те приче. Ти не знаш, ја сам требао бити преведен у Бисетр, на путу сам утекао и остао у Паризу јер нисам имао чиме ићи даљо; човек мора да живн где има ирихода. За несрећу ја сам био принуђен да се кријом н просвлачоћи со сачувао сам со од потера. Али, увок има по некога који ме иознаје, на пример они с којима сам живео у пријатељству, зар међу њима није се могао наћи неко, који би, из ината или из користи, желео да ме достави те да ме ухвате? Да бих се од тих обозбодио увек сам онима, за које сам мпслио да то могу урадити, говорпо да служим полицији. — Ето, који је исправан! прнхвати Сен-Жермен; ја ти верујем и за доказ да имам поверење у тобе упознаћу те са оним што имамо да радимо вечорас. На углу улице Енгјен и Отвил станујо ноки банкар прод чијом кућом има доста волика башта, која нам може корисно послужнти и за напад и за бегство. Данас банкар нпје код куће, а касу, у којој има много злата, сробра и папира, чувају само два човека; решили смо да је похарамо још вечерас. До сад нас има тројица тп ћош бити четврти; ми емо рачунали на тебе, а ако би одбио доказао би да си тајни агент«. Не знајући шта ће још бити ја пристанем одушевљено. Вуден и Сон-Жермон изгледаху да су задовољни. Ускоро дође и грећи кога нисам познавао. То је био неки Дебен; и ако је имао породицу ипак јо се заборавио те су га ови новаљалци навели па зло. Почо се разговор, говорило со о свачому, а ја сам иромишљао како да со похватају на долу, али сам се воома изненадио кад нам приликом плаћања трошка Сен-Жермен рече: „Прпјатељи, кад је у питању глава, треба