Полицијски гласник

Г.Р0.1 3,1

СТРАНА 261*

битп обазрив; данас ћомо извршитн уговореио додо, а да би успели ево како оам ја решио и сигуран сам да Кете пи сви одобрити. Око поноћи ми ћемо сви четворица ући у кућу; Будси и ја узимамо на собе унутрашњост, а вас двојица останито у башти спремни да нам помогнето у случају потребо. Ако нам овај иосао пође за руком, као што ја мислим, имаћомо од чега живсти дуже времена. Али за нашу узајамну сигурност потребно је да се не растајемо до часа извршења дела". Како сам се ја правио да нисам добро чуо, Сен-Жермен ноиови ову последњу реченицу. Сад, помислим у себи, не знам како да се извучем; шта да радим? Сен-Шермен је био човек врло дрзак, жудан новца и увок готов да пролије много крви само да до њега до^е. Није било још десет сати пре иодне, до поноћи било је још дуго, то сам се надао да ћу за времо докле чекамо улучити неки прилику да сс искрадем и да извсстим полпцију. Ма шта да буде нисам имао куд, прпстао сам био на предлог Сен-Жерменов и нисам му ништа приметио ни на ову смотреност, која је била најбоље јемство да неће нико одати ствар. Кад јо видео да смо сви њоговог мишљоња Сен-Жермен, који је својом одлучношћу и разумношћу био стварни вођа дружине, роче нам са неколико рочи да је задовољан. »Мило ми је роче оп, што сте такви, а што се тиче мене ја ћу чинити све што од мене зависи да заслужим да будем дуго ваш пријатељ®. Договорисмо се да сви идомо у његов стаи и од улице Сен-Антоан поседамо у јсдан Фијакер који иас одвезе до пред његова врата. Стигав попесмо се у његову собу где смо требали остати до поласка. Затвор.ц између четири зида, лице у лице са овим разбојницима, нисам знао коме свецу да се молим; било је немогућно наћи неки изговор за излазак. (НЛСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: 1 Предсодник општипо гуњачке, у срезу азбуковачком пита: I По § 6. грађ. с. п. кмогови сода, који општину сачињавају, суде са два одборника или два часна граћанина спорове у свом селу до 10 дин. закључно, — а по §13 грађ. с. п. пресуда кмета селског одмах је извршна. Закон о таксама код оп. властп, тбр. 359 у спору продвидио је под „а" до 20 дин. таксу у 1 дин. Кад је овако прописао закон о таксама долази питање: може ли оп. суд наплатити ову таксу од јодног дин. коју селски кметови суде и наплаћују без писмене пресуде; нсто тако потребно је знати и то, кад је оиштгма, састављенп иа једног села и нема другог села, могу ли кмотови судити овако спорове до горње вредности.

II 11о члану 110 закона о општпнама, кмет може непослушног казнити осудити на 24 сата затвора, или од 1 до 5 дин. новчане казне, — и пресуда је извршна, а по чл. 111 истог закона извештавају оп. суд, којн уводи у протокол суђоња. Појам нопослушности мпого је растегљив н неограничен, и можо се у овомо често учинитп злоупотреба дане им власти, и оваке казне један грађанин може искусити половину дапа у јодној години, и неједнако се ово можо код кметова примењивати по личном расположењу, независно од суда и жалбо; исто тако није јаспо речепо, какво саслушањо за ово треба имати, и требају ли докази па да неко буде кажњен, а да се не би повредила уставна права грађана. Молим Уредништве Полиц. Гласника за објашњење п мишљсњо по овој страри. — На ова питања одговарамо : I По чл. 24. закона о општинама од 24. марта, 1866 г. за мссто, из којега је главни кмот (продсодник) није биран кметовскн помоћник, па јо, по томе, по чл. 41. истога закона, прсдседник и био прва месна власт у селу из којега је он. Ови кметови (председници) и кметовски помоћницн, имали су по чл. 41. поменутога закона право суђења за потрице до 100 гроша чаршијских, а сем тога помирљиво су расправљали тербе, које би се породило због њива. крчевина, забрана и других сличних потраживања. Пресудо за потрпце постајале су извршне, а оно друго ток онда, кад их општински суд одобрн. Изменама § 6. т. д. грађ. суд. поступка од 17. јануара 1876. дато је право сооским кметовима, кад је оиштина састављена иа више сел а, да суде грађанске спорово до 10 динара остављајући и даље и оно право из чл. 41. зак. о општинама. О мсстима, која су сама сачињавала општипу, као што су вароши и волика села, закон није истина, можда изречно рекао. али је очигледна ствар, да јо ту суђење оставио самим општипским судовима. Потврде за овако гледишто налазимо донекло у последњем ставу § 13. грађ. суд. поступка, који такође помиње само пресуде сооских кметова, а то се види и из чл. 103. и 109. закона о општинама, где се предвиђају дужности председника општина, али где се о суђењу до 10 динара не вели ништа. Не би се, у осталом, могла ни објаснити потрсба, да се ова суђоња пренесу на поједино кметове и у оним местима, где постоји општински суд, као нспосредна местна власт, нити би се то дало поклопити са чл. 100. зак. о општинама. Према томе, кметови оних општина, којо су састављене из јодпог сола или вароши, пмају учешћа у суђоњу ових спорова до 10 динара само као чланови општинског суда. Ово исто важи и за случајеве из чл. 24. и 26. зак. о чувању пољског имања Такса за њихове прооудо но би се могла наплаћивати, кад со у т. 359. говори о

суђењу код општииских судова, а пе п кметова. II Уставом од 5. јуна 1903. године, који у своме члану 11. поставља правило, да нико но може бити осуђен, докле не буде надлежно саслушан или законим начином нозван да се браии, уведен је у живот закон о општинама од истог дана, који у својим члановима 109. и 110. дозвољава, да кметови и председници могу изрицати извесне казне над непослушнима, и да су њихове пресуде одмах извршне. С обзиром на прилике, у којима се налазе председници и кметови кад изричу казне у смислу чл. 109. и 110. закона о општинама, не може се тражити, да они воде Формалне извиђаје, какви се тражо полицијском уредбом и кривичним судскнм ноступком. То се не може, велимо, тражити од њих, јор они ове казне махом изричу ван општинске суднице, много пута и ноћу, н. пр, приликом гашења пожара, у пољу приликом разних извиђаја, кулука н томе слично, те је Физичка немогућност да се непослушни писмоио саслушавају и пресуде доносе, него је довољно кад со усмено иозову од стране кметова или иредседника да се бране за неаослушност, па се они, по оцени ових, не могадну одбранити. Овакав поступак задовољавао би чак и нарођења чл. 11. Устава, јор се и тамо само тражи да се некоме пружи могућност одбрано, а ие вели се на који ће начии она бити. Ако би се хтело рећи, да је то регулисано полицијском уредбом и кривичним судским поступком, онда се на тај приговор пружа тај одговор, да је законодавац овим специјалним законом пружио ова права кметовима и предсодгшцима и поред овакво уставне одредбе, и да је овакав закон обвозан и за власти и за све остале, све и да би био у супротности са самим Уставом. Прома томе могло би се истаћи питањс: да ли закон одговара одредбама уставним, али со никако не би могла оспорити његова важност, кад му но оскудевају услови из чл. 35. Устава, пошто су вршеном ревизијом закона о општинама од 1903. и 1905. па и оном од 24. децембра 1909. годиие ипак задржате одредбе из чл. 109. и 110. истога закона. Из ових разлога погрешно је поступање оних првостепених судова, који у опште улазе у оцену ових пресуда кметовских и предссдничких, по жалбама осуђених, па их чак и ништо, јор они на то немају права, пошто су ове осуде извршне и против истих нема моста жалби. Наравно, да со еудска надлежност не искључује у случајсвима чл. 28. Устава, кад се подигне тужба против поменутих часника, ако они нису пружили могућност дотичннма да се умесно 6 раме, или су учинили какву другу повреду права појединаца својим незаконитим радом. Кад је, дакло, закон о општинама донесен суделовањем оба закоподавиа Фактора (чл. 35. Устава), опда је он по чл.