Полицијски гласник

СГРАНА 262,

иолшшлгки гласник

№0,1 33.

117. Устава обвезан и за судово и они га морају вршити онако, како ои гласи, све дотла, докле се нс би укинуо на начин, који одрођује чл. 116. истог Устава. Нарођењо чл. 9. Устава, нома ничега зајодничког са случајевима из чл. 109. и 110. јер оно говори о аритвору а овдо је у питању осуд а. Према овоме, кад год има оправданих разлога, кметови и продседници могу изрицати усмене осуде но чл. 109. и 110. помееутога закона, пошто кривца иозову усмено да се брани, па нађу да он свој поступак није могао оправдати, а осуда је међутим, неопходно потребна ради рода, безбедности или одржања угледа власти. За овакав законити рад они не би гребали одговарати, ма да многи државни судови другчије гледају на ову ствар

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Један случај из примене закона о сувоземним јавним друмовима. Окружна скупштина једног округа, донела јо одлуку да се извесни путеви не приме за окружне путеве, веК да остану илп државни или општински. Надзорна власт налазеКи да је ова скупштинска одлука противиа чл. 2. зак. о јавним сувоземним путовима задржала ју јс од извршења. И Министар Унутрашњих Дела, усвајајућп ово решење падзорно власти, пос.лао је нредмст Државном Савету у смислу чл. 14. зак. оуре1)0њу округа и срезова. Државни Савет расмотривши овај продмет нашао јо: да рошењо надзорне власти не одговара закону, јер ови путсви према чл. 2. закона о јавнпм сувоземним путевима троба да дођу у ред државних а не окружних иутова, и да према томо и њихово одржавање у исправном стању не може пасти на терет округа, већ на терет државе, с тога јо, а на основу чл. 14. зак. о урођоњу округа и срозова доноо одлуку: да со решењем надзорно власти поништи. Одлука од 10. августа 1912. г. Вр. 5969.

Имају ли полицијски чиновници право на подвознину, кад врше службени посао ван круга њихове редовне службене дужности? Рошењем Министра Народне Привроде од 7. јула 1910. г. № 2311, одређен је Љ. К. начелник срески, за члана комисије за процену штете причпњено Вор. Рудником околним селима. 11о свршоном послу Љ. К. обратио се Мипистарству Нар. Привреде, да му се исплати 118 дин. на име дневнице и подвознино. Министар Народно Привреде признао му је само право на дневнице у 60 дин., а од осталог тражсња одбио га јо на основу чл. 27. зак. о дневници, подвознини и селпдбиии држ. чиновпигса, пошто он ужива стални годишњи додатак за држањо коња и путовањо по срезу, у коме јо и овај посао вршио.

По изјављепој жалби Државии Савет иоништио је ово рошење Мииистарство са ових разлога: Кад се из аката види, да је жалнлац рошоњом Министарства Нар. Привреде од 7. јула 1910 год. № 2311, одрсђон за члана комисијо за процепу штето причињене Борским Рудником околним селима, онда жалиоцу припада право на подвознииу по чл. 1, 5, и 9. зак. о попутнини и селидбпни држав. чиноврика, пошто је оп овај посао вршио ван моста свога становања и који не спадају у његову редовну службену дужност као начелника среског, што му јо и сам Министар у свом решењу признао, јер му јо признао право на дневницу по чл. 13. пом. закона и исту исплатио. И кад је жалилац по самом признању Министровом, имао права на дновницу, онда је морао имати права п иа попутнину — кплометражу. те му министар нијо могао ово право оспоравати на оспову чл. 27. пом. закона, кад жалилац овај посао није врпшо у својој редовној дужности зашта има свој додатак, всћ јо као комосар вршио сасвим засебан посао који по закону нс долази у делокруг начолника среског. Одлука од 3. августа 1912. године Бр. 4500. За наплату општинског дуга не може се узети у опис и продати општинска шума без одлуке збора, одобрења Министа Народ. Привреде и Државног Савета. Извршном просудом неготинског првостои. суДа од 1. маја 1910 г. Бр. 10004, осућена је општпна голубачка да плати Ј. М. дуг у 3865.25 дин. За напдату овога дуга начелник сроза поречког узоо јс у поиис и продао општинску шуму, коју је купио М. Ј. из Голубиња. Противу продајо није било жалбе у законом року. Ну Министар Народне Приврсде према чл. 2 и 62 закона о шумама, наредио је да со продаја ове шуме задржи од извршења и да се дуг што га општина има плаћати по судској просуди, исплатп из готовог новца што га општина има. налазоћи да је одређивањем да се шума прода повређен чл. 62 закоиа о шумама а да се тиме нзигравају и законска иаре1)Оња о претходном одобрењу продаје од стране Државиог Савета (чл. 33. закона о општинама) и Министра Нар. Привроде (чл. 69 закона о шумама п 39. правилник о сечи шума). О овом известио јс рсшењем и купца ii општину. Против овога рошења изјавили су Државном Савету жалбу и купац и пуномоћник општински, и у жалби навели: да јс Миннстар овом овојом одлуком прекорачно круг овоје власти, јер је рошавао о предмету о коме није пмао права да решава, пошто је по §§ 501. и 502 грађ. суд. пост. само суд надлежан да оцсњује је ли продаја нравилио извршена или не; да је позивање Министрово на чл. 2 и 62 закона о шумама нсумесно; н да је новац што га онштипа има, прома

одлуци Мпнистра Просвете, искључиво намењон за подизањо школско зграде, Државни Савет нашао јо да је решоље Министрово на закону основано, па јо жалб з као неумосне одбацио. Одлука од 24. августа 1912. год. Бр. 6516.

Случај спора око надлежности за разматрање решења Управе гр. Београда. (Сукоб о надлежности између Министра Ун. Дела и Министра Грађевина). Пресудом Суда општине града Београда од 19.септембра 1911. г. Бр 20498. кажњен је Н. Н трг. из Београда, са 100 дин. новчане казне на основу чл. 3. грађовин. закона, §§ 4. и 25. полиц. уредбс зато, што јо на свом имању без дозволе подигао једну зграду за становање противно чл. 4. тач. 1. грађев. закона. Решешем Управо града Бсограда од 18.-Х1-91ј . Вр. 145. оснажепа је пресуда суда општине града Београда с тим да казна по истој буде 50 а но 100 дин. Противу овог решења Н, Н. је изјавио жалбу Министру Грађевина, коју је Управа гр. Боограда рошењем својим од 28.-1- 912. Вр. 45. одбацила као нсблаговремоно поднету, пошто није надлежној власти поднесена у року од три дана од дана саопштоња. И противу овога решења изјављена је жалба Министру Грађевина. По, Министар Грађевина није сс ни упуштао у расматрањо псте налазећи да он зато није надлежан воћ Министар Ун. Дела. Како со и Министар Ун. Дела огласио за иенадлежног, Министар Грађевина упутио је цео предмет Држав. Савоту да он одлучи ко је надлежан. Државни Савет размотриоје предмет овог сукоба о надложпости па је нашао: Да се из пресуде суда општине града Веограда од 19.—IX—1911. год. Вр. 20498, која јс пад жалитељем Н. Н. изрочона, види, да је он кажњен за дело из чл. 3. и 4. тач. I. грађев. закона за град Београд. Па како је за разматрање пресуда п рошења као и за сва питања која со расправљају таквим рошоњима по чл. 8. и 35. поменутог закона падлежаи Министар Грађевина, — то је Држави Савет па оспову тач. 7. чл. 144. Устава, тачка 7. чл. 5. закона о урсђењу Државног Савета и чл. 32. свога пословника решио: да је за расправу покренутог питања надлежан Министар Грађовина. Одлука Државног Савота од 24. авгутта 1912. год. Бр. 6483. К. И. Б.

Разумевање § 673 грађ. законика. —- Рок тужбе за прече право куповине. (Одлукп опште седнице К&сац. Суда од 24. аарила 1912. г. Бр. 5294.) Светислав Т. у тужби навео јо, да је његов отац Мпхаило Т., продао једну њиву Мих. Првуловићу, но да он, као син нродавчов, прома § 673 грађ. зак., има прече право откупа овог имања; на јо молио суд да прссуди : да он има прече право откупа номенуте њпве, ио-