Полицијски гласник

ВРОЈ 34.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 271.

парницу, да тим путем догсазуЈу своје проче право својине. Ово је решење одобрило окр. начолство а и Министар Ун. Дела. Државни Савет нашао је, да решеи.е Министрово не одговара закону из ових разлога: Кад со извршеним полицијским увиђајом иод Бр. 14264 лотврђује, да просуда Краљев. прв. суда од 28. Фебруара 1У12. г. № 3978 коју јо жалилац за доказ ирава својине поднео, обухвата спорно земљиште од парцоле под бр. 1. које јо и тапијом В. П. обухваћено, а то со све и у рошењу среског начслника Вр. 14364 наводи, онда је полицијска власт погрешила, што је на основу § 202 грађан. закона и § 493. грађ. суд. пост. решила: да се спорне земље одузму од жалитоља и уступе В. П. јор овде но стоји случај из § 493. грађ. пост. него је била дужна да оцени питање о јачем и слабијем праву интересованих лица и слабију страну да упути на грађанску парницу код редовног суда, то да тамо доказује своје право, и да суд цени исправо интересо^ ваних страна као надлежан по чл. 146. Устава. Министар Унутр. Дела нијо усвојио ово посматрање, већ је изјавио, да остајсз при своме решоњу, које јо на закону основано јер пресуда Краљев. прв. суда јУ« 3978 од 28. Фебруара 1909. год. према полицијском увиђају од 14. августа 1911. год. не обухвата оне делове, који со лрема ожалбеном решоњу имају уступити В. П. а то значи, да за те парцеле жалилац нома никакве доказо о својини, и да се оне имају уступити В. П. на основу куповине на јавној лицитацији, а да се жалилац као слабији има упутити на парницу. Државни савет остао је при првом свом посматрању и донео одлуку да се жалбено решењо поништи као противно закону. Одлука Државног Савета, од 24, августа 1912. г. Бр. 6474. К. И. Б.

За издавање лажне баштинске тапије, кривично је одговоран само месни кмет, који је премер имања вршио, а не и остали општински часници, који су тапију потписали. (Одлука Опште седнице од 2. јг/на 1912. год. Бр. 7744.; Државнн тужилац оптужио је првост. суду: Јована М., председника општине К. Димитрија С. и Живана С., кметове, Јована Ж., доловођу, и Живку жену Милосава С. из К. за то што су, и то: Јован М. Димитрије С., Живан С. и Јован Ж. као часници суда општине к, дојствујући у својим звањима као општински часници, потврдили тапију баштинску на имање, које је у баштинску тапију унела и за баштињење, као своју сопственост, неистинито пријавила Живка Ж. Милосава С. па пошто је та баштинска талија лажна, јер су у њу унете и две парцеле, које су раније биле унете у попис као трећи доо задружнога добра а за наплату кривичних трошкова Радосава, сина Живкиног, продате раније

Јавном лицитацијом, и устулљене купцу Станоју С., потврђеном судском тапијом, — то су они таквом својом радњом, што су такву лажну баштинску тапију потврдили, оглашавајући продате дие парцеле Стојаново, као сопствсност баштинарке Живке, учинили дело кажњиво по § 111. у в. § 132. к. зак. Оптужена пак Живка зато што је ломенуте две парцсле, као продато добро и туђу својину унола у баштинску таппју и уживала незаконито као својо иман.е то се на тај начин користила лотвр^еном лажном тапијом и тиме учинила дело из § 147. крив. зак. Ирвостепени Суд пресудио је био: да сс оптужени Јовап М., Димитрије С., и Јован Ж. за дело прављења лажне исправо казне са по гност месеци затвора, а олт. Живан С. и опт. Живка, и то први за дело прављења лажне исправе, а други за дело учоствовања у прављењу исто исправо казне са по две године робије. Ну, Апелациони Суд проиначио је ову пресуду лрвост. суда и прееудио: да се оггт. Јован М., Димитрије С. и Јован Ж. за дело лод I казно са ио две године робије , а опт. Живан С. за исто дело са три године робије, одобравајући ггресуду прв. суда према опт. Живки. Али, Касациони је Суд, примедбама свога одељења под Бр. 5515, поништио предњу пресуду Апелац. Суда, са ових разлога: Погрешно Апелациони Суд узима, да је кривица оптужених: Јована М., Димитрија С., Живана С. и Јована Ж. доказана већ самим тиме гито су они, као часници општински, потврдили инкриминовану тапију да је у овој изложено имањо својина опт. Живко, кад је доказано, да је извесно у ту тапију унесено имање својина прив. тужиоца Станоја И. Садржина ове потврдо у томе је, да јо опт. Димитрије С. као сооски кмот, уверавао се о томе ко је сопственик у тапији изложонога имања и да га је он, као својину опт. Живке, у нрисуству ове и свих граничара морио, па јо он то сво и потггисом својим утврдио, а олтужони Јован М. Живан С., и Јован Ж., као општинскп часници, потврду тапије потписали су тек посло такво у лотврди изреком исказане констатације оптужоног Димитрија С. као надлежног ссоског кмета. ФалсиФиковање се, дакле, у овом конкретном случају састоји у тој констататацији сеоскога кмета. Да би се за њу могли учинити одговорним и оптужени Јован М., Живан С. и Јован Ж. треба утврдити да су они у таквом стварању њеном учествовали, да су и сами чиме допринели да се она лажно састави или бар да су за њу као такву знали па ипак је потпис.али, да су, дакле, и сами нешто потписом утврдили противно своме уверењу. Апелациони Суд нијо усвојио ове примедбе, већ јо за Општу Седницу Касац. Суда дао следсћо противразлого: Аполац.- Суд но може да прими примедбо само у толико, у колико се оне односе на питање о кривичној одговорности оптужоних : Јована М. Живана С. и Јована Ж. од којих су лрви као пред-

седник, а други као кмот општин. суда лажну тапију овојим потлисима утврдили, а трећи као доловођа општински саставио је, па јо и огг са осталим оптуженима потписао, на основу чега је лосле првост. суд ову тапију потврдио и издао јс онт. Живки, за коју је тапију мођутим ислеђењом утврђено да је лажна, јер су њомо обухваћене као сопствоност оитужене Живке и дво парцоле земље, којо према поднетим доказима нису њена својина... Поред ра.злога изнетих у пресуди, лотребно је истаћи још и ово: 1) да ни сам опт. Димитрије С., који со као месни кмет имао у смислу расписа Минист. Правде од 11-VI. 1894. г. Бр. 2289, придодатог одредби § 295. гр. зак. да со, пре сваког оснажавања тапије потписом својим и осталггх оптужених као часника суда опнгтине к., изласком на место ^где се имања налазо чијо со убаштињење тражило, увери премером и од позваних и присутних граничара и убагптинитељке Живке о величини и сопствености тих земаља, чијо је убаштињење оптужена Живка тражила, не тврди, да сс је изласком на место имања на тај начин и о тим Фактима уворавао, већ напротив вели, да је потписао инкрим. тапију на основу тога само што је убаштинитељка Живка поднела му од стране стручног лица израђени план зомаља које је хтела убаштинити и изјавила му, да су те земљо њена својина. 2) Исто тако и оптужони Јован М. и Јован Ж., у својој одбрани но тврде, како међутим то закључују примедбо Касац. Суда, да су они као и оптужени Живан С., и то Јован М. и Живан С. као председник и кмет потписали, а Јован Ж. као деловођа саставио тапију и потврду на њој. и потписао тапију, на основу констатација којо би био олт. Димитрије С., као мосни кмет проверио нзласком на место ситуираних имања, која су лажном тапијом обухваћена, начином како то прописује гореломенути распис Мин. Правде бр. 2288, воћ иапротив, они сами изјављују да су то учинилн на основу плана који им јо оптужена Живка лоднола и показала изјаве њене да је она сопственица тих земаља, па да је и сам опт. Живан С. само на основу сваког обавоштоња од опт. Живке одобрио да га деловођа, опт. Јован Ж., на тапији потпише, јер, вели, да је општински Суд, оптуженој Живки веровао да су те земљо њена својина. А кад стоји то као утврђоно: да се оптужени нису уверавали о томе да ли је оптужони кмет Димитрије у ствари излазио на место где су се земље налазиле ради проверавања оних Факата која тапија и потврда на њој садржавају, како то прописује пом. распис, већ напротив да су потписали инкрим. тапију на основу јодиног казивања оптужене Живке и ноднссеног плана, који је израдило треће лицо, дакле, да су потписали тапију и ако су свесшг били да нијодан од Факата која тапија и потврда на њој садрже нису проверони као истински; и кад је даљо самим њиховим признањем утврђено да су сви они били часници општински, када је вршена јавна продаја тих