Полицијски гласник

СТРАНА 284.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

1ЈРОЈ 36.

или накнадним изласком на место извршеног злочина, биће добро ако се то учини. Фотографија. Кроки треба да будо допуњен фотограФијом места злочина и његове околине. Модерна ФотограФија ослобођава иас, шта више, ручног цртања, јер у одличном Бертилоновом метричком апарату притежавамо инструменат, који нам допушта да на ФотограФСким снимцима одмах читамо дистанције и величину појединих снимљених предмета, и да направимо тачан план ФотограФисаног места. ФотограФија на месту извршеног злочина одговара тачно циљу доказа у смислу који му даје Бакон тврдећи : »Докази су против отров за отров сведочења«. Циљ фотографије меета извршеног злочина. Потребно је да на овом месту пособно означимо разне циљеве, којима служи ФотограФија места извршеног злочина. Тако : 1. Као неоспорно тачан докуменат, добијен аутоматски, који верно репродукује Факта, оиа ствара могућност истражном чиновнику да у свако доба има пред очима тачну слику моста на коме се догађај десио, и на овај начин постаје једна врста његовог вештачког памћоња, а случајеви у којима му је ово памћење потребно нису ни мало ретки. За оно кратко време, које је провео на месту извршеног злочина у циљу увиђаја, он се трудио да све испита и забележи. Дешава се, међутим, да се поједини ситни детаљи, који су му овом приликом измакли из вида, покажу као врло важни у току доцнијс истраге. ГЈоновно враћање на лице места у већини случајева било би немогућно и бесциљно због промене општсг изгледа овог места. Случајеви пак, у којима је потребно верно реконституисање Факата, које је доцније — после свршеног увиђаја—немогућно, нису ретки. Добра ФотограФија, међутим, нудинам перманенту рсконституцију констатованих Факата, која увек стоји на расположењу иследнику. Али ФотограФија места извршеног злочина не служи само за поправку заборава и погрешних интерпретација, већ у исто доба и за кориговање једног чисто физиолошког Феномена. Несумњиво је, да ми видимо само оно што хоћемо да видимо, као год што је очигледно да ће истражни чиновник, који врши извесну судску констатацију, после кратког вромена створити своје субјективно мишљење о природи злочина, несрећног случаја итд. и у духу овога водити даљу истрагу. Он ће, сасвим природно, тражити само типичне знаке, необраћајући пажњу на ситне детаље. Он ове чак и не види, јер неће да их види Противно овом, Фотографски апарат види све и констатује све. Окретање и загледањо Фотографије допушта нам често да уочимо извесне детаље, које нисмо могли заназити приликом испитивања оригинала. Ако једну

слику посматрамо са разних страна, она ће нам се показивати у сасвим другим изгледима. Услед ових промена слика ће нам понекад изгледати као ненозната, али ће нам зато, у више прилика, пасти у очи многе ствари, којо су нам остале нозапажене приликом посматрања слике у нормалном положају. Сличан Факт производи се приликом промене положаја ФотограФског апарата. Изглед једног монумента, који смо навикли да пооматрамо увек са једног истог места, често нам изгледа непознат ако је ФотограФисан са ког другог места. 2. Други циљ ФотограФије места извршеног злочина јссте да нас снабде доказним материјалом за судски претрес. Готово сви они, који по дужности узимљу учешћа у суђењу, обично не познају ово мссто. Задаћа њихова, а нарочито поротника, биће, међутим, знатно олакшана ако, иратећи ток претроса, буду имали пред очима слику места на коме је злочин извршен и изглед овог места одмах по извршеном злочину. Само се по себи разуме, да ће услед овога и њихова одлука бити правилнија. (НАСТАВИЋЕ СК)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ВИДОКОВИ МЕМОАРИ

(НАСТАВАК) Двадесет шеста глава Готово у исто време кад сам израдио тс је јатак ухваћен, у предграђу Сен Жермен појави со једна нова дружина која је пљачкала првенствено друге крајеве Париза. Она је имала свога харамбашу Гевива, кога су звали Константин или краћо Антин, јер и међу лоповима, као и међу сутнерима и варалицама постоји обичај да с з зову само последњим слогом презимена. Гевив или Антин, који је прво био учитељ борења, па се цосле тукао за паре по поруци других због блудница најнижег сталежа, завршавао је као крадљивац променљиви живот једног рђавог поданика. Он је, уверавали су, био готов на све и ма да се нијс могло доказати да јо вршио убиства, није се сумњало да со у случају нужде не би устезао да пролије крв. Његова је љубазница убијена у Јелисејским Пољима и био јо врло много осумњичен да је он извршилац тога злочина. Гевив је био човек врло предузимљив, опробане смелости и изванредне дрскости; у осталом његови су га другови сматрали за таквог и он јо међу њима био чувон. Већ од дужег времена полиција је била бацила око на Гевива и његове саучеснике, али их не могашо похватати, а сваки дан какав нов напад на својину казиваше да су они још живи. Најзад власт реши да озбиљно стане на пут овим разбојницима и ја добнјем народбу

да их тражим и да со старам да их власт ухвати кад, као што со каже, завуку РУ К У У торбу. Нарочито се тражило ово последње пошто је то било од велике вредности. Набавим пригодно одело и исте вечери пођсм у потеру по предграђу Сен-Жермен, обилазећи сва сумњива места. Око поноћи уђем код некога Буше-а у улици Нев-Гијмен, седном да попијем једну чашу са неким јавним женама, и док сам седео с њима чујом за јодним оближњим столом да се изговара имо Константин; мислио сам да је он ту и уиитам једну девојку. »Није ту, речо она, али долази сваки дан са својим пријатељима". По њоном говору закључио сам да она познајо врло добро навике ових људи и стогајо позовем да вечера са мном у намери да разговарам с њом; она пристадо и кад је ликери расположише, она ми отворено рече да по моме одолу, држању, а нарочито по говору мисли да сам и ја један иријатељ (лопов). Проводемо један део ноћи зајодно и ја пођем пошто ми је казала места у која Гевив долази. Сутра дан, у подне, свратим код Вуше-а, ту затекнем моју синоћну познаницу; чим сам ушао она мо познаде. В Е баш добро, рече ми она, ако хоћете да разговарате са Гевивом, он је ту к , и она ми показа једног човека од 28—30 година, одевеног доста добро; био је висок пот стопа и шест палчева, доста лепог лика, црне косе, лепе браде, здравих зуба; исто онаки каквог су ми га описали. Без устезања ја му приђем и заиштем да ми да лулу дувана; он ме погледа, запита ме дали сам био војник; одговорим му да сам служио у хусарима, и, ускоро са чашом у руци развежемо разговор, о оружју. У пићу време нам прођс брзо, почо се говорити о ручку, Гевив ми рече да је спремио добар ручак и ако хоћу да пођсм учинио бих му задовољство. Није било за одбијање, пристанем и одемо иза зида, гдо су већ очекивала четири његова пријатеља. Чим стигосмо сели смо за сто; ниједан од његових пријатоља није мс познавао, био сам за њих ново лице и били су доста обазриви. Међутим неколико арго-рочи, које су изговарали с времена на времо, уворише ме брзо, да су сви чланови овог љубазног друштва били шатрави (лопови). Желели су да знају шта радим и ја им по мом обичају испричам јодну причу и по ономе, што сам им рекао, они повероваше, не само да сам догпао из паланке, ного још да сам лопов који гледа да што „заради". Нисам се баш отворено изјашњавао за ово, али правећи покроте који одају занимање оставио сам их да мисле да сам доиста у оскудици. Вино нијо штеђено и оно одвеза свима језике да сам тако пре свршетка ручка дознао стан Говивов, и стан Жубера, њоговога друга, а тако исто сазнам и имена неколицино њихових другова. На растанку кажем им да немам где ноћити. Жубер бе ме позва својој кући и одемо у улицу Сен-Жак, бр. 99., где је имао собу на другом спрату, позади; ту сам