Полицијски гласник

СТРАНА 290.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 37.

ком 4 (све пронађене),у срозу драгачевском 4 (3 пронађено), у срезу пчињском 3, у срвзу јасеничком округа крагујовачког 3 (све пронађене), у срезу гружанском 3 (св ■ пронађсне), у срезу мнавском 3 (2 пронађене), у срезу бољевачком 3 (све пронађене), у срезу поречком 2 (1 пронађена), у срезу деспотовачком 2 (1 пронађена), у срезу левачком, 2 (обе пронађено), у срезу сврљишком 2 (1 пронађена), у вароши Нишу 2 (обе пронађене), у срезу јадранском, 2 (обе пронађене), у срезу рађевском 2 (обе пронађоне), у срезу студеничком 2 и по 1 у срсзовима: грочанском (пронађена), врачарском (пронађена), подгорском (пронађена), ваљевском, јабланичком, лененичком (пронађена), крагујевачком (пронађена), неготинском, крајинском (пронађсна), ражањском (пронађена), копаоничком (пронађена), беличком (пронађона), ресавском, алексиначком, белопаланачком (пронађена), азбуковачком (пронађена) моравском округа пожаревачког (пронађена), рамском. хомољском, пожаревачком (пронађена), таковском, орашком (пронађена), зајочарском, косаничком (пронађена), црногорском, рачанском, трнавском (пронађена), моравичком и у варошима: Крушевцу (пронађена), Пироту (пронађенај, Пожаревцу (пронађена), Ужици (пронађена). Вредпост свих ових крађа износи око 14.500 динара. Здонамерних поништаја туђих ствари било је: у срозу лесковачком 6, у срезу

тамнавском 2, у срезу р^савском 2, у срезу алексиначком 2, у срозу нигаком 2, (оба пронађона), у срезу хомољском 2, у срозу бољевачком 2 и по 1 у срезовима: посавском округа београдског, колубарском округа бооградског, пчињском, масуричком, деспотовачком, поцерском, јасеничком округа смедоревског и ариљском. Вредност свих уништених ствари износи око 2.000 динара. Поред изложених дела у току месеца августа тек. године извршено је у Србији и 8 самоубистава и то по 1 у срозовпма : посавском округа београдског, ваљсвском, неготинском, левачком, нигаавском, моравском округа пожаревачког, косаничком и црногорском. Највећи број самоубиства извршон је: вешањем 4, ватреним оружјем 2, дављењем у води 2. Узроци њиховом извршењу лежо: у болести за 2 случаја, у душевном растројству за 1, у страху од казне за I, у частољубљу за 1, у иијанству за 1, и за 2 случаја узроци су неиознати. Покушаји самоубистава извршени су: у вароши Београду 3 (2 тровањем, 1 ватрено ; домаћа распра, очајање и љубав) и по 1 у срезовима: алексииачком (ватрено, рђаво материјално стање) и вароши Пожаревцу (ватрено, болест). Општи преглод до сад изложених дела овакав је:

Текући број

О К Р У 3 и

Убиства

Детоубиства

Нехотична убиства

Покушаја убиства

Разбојништва

Силовања

Тешке телесне повреде

о а а м о К

Опасне крађе

» а а оД с5 о « ^ о К Н д н о 5 н и о сЗ •ч н со з

Самоубиства

Покушаји самоубиства 1

Округ београдски

—

■ 2

—

« ваљевски

« врањски

(( крагујевачки

(( крајински

« крушевачки

« моравски

Т)

« нишки

« пиротски

« подрински

« иожареваЧки

-2

« руднички

« смедеревски •

« тимочки

« топлички

—

« ужички •

« чачански

—

Уирава града Београда

—

1 1

—

Свега:

СТРУЧНИ ДЕ0 СУЂЕШЕ ПРЕД ИЗБРАНИМ СУДОМ (НАСТАВАК) 3. Процедура при суђељу. Писмено о закљученом уговору за избрани суд подносе парничари или јодан само парничар оној полицијској власти, у чијем ће се подручју спор извиђати, и ова ће, ако нађе да прома стању ствари има места томе и да је она за то надлежна, известити о избору судије, па заказати и њима и парничарима где ће и кога дана суђоња ради доћи. Од дана кад је писмеио власти предано, па до дана суђења не троба да прође више од петнаест дана —§. 438. Ако јо у питању апсолутна надлежност избранога суда, онда онај, који хоће да тражи пресуђење по свом потраживању код избраног суда, обратиће со молбом за састав избраног суда надлежној полицијској власти (§ 438), у којој ће изложити своје потраживање и у опште изноти у њој све оно, што со у § 94 за тужбу прописујо, јер ова молба за сасгав избранога суда замењује тужбено писмеио. За тим ће даље полицијска власт поступити онако како јо мало час (бр. 2) казано. Кад дође од полицијске власти одређени дан суђења, онда су на исти дужни доћи судије и парничари са својим сведоцима — §. 441. Избрани суд дужан је, приступајући извиђању, оценити и сам своју надлежност, а за тим држати со у извиђању и суђењу основног принципа грађанско судске процедуро — аиШа1иг е! аИега рагв 1 ). Он дакле

Из канцеларије Антропометријско - Полицијског Одељења Министарства трашњих Дела, 21. септембра 1912. годинс АБр. 1319, у Београду.

Уну-

!) Поступак за извиђање и суђење није детаљио прописан у нашем грађ. еуд. посупку. У .старом аустр. грађ. суд. поступку налазила се у § 372. ова одредба: (( Избрани судија треба да се држи поступка, на који су се странке сложиле, али, ако му оне то нису прописале, онда је он везан за овај судски поступак }) . А у новом аустријском поступку вели се у § 578 : (( Избрано судије треба, пре но што изреку иресуду избранога суда, да саслушају сгранке, и да извиде стање ствари, која је подлога спору. Избране судије одређују поступак по свом слободном нахођењу, ако није што друго утврђено уговором о избраном суду или доцнијом писменом погодбом странака )} . Ја мислим, што се нашег права тиче, да парничари не могу прописивати избраним судијама, кога ће се поступка они у суђењу држати. У § 436. казано је да предмет уговора о избраиом суду имао бити оно, о чему ће избрапи суд судити и имена липа која ће судије битп. Према томе у том уговору не могу се налазити и обавезна за судију упуства у погледу поступка. Сем тога нигде се у глави 16. не спомиње да странке могу углављивати поступак за избрани суд. Па како су прописи грађанског судског посгупка по правилу иринудне ирироде, то се онда не могу вољом странака ни мењати. Ово у толико мање што по нашем поступку има парница, због којих парничар мора изаћи, дакле не од драге вол>е, пред избрани суд (§ 434.). Према томе избране судије држаће се при извиђању и суђељу оних прописа, који су посгављени за редован суд, у колико се од тога не одступа у специјалним ирописима о поступку код избраних судова (§§ 441, 442, 443),и у колико са.ма природа извиђања и суђења пред пзбраним судом то не захтева. На пр. ири саставлзању иисмсне пресуде избраиога суда мора се пазити, да она садржи оно, што се у § 305. тражи за пресуде редовних судова. Али из ирироде суђења пред избраним судијама, но правилу неправницима, следује да се иресуда