Полицијски гласник

т>ол з?.

полицијски гласник

страна 291.

троба да саслуша обе ларничне отране о њиховим потраживањима, тврђењима и одбранама, за тим њихне сведоке, да испита спорни однос, да оцени поднесено доказе и на основу слободне доказно теорије да изрече своју иресуду. Из^рани суд, и ако у главном из поднесених доказних средстава црпе основе о истинитости навода и тражења парничара, и на основу тога изричо просуду. ипак није у оцени доказне снаге појединих доказних средстава везан за нравила грађанског судског поступка, која важе за постуиак пред редовним судовима, за који је код нас у главном усвојена законска доказна теорија. То важи и онда кад је у питању доказна снага и јавних и приватних исправа 1 ). Ово следујо из § 442., у коме со вели: »изабрапи суд извиђа просто, пресуђује по здра.вом разуму.. . 2 )" а то значи да избране судије, као људи у које парничари пмају нарочито поверсње, имају с обзиром на поднссене доказе и своје уверење о истинитости парничарских навода и захтевададоносу просуду, за коју су они убеђсни да одговара правичности. У колико би они при том нанели штоту једној парничној страни тиме, што би навалично у извиђању и суђењу били неправедни, у толико сс иротив таке пресуде, засновано не на убеђоњу судија да јо истинито оно, што ларничар, који јс добио парннцу тврди, всћ на намери њихној да једном парничару учине нслравду, може изјавити жалба, — тач. 4. § 444. Наравно да у таквом случају ту навалично учињену неправду мора доказати парничар, који тврди да му је учињена. Али не треба заборавити да со у пресуди избранога суда морају навести и ра злози, са којих јо избрани суд дошао до убеђења, да та и та тврђења парничара сматра за истпнита, те према томе, и то се има сматрати као гарантија, да избране судије но могу тако олако прећи преко доказних средстава, нарочито исправа, којима парничари поткрепљују своја тврђења. Избрани суд има право захтевати од полицијско власти да му она пошље сведока, кога су парничари позвали на су-

избранога суда не може поништити о тога, што у љој није означено «по ком се параграфу закона пресуђује" (тач. 8 § 305.), међу тим овај захтев у погледу пресуде редовних судова мора бити испуљен. Остали зихтеви, који се у § 305. наводе, морају бити испуњени и код пресуде избраног суда. Иначе нема управо апресуде" како је законодавац у §§ 442. и сл. замишља и за то ће је првост. суд по жалби поништити (§§ 444, 447). Види о овомпитању: Стевановпћ Алекса, Посгупак оиштиноких судова у грађанским паринцама и поступак избраних судова, страиа 115. и следеће. ') Тако и Јоцпћ, у расправи Избранч суд, Полиц. Гласник за 1909. стр. 296. Противно гледншто застуиа Стеваповић А. у навед. делу стр. 126. 2 По ( ( здравом» разуму нарапно суде и дгжавне судије, јер оне н кад се држе прописа грађ. суд. поступка о доказној снази појединих доказних средстава, морају расуђивати 0 здравим" разумом. Према / гоме, ако ее хоћс да ове речи 8 по здравом разуму" имају нзвестан паметан смисао, а то се мора узети да је законодавац хтео, онда оне могу само значити, да нзбране судије имају да пресуђују по слободној доказној тоорији, по своме дакле уверољу, без оних ограничеша, која везују државног оудију по нашем поступку. Ако се пак узме, да и избране судије подлеже у оценп доказнпх средстава свима оним ограниченима, којима и државне судије, ондаје иостојање установе избранога суда код нас скоро излишно.

ђење. Сведоке из другог округа испитаће преко надзорне полицијске власти. Парничара, који, и ако позван, не дође на суђењо, постижу штетне последице контумацијалности, т.ј. избрани суд лресудиће спор према доказима, који су му стајали на расположењу, и ако дотични парничар није донЈао на суђење — § 441. Избрани суд мора саставити иисмену иресуду и доставити је са потписом свију судија ларничарима на рецепис, па онда за 15 — петнаест дана, од како јо пресуду издао, послати сва акта дотичнога спора првостепеном суду, у чијем је лодручју избраии суд делао. 'Гим актом сматра се да је избрани суд разрешон и престао да долује — § 442. Ако би се по пресуди избраног суда имала полагати заклства, онда се она но полаже пред избраним судом 1 ), него ћо тада првостопенисуд, комо су пресуда избранога оуда н акта спора послатп, парнпчарс на рочмштс за полагање заклотво позвати и даљо по закону лоступитм — § 443. 4. Правна средства. Правна средства противу пресудс избранога суда принципијелно пису допуштона по нашем законику па ни онда, кад би парничарн уговорили, да се она могу употребити 2 ). С друго стране изузетно сс може изјавити жалба на просуду избранога суда у случајевима. побројаним у § 444., и то и онда, кад би парничари уговорили да со никака правна сродства не могу употребити. Јер тако уговарање било би противно јавном поретку и благонаравију (§ 13. грађ. зак.) пошто би се њимо ишло на изигравање онога, што се у § 444. нарочито хтоло да заштити, и па Фаворизирање поступака, који се не могу као морални означити. Случајови, у којима со изузстно може изјавити жалба на просуду избранога суда 3 ), побројани су у § 444. који гласи: „По правилу протпву пресуде избраног суда пема жалбе. Изузимају сс ови случајеви: 1. ако је избрани суд дану му власт прекорачио; или 2. ако је лицо које није лично способно, или које нијо имало власти, пристало да се избрани суд састави; или 3. ако јо пресуда основаиа на пропари; или 4. ако би избране судијо наваличпо нзвиђањем нли суђењем неправду коме учинили (измена § 127. казн. зак.)."

!) Пошто § 443. одређује да со пред избраним судом не полаже само иарничарска заклетва, то онда вештаци и сведоци могу пред избраним судом полагати заклетву. Аустријски грађански поступак то изрично забрањује (§ 588) и наређује да се и сведоци и вештаци имају заклињати пред државним судом (§ 589.). 2 ) Другачије у новом аустрпјском поступку од 1895., где се у § 594. вели: (( Пресуда избранога суда има међу странкама снагу судске лравно-снажне иресуде, ако странке у уговору о избраном суду нису углавиле да је донуштено побијати пресуду пред избраним судом вишег степена. Избране судије имају на захтев једне страике на пропису пресуде избранога суда писмено погврдити, да је пресуда избраиога суда задобила правну снагу и да је нзвршна^. а ) Ако је изабрани суд одобрен од стране општинског суда у смислу тач. г § 6., онда ирема ал. V § 15. против његове пресуде нема места жалбп.

Жалба се изјављује у року од 15 дана од дана пријема лресудо и подноси се оном првостепеном суду, у чијем је подручју избрани суд деловао — § 445. Кад се суд увори да је жалба на времо поднесена, онда ће, у случају да је изјављена због тога, што је избрани суд дану му власт прекорачио (тач. 1. § 444.) или што је лично неспособно или неовлашћено лнце пристало на састав избранога суда (тач. 2. § 444.) одмах решити, не одрођујуће рочиште за извиђање, да ли је жалба умесна или није. Ако нађе да је жалба умесна, да дакле према поднесеним у жалби доказима стоји који од случаја из тач. I. и 2. § 444., онда ће првостепени суд уништити пресуду избранога суда и упутиће парничаре да други суд саставе. Противу ове судско одлуке нема места жалби. Ири саставу новога избранога суда логпчно јо узоти да се не могу узети за судије лица, која су у првом избраном суду била судије. Јер кад су она могла учинити такве логрешке, да се због њих ништи њихова просуда, онда су сами собе тиме дисквалиФиковали за дуз^ност судије. У осталом то следује и из речи „други суд саставља" у § 447., јор »др\'ги суд« не може бити, ако остану исте судије. Кад је пак жалба изјављена због тога, што со тврдн да јо пресуда избранога суда основана на провари (тач. 3. § 444.) или што су избране судије навалично извиђањом или суђењем коме неправду учинили (тач. 4. § 444.), онда ће суд одредити рочишто за извиђање, на исто позвати парничаре, саслушати их и према резултату извиђања донети решење да ли је жалба умесна или није — § 446. Ако нађе да је умесна уништиће решењем просуду избранога суда и упутити парничаре да други суд саставе, у који, наравно, не могу ући досадашње судије. Против овог решоња нома места жалби — § 447'). На. лослетку, кад првостопени суд, било даје одрођпвао рочиште за извиђање (тач. 3. и 4. § 444.) било да није (тач. 1. и 2. § 444.), нађе да жалба нијо умесна, да дакле но стоје у жалби изнесени наводи, онда ће он својим решењем одбацити жалбу, и онда жалитељ против таквог рсшења може подноти жалбу Касац. Суду — § 447. Али сем ових случајева, побројаних у § 444., несумњиво је да со и са других разлога можо изјавити жалба на пресуду избранога суда у циљу њеног поништаја. У аустриј. грађ. суд. пост. од 1895. год. (види мој превод овог законика) побројани су у § 595. случајеви код пресуда избранога суда остаје без дејства. Ја мислим да со и по нашем законику можо жалбом тражити попиштај проСуде избраног суда

1 ) Кад се тражи поништај пресуде избранога оуда на основу тач. 3. и 4. § 444., онда је претпоставка за поништај ттресуде да иостоји кривично дело иреваре, учињено нрома жалитељу од стране противне странке, пуномоћника ове или пуномоћиика самога жалитеља, или кривично дело иавалично учињене неправде од слране избраних судије, које се ка^зни по § 12 7. ал. 3. кази. зак. Првостепени ће суд у таком случају ирема § 17 4. грађ. суд, иост. донети одлуку о пресуди избраног суда, чији се поништај тражи, тек онда, кад се утврди судским путем да поетоје или не постоје горе изложена кривична дела.