Полицијски гласник

БРОЈ 38.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 7. ОКТОБРА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА (ВЛАСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА) „полицијски гјтасник" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. за иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „ појшцијског гласника " не продају се. рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Воличанство Краљ Петар I, благоволоо јо, на прсдлог Министра Унутрашњих Дола, поставити : за контрактуалног локара срсза врачарског Д-р Свотозара Моачанина, доктора целокупног лекарства. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 28. септомора 1912. године, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

КРАТКО СУЂЕЊЕ ПО ПИСМЕНИМ ИСПРАВАМА

I. Појам и природа кратког суђења. У циљу што оржог остваривања потраживања, и наш јо законодавац увео у гл. XVII „Кратко суђење по писмоним исправама.® Ово „суђењо" јо јодна врста СЈмарног -кратког-поступка. Наш га је законодавац удесио понајвишо по т. зв. ,,Мапс1а1ргосев8 (( -у (поступак у коме се издаје налог тужономе да испуни што јо дужан), који постоји у аустријском грађан. суд. поступку, и то како у оном ранијем, тако и у садашњом од 1895. године 1 ). Ипак наш законодавац није просто реципирао прописе старијег аустр. грађан. суд. поступка о овом поступку, ного је донсо и оригиналне прописе. Кратко оуђоње по писмсним исправама карактсришс се тиме, што се у њему, као пи у осталим сумарним поступцима, не испуњавају све оне Формалности, које су за суђење у редов. парничном поступку прописано, а тимо се бржс до судске од-

*) И немачки грађански судски поступак од 1897. године садржи прописе о парницама на основу исправа, који је у неколико сличан са нашим одредбама (ТЈгкипЈеп ип<1 ЛУесћзеЈргосезз, §§ 59*2 — 605). У новом аустријском грађан. суд. поступку од 1895. прописи о мандатном поступку, као нарочитој врсти судског поступања, налазе се у §§ 548 — 554.

луко долази. Тако : по § 450. „у кратком поступку тужени со ноће саслушавати". Дакле пе одрсђујо се рочиште по тужби, пити се ова доотавља туженомо на одговор. За тим тужона страна нс можо правиим средствима, нсзадовољством и жалбом, изнети спор прод виши суд, ради ровизије и поништаја. Даљо одређено јо тачио чимо со може тужени одбранити од судске осуде. II. Кад има места кратком суђењу. С друге пак стране законодавац је сматрао, да ову убрзану процедуру у кратком суђоњу треба допустити само кад нарочито услови постоје, који гарантују да се туженомо иећс таквим суђоњем никаква неправда десити. Тако по § 449: „Кратко ће се судити кад се по исправама јавним и приватним §§ 187.') и 191. тражи дуг, коме јо рок плаћања протекао, или јасно означена и опредсљена вродност какво покретне или непокретне ствари, ако по овим исправама има тужитељ јасно право, а тужени дужпост; или ако су и један и други обвозани били, али је тужитељ своју обвезаност по гласу те нстс или и друго исправе воћ испунио, а тужени није". Из овога законскога прописа слсдује: а) да кратког суђења можс бпти само онда, ако се потраживање тужиочево доказујо исиравама, било јавним било приватним, при чему ваља имати на уму и пропис §451., по комо се јавним исправама упоређују моницо ; Ј )

•) У штампаном тексту законика отоји Г78., алп то је штампарска погрешка, јер у рукописном оригиналу стоји 187. 2 ) Кал се по § 451. при кратком поступку јатсним исправама упоређују и мепице, ако су по пропису трговачког законика устројене, онда се са њима у целој ироцедури кратког суђења има поступати као са јавпнм исправама, у колико закон пзрично друго не наређује. Према томе и кад је умро издател> менице, може бити кратког суђења, јер § 452. односно смрти издатеља важи за друге приватне исправе, које нису, као што је случај са меницама, у кратком суђењу изравнате са јавним исправама. Судска пракса је колебљива у овом питању. У горњем смпслу гласи одлука Еасац. Суда од 12. новембра 1 887. год. Бр. 3939. Супротно гледиште заступљено је у одлуцп од 9. септембра 1889. Бр. 3295. В. у Никетићевој необјављеној за сада збирци одлука Касац. Суда односно грађ. суд. поступка.

б) да та исправа, по којој се кратко суђељо тражи, мора бити онака, како јо захтевају §§ 187, 191, и 192. в) да со том исправом несумњиво доказује да постоји л дуг коме јо рок плаћања протокао или... 1< Настајо сада питање: у чему треба да се састоји таЈ' „дуг«, који тужени дуГ УЈ° тужиоцу, па да може бити кратког суђоња ? Да ли је законодавац израз »дуг® употребио у том смислу, да њиме обухвати тражбено право у опште, тако да кратког суђења може бити но само онда, кад дужник дугујо по гласу исправе новац или друго заменљиве ствари, него ц онда кад исправа гласи да дугује неку индивидуално одређену ствар, покретну или непокротну, или ноко друго давање односно чињоње? По аустријском (ранијем) закону кратком суђењу у мандатном процесу било је места и у другим случајовима, а но само онда кад се дуговао новац или друге заменљиве ствари 1 ), међу тим нови аустријски законик допушта кратко суђењо у мандатном процесу само онда, кад со дугује новац или друге какво заменљиље ствари 2 ). Ја мислим да је и наш законодавац хтео, да нратком суђењу има мести само онда, кад дужник по гласу исправе дугује новац или друге какве заменљиве ствари (жито, брашно, вино и др.) То со види из тога, што законодавац у § 449. упућује на § 191., а у овом се §-у говори о томе шта мора садржавати облигација, т.ј. исправа која се издајо о једностраној обвози кога лица на новац и друге заменљиво ствари. Сем тога то следује и из тога Факта, што со, кад је у питању каква дугујућа индивидуално одрођена ствар (на пр. кад дужник из уговора оставе дугује ствар узету на чувањо), кратко можо судити по § 449. само онда »кад со тражи јасно означона и опредељона вредност какве покретне или непокретно ствари", другим речима кад је дужник издао исправу да ће у

') В. Сапп81е1п, паз Ст1ргосе88гесћ4 II стр. 462. 1П Ппе. 2 ) I 548.