Полицијски гласник

СТРАПА 298.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 38.

новцу дати накнаду, ако по ирсда индивидуално дугујућу отвар 1 ). г) кратком суђењу има моста само онда, ако се из исправе види јасно 2 ) да тужитељ има нрава тражити оно што тражи. Чим со то право тужиочево не види јасно из исправе, чим со у њогово право може сумњати, одмах је кратко суђоње искључоно, него онда треба суд да донесо решоње да тужитељ у редовном судском поступку. у коме ћо се чути и противна страна, има да убоди суд у постојање свога права 8 ). д) кратком суђењу има места не само онда, кад би се поднесеном исправом констатовала само једнострана обвоза туженикова (као што је случај код облигација §§ 191. и 192.) него и онда кад сс из исправе види да постоји обавоза и једне и друге стране (код пиомена дакло о двостраним уговорпма — куновина и продаја, закуп и др.), али Се из те или из друге исправе види и то, да је тужитељ своју обвезу испунио, а не види се да јо то исто и тужеиик учинио. Међу тим, изузетно, баш и да се из исправо види да у смислу § 449 можо бити кратког суђоња, ипак законодавац са разлога нарочите заштите извесних лица не допушта кратко суђење у случајевима § 452, који гласи : »Кратком поступку нома места, кад је младолетан онај, који је исправу издао; исто тако кад јо ко пао под стоциштс или старатољство; или кад га је ностало; као и у оном случају, кад је умро онај, који јо издао приватну писмену исправу." Сво једно је са каквих је разлога издатељ исправе под старатељство стављен; услед душевно болости или распикућства или због других околности. У свима овим случајевима потребно је ка рочишту извидети све околности, па за то овде мора доћи до редовног поетупка. III. Тужба и резултат суђеља. И :;а отпочињање спора по кратком суђењу потребно је да тужилац поднесе тужбу противу дужника надлежном суду, усмено или писмено (§ 93). Та тужба мора исто онако као и она за редован поступак бити написана 4 ) и садржавати у себи оно. што се у § 94 тражи, наравно са модификацијама, које из природе кратког суђења, за које се тужба подноси, следују. (Тако не треба наводити

*) У прилог овоме говори и § 306. грађ. оуд. пост. од 1860. год., на који ое и данашњи поступак ослања, а који гласи: «У краткрм суђењу јаоним исправама упоређују се приватне исправе, као: облигације, уговори влашћу потврђени, и вексле; али уговори само онда, ако је у њима јасно изложено, ко је шта дужан учинити и ако је вредноот тражене или непокретне ствари у новцу бројем означена 2 ) Сасвим умесно узима Касациони Суд у одлуци од 3. марта 1 892. Бр. 479. да нема места кратком суђењу по изводима из државних књига управе сењских рудника о задужењима дужника. Одатле се не види јасно да тужени дугује. Из необјавл>ене Кпкегићеве Збирке одлука Касац. Суда из грађ. суд. пост. 3 ) Против таког судског решења, којим је тужител> одбијен да се по љеговој тужби суди по одредбама §§ 449. и сл., може се овај жалити Касац. Суду (§ 322). 4 ) Али се подноси само у једном примерку, изузетно од § 95, пошто се ие доставља туженом на одговор.

у тужбп имена свсдока за ностојањо дуга, ако би их било, јер јо доказ сведоцима у кратком суђењу искључен). Исправа. па основу које со осуда туженика тражи, мора се поднети у оригиналу или у препису, овероном судском одн. полицијском влашћу. Али кад би осуђенп по препису у остављепом му року за извршење обвезо захтевао, да му сс оригинал покажс, а тужитсљ ио би могао то учинити, суд ће извршењо зауставити, и рочиште за родовно суђоње наредитн — § 453. Кад јо тужба уродна и уз тужбу подносена исправа онака, каква со у § 4'|9. за кратко суђење тражи, онда ће суд осуднти дужника на испуњење дуга. Та судска одлука назива се осудно решење. С обзиром на то, да ли јо исправа, по којој се осуда дужника у кратком суђсњу тражи, јавна или приватна, и осудно рсшењо може имати двојаку садржину. А. Кад со што тражи по јавној исирави, суд ћо испитати а) јо ли надложан за доношсњо одлуке; б) да ли псправа гласи на тужитеља, т. ј. да ли со из љс види да јс он повернлац, пли да лн тужитсљ има доказа да је тражбина по исправи прешла на тужитеља законим путсм (на пр. цесијом, иаслеђсм); в) да ли јс рок обвези истскао. Ако ови захтеви стојо, онда ће суд донсти осудно решење, којим ћс дужника осудити на плаћање дуга. Међу тнм у исто доба кад донесе осудно решсњс или најдаљс за'три дана суд ће писати надлежној за извршењо полицијској власти или среском суду, да она од дужника наплати дуг зајсдно са досуђеним таксама и трошковнма. Ради извршоња судске одлуке судћс оставити полициј. властн собзиром на воличину жотраживања и имовио стањо дужника рок од осам до највише 20 дана. Ако је пак тражона осуда дужника по меници, оида се полиц. властн оставља ради извршења најдужи рок од 3 дана — § 454. Б. Кад се што тражи по ириватној исарави , онда према § 457 суд ће такођо пспитати да лн постоје горе под А (а, б, в) побро.јани услови, који се по § 454 тражо, па кад нађс да постојо, онда ћо осудним решењем оеудити дужника на плаћањо дуга са таксама и трошковима, остављајући му за то рок од 8 до 15 даиа од дана пријема рсшења. Ово ће решење суд издати у року од 3 дана од дана пријема тужбе. М ђу тим кад јо осудио решење доиесено по ариватној исирави, онда оно не садржи у себи и одлуку, да се пише по службеној дужности полиц. власти ради извршења осудног рсшења, као што се ради кад је по јавној исправи осуда изрочена — § 457, него поворилац сам, кад осудно решење постане извршно, х ) подноси га полиц. власти на извршењо, ако га дужник у остављеном му року не измири — §§ 460 и 462.

') А оно ће иостати извршно, ако тужени у решењем остављеном му року не тражи, да се оно задржи од извршења (§§ 455, 458).

IV. Правна средства у кратком суђењу. С обзиром на циљ кратког суђсња: да се што бржо и без всћих Формалности дође до судскс одлуко, удошона су и правна средства у овом поступку, која сс против судске одлукс могу употребити. Пошто је са својо страно издатом, чистом и јасном (§ 449) исправом тужени признао постојање дуга, то јо закоподавац сматрао да бн се давањем права тужепоме на употрсбу нсзадовољства н жалбе и у кратком суђсњу и отварањем на основу тога ироцодуро пред вишим судовима само пружала тужономе могућност, да спор одуговлачи. С тога тужени не може против осудног решоња изјавити жалбу — § 154 ал. 3. Па против тужилац се може против таког рошсња жалпти на случај, ако му ни.јо досуђено све н онако како гласи исгграва, коју је поднео — ал. 3. § 454. Јер од тужитеља нома бојазни да ће употребом правнога срсдства осујстпти цнљ кратког поступка, брзо свршавањо парнпцс, пошто и њогов интерос захтсва да се парница што бржо сврши. Наравно да законодавац није могао не водити рачуна и о томо, да има случајева кад треба омогућити туженомс, који се у кратком суђењу но саслушава, да и он да своју рсч на изречсно осудно ренгење, којим ће се одбранити од потраживања тужиочевог. Та се могућност ствара туженоме на тај начпн, што може у року, који је њему (и полиц. власти) остављен ради извршсња осудног решења 1 ) тражити да сс осудно решење, издато на основу јавне исираве, задржи од извршења. Да би у овом свом тражоњу успео, тужони, према § 455, треба да суду, који је осудно решење донсо, подносе одмах и доказе (§ 455): 1. да је дотично осудно рошење од нонадлежиог суда нздано, (на пр. да јо тражбина већа, но што је суд општипски узео, тако да општински суд није према § 6 надлежаи, него првостспени суд); или 2. поднссе исправу (признаницу, намирницу, квиту) за доказ да јс то тражење, за које јо осуђон, сасвим или од чести прс изданог решења псплатио; или 3. поднесе исправу, по којој и њему тужитељ исто тако чисто и јасно дугује, да би со то по § 903 грађ. зак. једно за друго пробити могло. Тужони дакле мора доказати да по поднесеној исправи постоје сви услови, који со по грађанском законику закомпонзацију тражбина тражо;и 4. кад докажс да рок тражењу још није дошао. (настави-пк се) УБИСТВА (НАСТАПАК) Закључана врата. Ранијо смо нобројали главна пнтања која иследник треба себи да постави приликом топографског преглода места 1 ) Рок се рачуна од дана клда је дужник приипо судско осудно решење.