Полицијски гласник

БРОЈ 40.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 21. ОКТОБРА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА (ВЛАСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА)

„полицијски гласник" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. за иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „ полицијског гласника " не продају се. рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Нотар I, благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за контрактуалног лекара среза лесковачког Д-ра Васу Царићевића, доктора целокупног лекарства. Из канцеларије Мииистарства Унутрашњих Дела, 8 октобра 1912. године, у Бсограду.

Његово Величанство Краљ Пстар 1, благоволоо је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, одобрити решење Државног Савета од 15. септембра ов. год. Бр. 6980, којс гласи: „Одобрава се Министру Унутрашњих Дела да за израду бунара, резервоара и спровода са монтажом за довод водс у зградо нове зајечарске болнице, по прсгледаном и одоброном плану и предрачуну од стране Министарства Грађовина 19. маја ов. год. Бр. 4699, можо утрошити 8416*68 — осам хиљада четири стотине шеснајест динара и шездесет осам пара, и издатак ставити на терет ванродних расхода партије а санитетског буџета за ову 1912. год. на оправке и доправке болница и других санитотскихграђевина". Из канцеларије Министарста Унутрашњих Дела 8 октобра 1912. год. у Боограду. СТРУЧНИ ДЕО ЗАБЛ.УДА ИЛИ НЕХАТ? % Урачунљивост јо погодба кажњивости кривца за учињено кривично дело за које закон прописује казну. Но, кривац можо бити подобан за урачунљивост, па ипак да се криминалитет какве кажњиве радњо, коју је извршио, нотпуно избришс и ишчезно свака кривичност у агента. То бива онда кад постоје извесни узроци или Факта, која оаравдавају или извињују кривичност агента и удаљују примену свако казно. Ове узроке или основе искључења кривичности наш казнени законик изложио је у глави IV, а у §§ 53. 54. 54а. 55. од којих § 54а. гласи овако: »Ако казнимост дела зависи или од »особитих својстава онога лица, које јо »дело учинило, или од особитих опсто»јатељства под којима је доло учињоно, в то се онда такво дело не може ономе »у кривицу урачунати, коме та својства „или опстојатељства нису позната била »у време кад је дело извршено". »Ако би се по тим особитим, учини»тољу непознатим бившим одношењима »или опстојатељствима казнимост дела „увоћавала, онда те околности нећс со »при изрицању казне учинитољу као оте»жавајуће урачунати«. У општо, узроци оправдавања или иавињења могу бити општи или специјални: општи, кад се распростиру на све злочино или преступе, кад се на њих можо позвати сваки окривљени, као што су Лудило и иринуда; специјални: кад се прпмењују само на какав деликт или на врсту доликта; такви су нужна одбрана, коју истиче какав оптужени за убиство; хијерархиска послушност коју може да навсдо чпновник који је оптужсн за какву злоупотробу у вршењу својс дужности. Очовидно је да се ови последњи узроци оправдања тесно всзују за злочин или деликт на које их је закон применио 1 ).

Но, извињења могу бити и таква да но искључују казнону урачунљивост потпуно, алп јо само слабе и бришу делимично, н. пр. младост окривљеног, невољна изазваност, пијанство, могу да редуцирају казну до најмањих граница, али не бришу потпуно кривичност учионица 1 ). Војник који је само Извршио заповости свога старешине у опште се оправдава; ипак ако су ове заповести биле толико незаконито да им очевидно није дуговао послушност, оне конституишу само извињење, које слаби криминалитет, али га не уништава 2 ). У опште, као узрок оправдања или апсолуторно извињење може се сматрати само онај Факт који јо такве природе да уништава сваки криминалитет радње и руши или брише сам злочин или доликт, и искључујући сваку кривичну намеру утврђује невиност агента и одстрањује примену сваке казио. Лудило, принуда, младост испод дванаост година, или и преко дванаест, не мања од шеснаест, ако је учинилац (дете) радио без разбора, искључују сваку кривичну урачунљивост и удаљују примену свако казне, — (§§ 53. 55. 56, к. з.) Нужна одбрана је специјалио оправдање кривичности агента, које брише криминалитет радње под условима које јо закон строго детерминисао (§ 54. к. з.) као и хијерархијска послушност протпостављеномо у хијорархиском поретку. Међу поменуте узроке који потпуно оправдавају кривичност учиниоца и извињују га од казне, долази и заблуда, о којој говори § 54а. каз. зак. који смо напрод изложили. Из овога законског прописа види се: да нема казнене урачун»љивости: »ако казнимост дела зависи »или од особитих својстава онога лица »којо је дело учинило или од особитих »својстава онога спрам кога је дело учив њено", — ако та својства или опстоја»тољства нису позната учиниоцу у вромо »кад ј 'е дело извршено. Другим речима: ако је учинилац био у заблуди о околиостима под којима је дело учинио, нема

Његово Белпчанство Краљ Петар I, благоволоојо, на прсдлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за полициског писара прве класе сроза косаничког Милорада Шеравичића, полициског писара исте класе среза јадранског, по службеној потроби. Из канцоларије Министарства Унутрашњих Дела. 9 октобра 1912. год у Врањи.

*) Сћаикеаи е1 НеИе. — Тћбопе с1и СоЦе р6па1. I. I стр. 525.

!) Исти. г ) Исти,