Полицијски гласник

СТРАНА 314.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

кривично урачунљивости, јер му оскудева овест о протнвправности радње. Заблуд а је недостатак свести о узро чној вези између радње и иоследице или недостатак свести о једној стварној околности кривичног дела. Она је негација умишљаја и кад она постоји но може бити речи о умишљају, већ само можо бити питања о томе да ли лостоји нехат. (Т. Живановић : „Основи кривичног права. I стр, 190). »Незнање извесних Факата — кажо „ОгЂоЈап 1 ) — које јо недостатак појма о »овим Фактима или заблуда која је њихов »лажан појам, могу учинити да ишчезне „намера за деликт у радњама чији смо # м'и вољни виновници, али чнји кримина»литет не знамо: као кад се неко вонча »са удатом женом, држећи да је она сло»бодна, или кад ко држећи да даје до»брочино издржање, да отров, или кад „џелат преварившн со у ндентитету лица, „као што се догодило из родитељске ода»ности Бо18его11е — оцу, погуби другог »осуђеног. У овоме случају конститутнвна »кривичност злочина ишчезава. — Међу »тим, појмљиво је да ако јс до агснта »било нобрежоња, ако му дужност њогово „проФесије или озбиљност радње налажу »да врши испитивања или верификације; „које он није учинио, и помоћу којпх би »му било могућно да се обавестн, моћиће „имати у томе од његове стране кривич„ности, бар грађанско, а и сам каанони „закон можо продвидети сличну погрсш„ку и Фрапирати је казном у тежим слу»чајевима. — То што кажсмо о незнању »или заблуди о главном Факту (чип>сници) »са истог разлога треба применити н у »случају нознања или заблуде о Фактима »који Формирају отежавну околност кри„миналитета: као код оцеубиства, ако »убица но зна да је онај коме задаје смрт »његов отац, или код злочина силовања, »које изврши продак, ако предак не зна „дајо жртва њогове бруталности његова »сопствена кћи. Тежина криминалитета »задржава се на познатим чињепицама »(фактима), и не распростиро се на Факта »непозната учиниоцу, осим урачунљиво»сти због небрежења, као кривици из не»хата у случајевима у којима има места »томе 2 ). —

') Е16теп18 Ае ЛгоИ репа1 раг Ј. Ог1о1а1, диа1г1еше еЛЈИоп т18е аи еоигап1: с!е 1а 1е§181аиоп Ггапдајзе е1 61гап§6ге раг М. Е. Вопшег. 1375. I. Стр. 169. 2 ) ((Казнени закопик пруеки од 1851. » ико пми«тира у велпком броју својих одредаба француоки оказ. законик оадржавао је специјални члаи (§ 4 4), «то што не чини Фраиц. каз. згк. — који се односи (( на заблуду о делу; исто тако у казненом законику (( ауетрнјском од 1 852 § 2. Члан 59. каз. зак. Ссверне ( ( Немачке промулгован 1870. одлучује такође: да се «иеће цршшсати учиниоцу кад их нијо знао, Факта «и околностн које се везују за легално сгањо дела «и које му отежавају карактер. ((Француски казнони законик није ништа рекао «у опште о незнању или заблудн у Факту или у „праву. «Што се тиче заблуде о Факту иеколико особене «одредбе могу ее на њу односити, али со види да «се законодавац није руководио једпим извеоним и «владајућим принципом, н његово одредбе у овоме «погледу ннсу увек у закону од коитроверзе или дкритике. Међу тим, свуда где текст но чини сме гње, ((Применићемо рационално правило, којо је горо пз«ложено. «Што се тиче незпања о праву, опо остаје, без «икакве сумње, иод владом општег принципа: да се дделиквент не би могао њим користиги да избегне

У ноким приликама није баш без тешкоћс прецизирати границо између ова два појма; за блуде и нехата, јор и код пехата оскудева код извршиоца свест о узрочној вези између радње и последицо, само се та свест могла имати 1 ј. Прн свем том, та се граннца да поставити држећи се строго јсдног и другог појма на основу чијог тачног познавања, монјо се одлучити : да лп ће у конкретном случају бити заблудс, која сасвим искључује кривичност или нехат т. ј. какво кривично дело учињено из нохата (си1ра), за које је закон прописао казну. Навешћемо јодан пример из судске праксе у коме со огледа помонута тесна веза између ова два појма и тешкоћа у њиховом разграничењу. Једно душевно оболело лице, младић, кога је отац држао затвореног у соби, отргне со јодног дана иснод надзора и нагно божати, са ланцсм на рукама, којим је био всзан, а нагарављен по лицу и по главн да се не може познати на пр"ви поглсд. Два сељака који су били на својој њиви, видећи га тако да бежи друмом, са ланцем на рукама и нагарављеног, и чујући вику за њим, помисле да је то какав разбојник или одбегли,притвореник и у опште неко опасно лице, опале на њега један из пушке, а други из револвора и обране га. Они су оптужени за покушај убиства. Под иретпоставком, да је код извршилаца овога локушаја убиства, искључен сваки умишљај (По1иа) , што је у овоме случају и било, шта ће постојати овде: заблуда или нехат ? Очевидно је, да је овде било битне заблуде код извршилаца овога покушаја убиства — јер је ово дело било тако квалиФиковано, за то што су они у моменту акције били у ув рењу : даје човек који је бегао, био разбојник и у општо какво опасно лице, кога је требало задржати, ма и оружјем, незнајући да је то душевно болесно лице. Оскудица свости о овој стварној околности, учинила је те је код извршилаца створена лажна продстава у свестп о самом делу, и држећи да врше допуштену радњу — ако се хоћо баш и дужност да ухвате разбнјнпка, ма да то ово лице није било, учинили ово дело. Заблуда дакле о ломснутој стварној околности: да је лице на које су извршиоци пуцали одбегли робијаш или разбојник, кога је слободно убити, т. ј. о елементу проузроковања послодице, нскључујо у овоме

„кажњење; при свем том, судија у случајевима у «којима има оплашћење дасе крсНе измсђу тахгтит-а, ( ( и тгпгтит- а или да има обзира на олакдгаван.е ((Околности, могао би узети у обзир ово незпање као ( ( ниансу индивидуалне кривичностн, ирема примед( ( бама које смо учинили са рацпоналног гледишта". Ог1о1ап. стр. 169. Г. Т. Живановић сматра ову заблуду као нсмогућу, пошто је према Франпуским писцима постојање свести о иротивности ргаизатрИо јигтз е1 <1е јиге те се протпвно не може доказивати. »(Ни1 пе сепбб 1^погег 1а 1о1 у ), ( ( ()сиови кривичиог права )} I. Општи део. Стр. 199. *) Живановип: (( Основи кривичног права )} . I. Општи део. Св. 2. („Нехат је свест о узрочној вези између радње и последице (о послсдици своје радње, о проузроковању последице својом радњом) код извршиоца, и ако је он могао имати ту свест. Стр. 203.

случају сваку кривичност учинилаца п ништи криминалитет радње. П Р и свом том, ако се узме по горњем учењу ОгШап-овом , даје озбиљност радњо коју су извршиоци" предузоли у поменутом случају, налагала учиниоцима да се обавесте о самом Факту, пре нзвршоња, т. ј. да исти проверо, испмтају, онда би сс могло наћи да ћс у овоме случају пмати небрежења од стране учпнилаца, које им се можо ириписатп у кривицу из нехата (си1ра) и квалиФиковати као нехатна телосна повреда (лака или тешка, — § 181. каз. зак.), и они бити кажњени за исту. 1 ) Као што се види из горњег примера у истом се врло јасно огледа тесна веза између ова два појма кривичног права: заблуде и нехата, и тешкоћа разграничити их у конкретном случају. У осталом, у пракси то је Фактичко питање које судија Ихма да реши с погледом на све околности скупа које прате дело. Процењујући ове околности, а имајући у виду шта со у теорији подразумева под ова два појма: за блуда и нехат, судија ће моћи увидети који од њих преовлађује у даном случају и према томе одлучитп: да ли постоји стварна заблуда која потпуно искључује кривичност учиниоца или неброжење, нехат, који му се може приписати у кривицу и као таква казнити казном која је за дотично кривично дело (из пехата) проиисана у казненом законику. Ово питањо има своје практичне важности, јер од њсговог решења зависи хоће ли учинилац искусити казну у каквом конкретном случају, или ће бити ослобођен. С тога смо исто овде третирали у циљу његовог правилног решења и изложили горњи пример. М. М. СтанојевиЋ.

1 ) У судској расправи овога случаја нрвостепени суд, пред киме је исти расирављан, нравилно је узео: «да су оптужени с разлогом могли за иовређеног мислити да је он неко опасио лице: разбојник или какав одбегли прптвореник", само је ову околност — заблуду — збркао са ираведном нушпом одбраном, и налазећи да су оптужени из страха прекорачили границе нужне одбране }) , § 54. к. з. осудио оптужене по § 156. у вези са § 41. и 44, с обзнром (( на гореизложену околност 0 . Апелациони Суд иснравио је ову погрешку првост. суда о прекорачењу праведне нужне одбране, из страха или препасти, али је он нашао: «да оптужени нису могли бити у «уверењу да је гоњено лице неки одбегли робијаш (( или зликовац, који би их могао напасти, те се не (( може ни претпоставити да су оитужени били ире((Плашени, у заблуди или у положају нулше одбрапе «да оружјем одбију напад од повређе^ог или да га ((Онеспособе да их ие би могао напасти", па је схвативши тако овај догађај осудио оптужене, т. ј. одобрио пресуду првост. суда како у погледу квалиФикације дела (§ 130. у в. са § 41. каз. зак.) тако и у погледу на казну (једног на "1 месеца а другог на 3 месепа затвора). По нашем нахођењу пи ова оцена овога дела од стране Апелац. Суда није правилиа, јер признање оптуЈкеиих о пачину извршења дела и осталим околностима под којима је дело извршено, у иедостатку аротивних доказа о томе има се узети онако како је исказано. Међу тим Апелациоци Суд то пр!Је учинио и с тогаје ова оцепа погрешна по нашем мпшљењу. Али без обзира на ову судску оцену самог Факта, која се чини на осиову процене доназа, нитан.е које ми третирамо, као и сам пример, постављепо је у хипотези: да је сваки умишљај иод ичинилаца исиључен и да нема никаивих фаиата, ни околности из иојих би се он могао извести.