Полицијски гласник

СТРАНА 316.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 40.

тота каквог научног открића, илп око прнонства које школе, али пошто је овде пиТање о доктрини и општим принципима, то налазимо за потребно да и ми кажемо неколико речи : Проблем, који јо у питању, овај је : је ли умесан израз „Научна Полиција", и да ли је оно, што Рајс и ми називамо „Полицијском Техником ", всштина која нома никакве везе са Криминалном Антропологијом? Рајс је то изнео и покушао да докажс, али проФесор Отоленги (Рим) побија веома жучно ово доказивање у двема својим брошурама : „ ЈЈпа РоИгг а зтепИ(хса апИасГепНј^гса^ и „ РоИсе вс1епП(х^ие е1 Ап1ћгоро1одге спттеИе а , чији розиме гласи : — Научнаполиција — вели Отоленги води своје порекло из радова Ломброза и његових учоника, пошто ни Грос са својом Криминалистиком, ни Бертилон са својом Антропомотријом. нису никад претендовали иа стварањо вове доктрине. Ломброзо је, напротив, првн почоо мислити о примени нових открића на циљевс полиције, али не омппричкс већ научне, која 6и тада могла чувати много бољо друштво од рђавих људи. Ова иста мисао спроведена је и кроз Полицијску Школу (8сио1а <И Ро1кла) још од њеног оснивања, т. ј. од 1902 год. У полицијској школи у Риму, не предаје се, дакле, емаиричка, већ научна полиција. Овим смо дошли до оуштинс питања. Бво шта воли Отоленги : — Мени није само циљ да примењујом поједино нове мотодс личног описивања и истраживања, већ : 1. Да у свима полицијским службама поставим научну методу за основу истра-

живања; да свакој превентивној и ре-\ просивној Функцији поставим, за оснопу, позитивно и дубоко познавање нормалног човека, а нарочито прсступиика. Поставити научну методу за основу истраживања у свима Функцијама правосуђа, значи применити нањих експерименталну, и рационалну методу која је, први пут примењона од Галилеја, дала живот експерименталној науци. Примењона наизучавањо моралног зла, метода ова створила јо модерну Психологију, Психијатрију и Антропологију; примењена на полицијско Функцијо, она је гарантија против свију заблуда 1>оје произлазе од превенције, субјективитота и сугестије ; тојенајбоља гарантија за открићо истино ; 2. Да се оолонимо на битно проблсме Биологије, Психологијо и Криминалне Антропологије, т. ј. да се води рачуна о законима људске природе приликом истраживања, испитивања и састављања раиората, и 3, Поставити за базу свима полицијским функцијама познавањо човека, а нарочито човека злочинца, значи искористити све што нам пружају Антропологија и Психологија за успошнију превенцију и репресију злочина, као и за бољо истраживањо и надзиравање криваца. Шта више, објашњује затим Отоленгп, овако схваћена полиција измениће методо ропрссије,јер ништа боље не показује здраву Филантропију као Криминална Психологија. — Најзад, ако со жели права Научна Полиција, неопходно је потрсбно обратити се Криминалној Антропологпји. Она ће нам показати праву методу изучавања којом троба ићи, и пружити најиориснија обавештења за познавањо криваца. Ево романског систсма. Познато јо, међутим, јасно Формулисано мишљоњс Рајсово о овом питању: „Криминална Антропологија ■— вели он — упознаје нас са чисто тооријским знањима о персоналитсту злочинчевом са гледишта анатомског, биолошког и психолошког. Полицијска Техника ствара нам могућност да откријомо праве извршиоце злочина помоћу потпуно научних мотода и ирактичног изучавања злочинаца и окривљених." Изгледа нам, да јо овде проста игра рочи, и да се два одлична професора но разумеју, јср говоре о двема потпуно различним стварима. Научна Полпцпја, онаква какву је дефинише Отоленги у цитираним редовима, јесто студирање којо нас води познавању злочинаца. Полицијска Технпкл. како јо разумо и изучава Рајс у својој књизи, јесте вештина у откривању извршилаца кривичних дсла. Измођу ова два појма постоји читава провала. Отоленги има право да говори о наукама, пошто је реч о Психологији и Физиологији; Рајс, опет, има право да говори о техницн, пошто је реч о практичним мотодама за констатовањо кривичне одговорности. Јодина погрешка коју је учинио писац Ђ Мапие1 6.е Ро1хсе а (Рајс) јосто та, што је употребио двосмислсн (и у основи нетачан) израз »Научна Полициј а", пошто се у овој књизи говори искључиво о Полицијској Техници те је,

љеног, и да је, пре свсга, психолошка и биолошка. Полицијској Тсхници остаје брига око изучавања материјалитета доказа. Научари ћо анализирати стања душе рођеног и случајног злочинца, одређивати његов соматигки тип, мерити његову опасност по друштво, одређивати степен његове одговорности и означавати тсрапична средства која треба прсдузети да би га вратили нормалном животу. Тохничари, напротив, трудиће се да открију злочинце, изучаваће место извршеног злочина, анализираће трагове и идентиФиковати отиске. У њихову надлежност још ће припасти всштачењо рукописа, лажног новца и експлозива ; они ће дошиФрирати криптограме и изливати отиско ногу. Дивимо со првима ; не презиримо другс. АгсМуез сГ АпШгоргЧодче СигшпеИе. № 224—225/1912.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ВИДОКОВИ МЕЖОАРИ

(нАСТАВАк) Тројица од ових Горо, Флорентин и Коко-Лакур, који су били од дужег времена затворени у Бисетру, тражили су непрестано да буду продложони. Они су говорили да су со променили и заклињали су се да ћо у будуће живети ча'сно од свога рада, то јест, од плате, коју им одреди полиција. Они су још из њихо-

према овоме, само њен поднаслов \\;ес-\ вог Детањства почели чинати кривице

ћш^е) тачан Ми чак налазимо да нема потребо обарати тврђење Отоленгијево, да Полицијска Техника, онаква какву је описујс и практикује Рајс, нијо ништа друго до емпиричка полиција. Ако се под изразом Ђ емиирички а разумс оно што пропстиче из искуства, онда се мора признати да су и Судска Медицина, Терапотија, Игијсна и у опште све мсдицинске наукс у неколико емпиричке. Довољно је да нам италијански учитсљ признаје, да Полицијска Техника почива нанаучним принципима, што ће рећи на сксперимонталним пстраживањима. Шта више, ми још добро знамо, да је она само једна вештина, а не наука, и да овдс није реч о испромснљивим законима и опгатим принципима од којих свака наука треба да јс створона. Ево, дакле, једног Факта: Полицијска Техника и Научна Полиција две су разне ствари. Прва одбацује сваку всзу са Криминалном Антропологијом, док друга улази у оквир ове наукс којом јс сва прожста. Отолонги хвали висину на коју сс уздиглачКриминалиа Антропологија ; Рајс доказује практичну корист од Полицијске Технике. Ми налазимо да је ова полсмика била једна добра ствар, јер је на чисто извела једау препирку. Захваљујући њој, избоћи ће се у будуће многе коиФузије и излишне дискусије. Од сада ће се знати, да је Научна Полиција изучавање окрив-

и зато сам веровао да су тврдо рошени да промене живот и да нико но би могао боље послужити него они, те потпомогнем њихову молбу и ако сам се помало бојао да не остану какви су, нарочито што су последња двојица воћ били повратници; и молбом и наваљивањем успем те их пустише у слободу. Коко-Лакур, на кога се највише викало (њему се, с разлогом или без разлога, приписивало да је као тајни агент покрао сребро главном инспектору Вејрату) једини је био због кога се нисам кајао што сам у неку руку и за њега јомчио, Друга двојица брзо су мо приморали да их најурим, а посло сам дозпао да су издржали нову осуду у Бордо-у. Што се тиче Кока он ми је изгледао да ћс одржати реч и нисам се преварио. Зато, што јо био бистар а и учио је мало, одрсдим га, и био јс у ствари, мој секротар. Доцније због неких прекора, које сам му учинио, он одступи са двојицом својих другова, са Декостаром, званим Прокпрер и са неким Кротјеном. — Данас јо Коко-Лакур шсф полиције сигурности п док се он накани да објави своје мемоаре бићс свакако мнтересантно показати шта јс починио пре но што јо дошао на место које сам ја тако дуго заузимао. Има у његовом животу доста ствари којс га правдају, а у његовој коренитој поправци јавних разлога да не троба никад очајавати да со и пропао чо-