Полицијски гласник

БРОЈ 43.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 18. НОВЕМБРА 1912.

ГОДИНА VIII

ф ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА (ВЛАСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА)

полицијски гј1асник" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. иностранство : годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „ полицијског гласника " не продају се. рукописи се не враћају-

СТРУЧНИ ДЕО

ЗАДРУЖНО НАСЛ.ЕДН0 ПРАБО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

0 наслодним односима у задрузи морамо говорити, као о ноком засебном питању које није обухваћено општом партијом о наслођу, зато што правила о наслеђивању у инокосним кућама нису потпуно примењена и на наслеђивање у задругама. Стога, да бисмо лакше и прегледније изнели разлике између наслеђивања у првом и наслеђивања у другом случају, ми и хоћемо да о наследним односима у задрузи специално говоримо. Ми нећемо овде излагати правила о отварању наслеђа нити правила о условима које треба наследник да испуни па да може наследити. Сва та правила су иста и код задружнога и код инокоснога наслеђивања. 1 ) И у задрузи, као и у инокосно] кући, наслеђе се отвара смрћу с1е сшиз-овом, односно његовим оглашењем за умрлог (§. 51. Грађ. 8ак.), и у једном иу другом случају наследник мора бити и способан и достојан да наследп. 2 ) Ми ћемо прво говорити о интестатском а затим о тестаменталном односно уговорном наслеђивању у задрузи. Одељак I. Интестатско наслеђивање. Код овога наслеђивања имамо, када је реч о зацрузи, једно опште правило, а, затим, изузетке од тога правила. ') В., у ооталом, о овоме: А. ТЈорђевић, Наследно Право Краљевине Србије. (Објаилњење §§. 394. 530. Грађансчог Законика). Стр. 7. а 33.. 2 ) Саособносг код наслеђивања значи: 1°, да наследник постоји или да бар буде зачет у тренутку отварања наслеђа, — §§. 43., 51. и 473. Грађ. Зак.; 2°, да наследник не нрипада једној држави чији поданици не би код нас могли наследити ни по §-у 47. (законодавни реципроцитет) ни по §-у 4'23. Грађ. Зак.. За достојност в. §§. 419. а 421. грађ. Зак..

§. I. Оаште аравило. Оно је изражено у §-у 527. Грађ. Зак. који овако гласи : „У случају наследства и деобе у задрузи, ваља поступити по општсм ироппсу наследства и деобе." Ово правило значи, да се, код наслођивања у задрузи, нолази од прописа о наслеђивању у инокосним кућама: у начелу, вели наведени параграф, нста су лравила и за наслеђивање у првом и за наслеђивање у другом случа ЈУ; У начелу, законодавац ј.е, у погледу наследнога права, изравнао задружне и инокосне куће: оне се разликују са гледиште других правних односа, али у колико се тиче наследно-правних норама, између њих нема, у принципу, разлике. 1 ) Ми већ знамо, из науке о тумачењу и примени закона, каква је важност извеснога иравнога правила : она је таква да со то правило мора применити свуда тамо где од њега законодавац није одступио, а ово одступањо треба да је учињено на један изречан начин, ехргеазја уегћјз. По оном интерпретационом начслу да се изузеци морају тумачити у најужем смислу (ВхсерИопез зип! а^псШвипае ткегргеШштв}, не само да се општом правилу мора дати важност увек кадгод му није изузетак учињен, већ и сами прописи који изузетке од њега садрже не смеју се тумачити екстенсивно, већ лимитативно, што значи да, ако постоји сумња да ли известан случај долази под пропис о општем правилу или под изузетак, има се дати превага општем лравнлј : сумња се тумачи, дакле, у корист правила, а против изузетка. Према овомо, ми ћемо рећи да се §. 527. Грађ. Зак. има применити свуда тамо где со од њега одступило није, Ако би било питање да ли на известан случај наслеђивања у задрузи ваља применити ошита правила о наслеђу или изузетне прописе о наслеђивању у задрузи, онда се мора учинити оно прво не само ако, за примену §. 527., не може бити никаква сумња истакнута, већ и онда

2 ) У истом смислу је и §. 418. Грађ. Зак., који гласи: колико се од ових поставл>ених општих правила у задрузи одступа, опредељено јеу глави XV".

ако би случај био сумњив. Сумњиви случаји долазе под опште правило §-а 527., а не под наре^ења изузетна. 1 ) Дакле, код питања о интестатском наслођивању код задруга, почетна тачка од које ту треба поћи јосте §. 527. Грађ. Зак., то јест правпло да и на задруге ваља примепити опште прописе о наслеђивању. 2 ) На тај начин, посао наш овдо је упрошћен: ми имамо Само да извидимо изузетке од тога правила, стим да сви остали случаји, тим изузецима необухваћени, долазе под опште одредбе које немамо овде да објашњавамо. §. II. Изуаеци од оиштега иравила у §-у 527. Грађ. Зак. формулисанога. а°. §. 528. Грађ. Законика. Да паведемо одмах овај пропис. Он гласи: 1 ) Да наведемо у том смислу да се уопште прописи о интестатском наслеђиваљу имају увек применити, кад год се од њих није одступило: Гојко Никетић, Грађански За коник Краљевине Србије иротумачен одлукама Одељења и Оиште Седнице Касационога Суда, стр. 334. [ ( ,Кад се код задруга на случај смрти кога члана задруге, без нарочитог захтева ког од заосталих задругара (§. 520. Грађ. Зак.), попис имања не чини, нити се расправља питање о наслеђу, те да би услед тога могло бити питање о томе, да ли се ко прима или не наслеђа, то се ни пропис §. 485. Грађ. Зак. не може применити на задругу, пошто се он односи на лица која су у инокоштини. — 0. о. 24. новембра, 1875. год., Бр. 5304. — 0. о с. 12. Фебруара, 1876. год., Бр. 617.»]; стр. 338. («У питању наслеђа, доказиваље сродства у задрузи лежи на задругару који се на то позива. — О. о. с. 4. октомбра, 1 886, год., Бр. 2117.». Дакле, примена општега правила: Ас1оп тситБН ргоћаИо.); Ст. Максимовић, Нова Збирка, књига IV., стр. 40. [«Где је смеса имања и задружног труда, онда се у случају раснре између такових лица суди по основима ортаклука — глава XXVII чест друга законика грађанског — (одлука одељења од 4. новембра 1880 године бр. 3378)». Дакле, примениће се, према овој одлуци, на тај случај општи прописи о наслеђу у инокосним кућама, пошто овде није случај задруге: они који су били смешали своја имања и. заједнички радили нису били ни крвни сродници,нити сродници грађански, јер уговор о усиновљењу који су они, у овом конкретном сдучају, бпли закључили био је у усмеиој Форми, дакле није имао никакве законеке вредности. ((... Јер он (тужилац), вели Апелациони Суд, у својој пресуди од 19. Новембра 1880. год. бр. 2382., сам признаје да између њега и туженог уговора писменог о усиновљењу нема, онда по §. 137, 143 и 145 грађ. зак. нема ни усиновљења 8 ., От. Максимовић, ор. сИ., стр. 41.]. 2 ) А. Ђорђевић, Наследно Право, I., стр. 128.; А. Јовановић, Историјски развитак сраскег задруге, стр. 112..