Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 43.

„Сродство у задрузи при наелодству има првенство над сродством изван задругс, ма ово било и у ближем степену. И само усвојење достоверним начином и са општим сагласијем задруге учињено, искључава и само сродство по крви изван задруге. Но деца младолетна, ако би за матером из задруге отишла, задржавају своје првенство и изван задруге. Такође и у случају ропства или сужањства или друге подобне нужде и опасности, или службе отачаствене остаје право сродства при наследству и изван зааруге невредимо. 1 ' Главни пропис, у цитираном §-у, јесте први став њсгов, по комо сродство у задрузи има, код наслеђивања, првенство над сродством изван задругс, ма ово било и у ближем степону. Овим прописом законодавац је, у корист сродника у задрузи, одступио од основнога правила у наследном праву: да ће се заоставштина дати, изван случаја тестамента или уговора на случај смрти, оном лицу које, по сродству, најближе стоји <1е сиша-у, правило чију умесност није потребно овде истицати. Ма како, дакле, да би, у специалном случају, могло бити корисно по опште интересе да с!е сшиз-а не наследи његов најпречи сродник, шхак ће га овај наследити. (Јтуда, онај који подиже тужбу за иаслође (реШш ћегесШаМз) има само тај један роквизит да утврди: даје он најближи рођак умрломе,, и заоставштина му се мора предати. Претпостављамо, наравно, да јо то лице и способно и достојно да наследи. Међутим,као што видесмо, законодавац, код задруге, одступа од тога правила, и заоставштину не предаје оном сроднику који је најближи , већ оном којије са с1е сигиз- ом у задружном ста.њу. Од два сродника с1е си1из-а, исте лозе, истога кола и степена, законодавац претпоставља оног који је са умрлим био у задрузи ; па шта више, чак и ако би било сродство у задрузи из даље лозе (женске), или из исте лозе али из даљега кола, односно из истога кола али из даљега степена, оно ће имати ипак првенство над ближим ванзадружним средством. 1 ) Да видимо сада тачно примену овог изузетка, што. као што ћемо со уверити, није увек лака ствар, и ако, на први поглед, изглода наведено нарсђење §-а 528. врло просто и чија примена не би мсгла подстаћи никакво тешкоће. Случај у коме ћо се то нарсђсње нссумњиво применити јесте овај: Ве сиЈив, то јеет онај о чнјем је наслеђивању реч, умро је у задружном стању. Тада ће со искључити сви сродници изван задруге. па ма они билп и ближи; њих ће иотиснути сродство у задрузи, па ма оно било и даљс. Н. пр.. била су четири рођена брата, па се један од н-.их одслио, ') «На нротив слодећа одредба (§. 528) иотавља оаовим противно наследио начело, јер признаје сродотву у задрузи ирвенство над сродотвом ван задруге, ма ово било и у ближем ступњу": А. Јовановић, ор. сИ., стр. 112.; ( ,По §-у 528. и законодавном тумачењу тога §-а од 22. маја, 1 852. г., крвно сродотво у задрузи при наслеђивању има арвенство над оним изван задруге, ма ово било и у ближем степену": А. "Борђевић, На следно Право , стр. 128..

а остала тројица продужила и даље за дружни живот. Од оне тројице, умре један, не оставивши потомака: њега ће наследити само она два брата која су еа њим била у задрузи, а но и одељени брат, и ако би, да је реч о инокосној кући, и овај брат имао право на наслеђе, по §. 402. Грађ. Зак.. Или, да узмемо један пример где ће, по §. 528., чак и даљи сродник искључити ближега из наслеђа: била су, и. пр., у задрузи два рођена брата са два брата од стрица. Један рођени брат иступи из задруге, а други рођени брат у овој оетане са она два брата од стрица. Умре рођени брат у задрузи, не оставивгаи никакви-х потомака: њега ће наследити његова браћа од Стрица, зато што су то његови задругари, а инокосни брат рођени биће искључен, и ако су браћа од стричева даљи сродници: они су сродници из трећега кола очеве лозе (§. 404. Грађ. Зак.), док је рођени брат сродник из другога кола те лозе (§. 402. Грађ. Зак.) 1 ). Када при наслеђивању задружни однос има тако велику важност, онда јо врло потребно знати да ли, измођу дотичних лица која хоће да се користе наређењем §. 528. Грађ. Зак., има заиста задружнога односа. Ако овога нема, онда се не може ни §. 528. применити, већ ће добиги силу и важност опште правило да ближи сродник искључује даљега, одноено да сродници исте лозе, истога кола и степена долазе конкурентно на наслође. Отуда, ако се они који претендују на примону, у своју корист, §-а 528. налазе у ортачком односу или у односу обичнога смесништва, они неће имати никакво право на примену изузотка из §. 528., већ ће потпасти под опште правило.' 2 ) Тако Рг1ши8 и ЗесипДиа, који су рођена браћа, налазе со у ортаклуку, било грађанском (§§-и 723. а 758. Грађ. Зак.) било у ортакгуку трговачком (чл. Ш. Т [)Гов. Зак.), а један брат радн за себе: ако, рецимо, Гптиз умре без потомака и без оца, њега ће насл^дити конкурентно и 8есипс1и8 и онај брат који није био ортак. Или. да узмемо случај обичнога смесништва. Ггјшиз је умро у ино-

') «По §. 528 Грађ. Зак., сродство у задрузи при наслеђу има првенство над сродством ван задруге, ма ово бидо и у ближем степену. Према томе законском наређењу, кад умре један задругар, оставивши у задрузи још два задругара, нреча је у наслеђу имовине његова задруга од унука ,по кћери, која је још за живота очевог умрла ван задруге, из које је удајом изашла и услед чега њен син, као покојников сродник ван задруге не може искључити задругу из наслеђа, и ако је са покојником у ближем степену сродства; без обзира на §. 529. Грађ. Зак., пошто кћи задругарова која је ире свога оца умрла није овога могла ни наследити. — 0. о. 10. марта, 1 908 год., Бр. 2433.»: Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 338.. Видећемо доцније да ли је у овом елучају правилно примењен §. 528. Грађ. Зак.. 2 ) ;; Тамо где постоји смеша имања и заједничкога рада, која ните заснована ни на каквом уговору, суди се, у случају спора по Височајшем решењу од 22. маја, 1852. год. Бр.. 625. (Зборник VI., стр. 103.), којим је објашњен §. 528. Грађ. Зак. и по глави XXVII истог Законика, ако се и у колико уговор о ортаклуку докаже. — О. о. 4. новембра, 1880. год., Бр. 3376.»: Гојко Никетић. ор. сЛ1. у стр. 337. и 338.. Ову смо одлуку навели и напред, ио Ст. Максимовићу, Иова Збирка, књ. IV., стр. 40.,

косном стању, оставивши као наследнице три кћери. Он јо оставио још једну кћер, али је она искључена из наслеђа по §. 480. Грађ. Зак.. За време док су још сестре биле ноподељене, једна од њих умре без нотомака: њу ћо наследити конкурентно сестре у смесништву и сестра изван овога. 1 ) То нитање да ли има задруге или не. питање' доста тешко у извесним случајевима, ми смо га нретресли са довољио опширности раније, тамо где јо било говора о условима потребним за постојање задруге, јг , разуме се, на њега се овде враћати не можемо. По/|сотићемо само на ону тешкоћу односно питања да ли између оца и његових пунолотнпх синова има зад[)уге. Та тегнкоНа добија нарочито значаја у овом, раније већ прибележеном, случају : један од синова оде од оца, док остали остану са овим. Када отац умро, да ли ће њега наслодити само синови који су са њим живели до смрти, искључујући, по §. 528. Грађ. Зак., одвојеног сина, или ће га сви синови, па дакле и овај, наслодити кошгурентно, гго §. 396. Грађ. Зак. ? Одговор на то нитање зависи, најпре, од овога: да ли су отац и синови који су са њим остали до смрти били у задрузи или нису ? Јер, ако између њих нема задруге, онда иостављено питање не нодстиче никакве тешкоће: §. 528. ту се применити неће, што ћо рећи да ће умрлог оца наследити сви синови, дакле како они који су са њим у заједници живели до његове смрти тако и онај одвојени син. Међутим, ствар је тошка онда ако со узме да између оца и синова који су са њим до смрти заједно били има задружног односа. Ми смо се раније изјаснили за мишљење, да, у начелу, нома задруге ни између пунолотних синова и оца, и тамо смо навели разлоге за то своје мишљење, 2 ) што х ) Ово стога што између оних сестара у смесништву није било задруге, баш и да су он.е на наслеђеном имању заједнички живеле и радиле, јер, као што смо то већ раније видели, задруге не може бити између мушких и женских, као ни између самих женских. «3адругари су, вели А. Ђорђевић (Наследно Право, I., стр. 12 6.), само му.шка лица и то не само иунолетиа (§. 57.) него и малолетиа (§. 527.), само ако имају своје делове (квоте) у задружној имовини.» Иодсећамо, у осталом, на то да има, ма да су оне ређе, и таквих судских одлука по којима и женска деца могу бити у задрулшом односу, н. нр. одлука опште седнице Касационога Суда од 1, априла 1884. год., Бр. 1038. (»Женско дето саставља задругу»): Ст. Максимовић, Нова Збирпа, књ. II., 61.. Мисмо судске одлуке које се односе на ово питање навели у већем броју у својој књижици : Задружно Право ио Грађанском Законику Краљевине Србије . (Коментар гл. XV. Другога Дела Грађ. Законика односно §§.-а 507. а 529. . I. Нрештампано из «Лрхива за Правне и Друштвсне Науке», Београд, 1912., стр. 27. и 28., 2 ) Тамо смо, такође, навели и судску јуриспруденцију о томе иптању. Да наведемо овде још одлуку одељења Касационога Суда од 17. јануара 1877. год., Бр. 103., која гласи: (( Снаха не може имати право на издржање и удомљење од свекра но односу задруге између њеног покојног мужа, као' сина и свекра, као оца. По § 507. Грађ. Зак.,'задружно је стање онде где.јс смеса заједничког живота и имања свезом сродства утврђена. Где тог& нека., ту не постоји задрулшо стање, нити се тај услов моЈке да замене делом наслеђа кога би н>ен покојни мул^ имао у Имању туженога, јер јс то тск надежно право, а не и Фактичко. Дакле, право издржања снахе .ирема ев.екру неда се изводити ос-