Полицијски гласник
СТРАНА 354.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 45.
Паљевине су извршоне: у срезу деспотовачком 5, у срезу звишком 5, у срезу зајечарском 3, у срезу бањском 2, у срезу сврљишком 2 (обо пронађоне), и по 1 у срезовима: грочанском, лосавском округа ваљевског, крагујевачком, брзопаланачком, алексиначком, млавском, таковском, орашком (пронађена), бољовачком, тимочком, црногорском (прона^ена), драгачевском (пронађена! и у варошима: Нишу и Београду. Вредност свих ових паљевина износи око 8.500 динара. Опасне крађе извршоне су : у вароши Београду 8 (3 пронађене), у срезу мачванском 6 (4 пронађсно), у вароши Крагујевцу 3 (1 пронађена), у срезу јадранском 3 (све пронађеие), у срезу звишком 3 (све пронађено), у срозу драгачевском 3, у срезу деспотовачком 2, у срезу мдавском 2, у срезу орашком 2 (об ■ пронађено), у срозу зајечарском 2 и по 1 у срезовима: колубарском округа ваљовског, тамнавском, масурнчком,лесковачком (пронађена), брзопалаеачком, неготинском, копаоничком, ражањском, расинском (пронађона), параћинском, алоксиначком (пронађена), бањском (пронађена), болопаланачком, азбуковачком (пронађена), рамском (пронађена), јассничком округа смодеревског, бољовачком (пронађена), тимочком (пронађона), добричком (пронађона), ариљском, црногорском, пожешком, студеничком (прона^ена), трнавском и у варошима: Врањи
(пронађена), Ћуприји (пронађена), Нишу, Иироту и Смедереву. Вредност свих ових крађа износи ој;о 21.100 динара. Злонамерних ноништаја туђих ствари било је по 1 у срозовима: колубарском округа бооградског, колубарском округа ваљовског (пронађен), масуричком (пронађен), деснотовачком (пронађен), нишком, звишком и у вароши Београду. Вредност свих уништених стварн износи око 1.300 динара. Поред изложених дсла у току месеца соптембра ове године извршено јо у Орбији и 11 самоубистава и то: у вароши Београду 3, у срозу посаво-тамнавском 2 и по 1 у срезовима: левачком, нишком. белопаланачком, пожешком, жичком и у варошп Ваљеву. Највсћи број самоубиства извршон јс: ватреним оружјем 5, вешањем 4, дављењем у води 1, и сканањем у ировалију 1. Узроци њиховом пзвршењу ложе: у душевном растројству за 3 случаја, у болести за 3, у грижи савести за 2, и за 3 случаја узроци су неиознати. Покушаји самоубистава извршени су: у вароши Београду 2 (оштро, тровањем, непознати) и у срезу моравском округа нишког 1 (ватрено, душе.вно растројство). Општи преглод до сад изложених дела овакав је:
О К Р У 3 И
Округ бооградски • • (, ваљевски • • (( враљоки ■ • • (( крагујовачки (( крајинскп • • ( < крушевачки • • (( моравски • • • (( нишки • • • • (( пиротски • • • (( подрииски • • <х пожаревачки « руднички • • • (( смедеревски • • « тимочки • • • « топличкп • • • (( ужички • • • • ( ( чачгшски • • • Управа града Београда
Свега:
23
23 5
о
I м н Ри «в о м в Н м о а и м « а> ^ а н м Д О Св 1 ■« н со д
4 31 63 7 11
м н ев О 3 м и ^ о е
СТРУЧНИ ДЕ0 ЗАДРУЖН0 НА0ЛЕДН0 ПРАВ0 по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОННКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ (наставак) И у опште, пнтања и тешкоће којо подстичу законскн прописи о условима потребним за постојањо задруго добијају, када јо реч о наслеђу, свој специални значај. Ми смо се са тим питањима, и тешкоћама већ упознали, у својој књижици: Задружно Право Краљевине Србије, /., где јо било речи о условима потробним за постојање задруго. Тако — да се задржимо само на овоме — питање о томе да ли браство (§. 148. Грађ. Зак.) може бити основ задружном односу истиче со овде по својој практичној важностн: ако мођу побратнмима има задруге, примениће се и ту §. 528. Грађ. Зак., иначе не. 1 )
ЈЈ1 ,11
Из канцеларије Антропомотријско - Полицијског Одољења Министарства Унутраши.их Дела, 5. новсмбра 1912. годинс АБр. !4;И, у Београду,
') О браству А. Јовановић (ор. сИ„ стр. 114.) вели ово: «Браство, као задружни облик. — Други један појав наше породичне заједнице тако зване ((збратимљивање® или цбраство", такође је карактеристична црта нашег породичног живота. Браства су јако развијена у Ваљевском округу. По материјалном облику браство је исто што и задруга само што му недостаје један од главних елемената што чине задругу, на име крвно сродство, јер се обично збратимљују или несродници или даља родбина. На пример — сиромашни инокосник да поправи својс стање, састави своје имање са имањем другог сиротана и постану браЛа. Често имућан човек прими кога у браство ако је оскудањ у чељади а није рад да кога усвоји. Како је збратимљењу вазда основа материјални интерес, то засебни уговори одређују правне одношаје ове браће, а неретко буде онредељен и рок трајању браетва. То је другом речју проста заједница );> . Подсећамо на то да смо се ми. у горе наведеној књижици, изјаснили за мишљење да браство може да буде подлога задрузи. Г. А. Јовановић навео је, у својој књизи о Историјском развитку сриске задруге (сгр. 115. и 116.) два нримера (( браства старијега доба }) , по подацима из архива Ваљевскога Првостепеног Оуда. Ми ћемо од њих цитирати само један, онај .ранији. Тај уговор гласи овако: «6. Априла 1834. године ј\» 58. дУговор. С којим ја долеподписани свакој великој власти знано чииим, како је мајка моја Аница по смрти отца мојега, довела у кућу Петра Матића из Робаја себи за човека, а Петар опет привео је сина свога именом Симеуна у моју кућу. (( Тога ради, неимајући више браће, узимам себи именованог Оимеуна, који је у кућу моју донет, као рођеног брата, и с њим остајемо као два брата кућу држати и о њој радити. По времену пак, ако би се и делити заиочели, штогођ баштине и најмање има, као два рођена брата да делимо. Бољега пак веровања ради, потврђујем ја и својеручним крстом код имена мога. У Мионици 1. Јануара 1 834. -1* Живан Стеиановић из Брезја окружија вал?евског у . Други податак Је од 19. Фебруара 1835. год., Бр. 27., и у њему је реч о спору и поравнању између два иобратима, Илије Ранковића и Дамјаиа Нешковића из Шарбана. Г. А. Јовановић додаје овоме: «11арнице по оваквим уговорима нису ретке. На пример II. Н. имућан човек, прими у браство каквог сиротана (у ваљевском округу обично Бошњака добегаоца) коме је рецимо све имање 300 динара. Уговоре да примљеник након 20 година заједничког рада добије четврти део од свога имања. По неком времену браственик Н. Н. умре, имање дође иод масу, а стараоци и удова одреку иримљеном браственику свако ираво ма под каквим изговором (н. пр. наводе да не ради како треба). Наши уговорачи на селу, већином неписмени л.уди, ретко иредвиде могуће иоследице неправилне примене уго вора, и зато доцније настану заплеги и снорови.