Полицијски гласник

ВРОЈ 45.

) ИОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 355.

'Гако исто, као што смо и раиије каи.али, не постоји задружни однос ни изме!)у очЈ^ха и пасторка, зато што очух и пасторак нису ни крвни ни грађански сродници, због чега ни ту не може бити, у случају наслеђивања заоставштине било очухове било пасторкове, примењен §. 528., већ прописи о наслеђивању заоставштине оних који оу умрли у инокос1Гом стању. У овом смислу је и решење од 22. Маја. 1852. год. (36. VI., стр. 103.), | од §. 528., у чијем трећем ставу стоји: »Следствено, у свакој оној заједници, где је само смеса имања и живота, а иамеђу лица, која су је сачињавала, није постојала свеза сродства по гласу §. 507. Грађанског Законика, кад год наступи случај наслеђења имања из ње, свагда искључавају закони сродници свако несродно у заједници жививше лице, па дакле, ако би ово и пасторак било, и по томе су ту, као што је попечитељство правосудија по духу наведеног §. 507. у нредставци својој од 3 Јулија прошле године А№ 4193. Совету предложило, по општим наредбама наследства изложепим у IX. глави, чести друге, законика грађанског поступити има®. 1 ) А дшЛ у случају да таст (женин отац) узмо зета у кућу, одредивши му известан део имања свога у својину ? Ту има заједнице имања и живота, али има ли сродства онаквог какво се тражи по §-у 507. Грађ. Зак. за задругу? Такво лицо, зет, које уђе у кућу своме тасту зове се, вели А. Ђорђевић, иризегно (Наследно Право, стр. 120.). У Ваљевском Округу уопшто човека који дође, по венчању, жени, у њену кућу, зову уљеа: име мало погрдно и које се објашњава тиме што народ не цени много оне који ово чине, пошто је, код нас, правило да жена пде човеку у кућу, а не човек жени, правило које је основано на нојмовима народним о потчињоности жене наспрам мужа. Поступа противно тим појмовима онај који уђе жепи у кућу јер та околност, мисли се, доводи човека у зависан положај према жени, даје му, у браку, подређен положај. 2 ) Да ли, дакле, има задружног односа између призетка и таста? Или, општије, има ли задружнога односа измођу призетка и крвних сродпнка жениних, где долазе и њен отац, браћа итд., питање врло важно у случају наслеђа? Н. нр., призетко умре и остави, изван кућо у коју ,је ушао, крвне сроднике, н. пр. рођену браћу. Ко ће

((Браство је уетанова овоје врсте. Као проста материјална заједница, има нравног основа у одредби §. 49 4. Гра1). Зак., принадлел«и од чести смесништву имања илп ортаклука, а од чести задружним одношајнма, но чему се мере и правне послелице. О новом кодифицирању Гра1). Законика, треба је уврстити мећу процисе о задрузи, као њен засебни облик". ') В. и А. Јованокић, ор. сИ„ стр. 113.; А. Ђор1,овић, Наследно Право, стр. 130.. 2 ) Реч в уљез в јесте, свакако, по јужном дијалекгу ( ( ,ије в ), а по источном, који влада у Округу Наљевском, било би: „улез", од глагола л улећи» (као: излећи, излеже). И ако се, као што рекосмо, источним дијалектом говори у Округу Ваљевском, ипак се ту каткад унотребљује и јужни дијалекат, ма да врло ретко, Н. пр., сељаци у том округу веле: Еј, дијете!, у место: Еј, дете!.

призетка наследити? Сродници његове жоне. по §-у 52«. Грађ. Зак., ако јо са њима био у задрузи, ииаче његови крвни сродници. Г. А. Ђорђсвић изјашњава се се овако: в IIо овоме, зет задругарев но кћери, и ако у задружној кући живи (тзв. аризетко), није, у смислу закона, задругар" ( Наследно Право, стр. 120.), што значи да се, по Гн-у Ђорђевићу, ту нећо, у случају наслеђа, применити проппс §. 528. Грађ. Зак.. И ми смо овога мишљења, пошто смо, раније, казали. на један генералан начин, да између сродиика по тазбини, а овде смо у присуству таквога сродства, но постоји задруга, и ако би они испуњавали остале реквизито (заједница у имању и животу) ко,јо закон тражи за посто.јање задруге 1 ). Речи: „у задрузи® које се налазе у §, 528., треба, дакле, тако разумети да јо с1е сшиз био у задружном односу са оним лицима која, позивајући се на §. 528., хоћо да га наследе са искључењем сродника изван задруго. Не троба наведене изразе схватити тако као да је закоттодавац хтео задрузи дати првенство у наслеђивању у погледу сваког лица које би умрло у задрузи, т. ј, које би умрло у једној задружној кући. Ако би се тако §. 528. схватио, отишло би се до тога закључка, који се апсолутио не можс примити. да би тај безначајни Факат: где је Ле сшив умро, да ли је умро у сиојој или некој другој инокосној кући или је умро у некој кући задружној, мењао ред наслеђа. Тако, н. пр. Рпшив и 8есипс!и8, који су рођсна браћа, живе у задрузи, а имају још два рођена брата, ТеНшз-а и СЈиатЧиа -а, који, обојица, живе оделито, као инокосни. ТеНшз је без деце и оболо, дође код Рпгаиз -а и 8есипс1и8 -а ради неге и лечења и ту умре, не оставивши тестамента којим би привилегисао Рптиа -а и ЗесипЛив -а. Њега ће конкурентно наследити како браћа у задрузи, тако и Оиаг1ин који јс у ииокоштиии. Ако би се, пак, изрази „у задрузи" у §. 528., тумачили буквално, тада би Ри-

') Видети, за овај случај, и једну одлуку која се налази у књизи Ст. Максимовића, Суђења у Кнежевини Србији ире иисаних закона. Из архиве аожаревачког магистрата (Пожаревац, 1898.)", она је из године 1827., забележона на стр. 5. и 6. исте књиге и гласи овако: «На предложеније Милића Науновог из 'Грновча, да је приженио за кћер Живану у кућу са Јеремију Јовановића пре 15 година, који радећи и живоћи на истом грунту за 15 година и породив са Живаном између прочк женске и два сина Стојаном и Стојадином. Но смрти Јеремијиној приведши Живана другог мужа к себи у кућу Глишу Ранкова о којим не саизвољавајући Милић пребивати но изволи к оде.ћеном свом сину Марјаиу нреићи и од истог свог сопственог грунта притојажанија одјеленије воискавати судом за које по извјестном доказателству између Милића и ћери му Живане пресуђено: да од свега движима и недвижима имања треће исе одели се старцу Милићу, а 2 исета такође од све да остану унучадима Милићевим Стојану и Стојадину Јеремићима, само од имајућег између њи казана половину Милићу а половину Стојану и Сгојадину, као наследницима оне куће, кућишта и прочи зграда. Тако да поделе, которое наложено кметовима трновачким на 'го сматрати и совершити. И да се не би у будуће ни једна страна о том терала, нити да би од кога између родбине старца Милићеве напаствовао ји тко год за то од руку Милићеви с потвержденијем судејским дато Стојану и Стојадину пресудително писмо, (10. августа Бр. 690)».

НШ8 и 8еоипс1и8 мскључили из наслеђа ОиагШз-а бсз икаквога разлога. Не само да се, у горњем случају, не би имао применити §. 528., већ, шта више, ако би се десило да један задругар одс из своје задруго, не оделивши се, у другу задругу, у којој има, такође, родбине, па, за време свога бављења, премине ту, задруга одакле је он дошао и којој припада наследиће га првенствено, па и онда, ако му је задруга у којој је он умро била ближа по роду. Јер, у овој последњој задрузи он се је натиао факгмчкг1, физички , у времену своје смрти, али он ту нијс био иравно, није био члан те задруге. Када је преминуо, он се, истина, није нашао у задрузи којој је припадао, али та околност ништа но мења његов правни однос у погледу те задруге: он је, и када је отишао из ње, остао и даље њон члан. То што се ноки задругар не налази, датога момснта, у задружној кући, не одузима му карактер задругара, као што опет ни Факат да сс једно лицо бави у нокој задрузи не даје му својство задругара, ако само оно нема удела у имаовини те .задруге, па ма оно и било сродник чланова исте задруге: за постојање задруге, није довољан, као што знамо, заједнички живот и сродство, већ 'је још потробно и заједничко имањо. Да видимо сада, да ли је пропис §. 528., који привилегишо задругу, апсолутан, т. ј. да ли задруга искључује сваког сродника изван задруго, без обзира на то: какав је то сродник? Питање се поставл>а односно мушке и жоиске деце с!е сишз-а. Ми ћемо овде говорити само о мушкој доци, а о жонској биће речи у нарочитој рубрици. §. 528. Грађ. Зак. вели, као што смо видели, »Но деца младолетна, ако би за матером из задруге отишла, задржавају своје првеиство и изван задруго". Корисност овога ирописа може се сасвим контостирати. Јер, ако тај пропис мисли па сдучај да је удовица, по смрти свога суируга, задругу напустила, било да се је преудала, било да се јо родбини својој вратила, на је са собом одвела и своју мушку децу, он је био непотребан. Пошто се деволуција наслеђа врши у моменту смрти (1еГиис1 ;и8 -а, то се тога момента одређују и утврђују наследна права наследника, тако да он та ирава не можо више, без свога пристанка, изгубити. Сасвим је равнодушна ствар где се је наследшг: бавио у тронутку отварања наслеђа, као и то где се он сада налази. Отуда, чим су деца мушка наследила свога оца у задрузи, јер су у кући задружној била када нм је отац умро, никаква дејства нема, на то њихово наследно ираво, та околиост што су она, после смрти очеве, чију су заоставштину већ ааследила, отишла за својом мајком из задруге. И због тога није законодавац имао никакве потребе, да нам каже да ћо доца сачувати своју наслеђевину и ако су за мајком отишла. Један задругар но губи свој доо у задружном имању због тога што је задругу напустио. Што, у случају одласка из задруге, он може