Полицијски гласник

СТРАНА 362.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 46.

у задружном односу, из простога разлога што опи нису задругари ни онда када со налазе у задружној кући. Јер, као што знамо, сродство и зајсднички живот и рад нису довољни за задружни однос него је, за то, потребна још и зајсдница у имању; а малолетни синови, за живота очовога, немају, по правилу, удела у задружној имаовини. Они нису, као што смо то раније објаснили, власници ни онога што би им се, по §-у 517. Грађ. Зак., могло признати на име приновка и приплода до њихове двадесет прве године: и то је очево. Ово нам, пак, показује, у исти мах, и то да је законодавац добро урадио био што је онакву одрсдбу унео у §. 528. Грађ. Зак., јер, како по овом пропису сродници у задрузи, то јест сро јници -задругари, искључују сроднике изван задруге, то јост сроднико - незадругаре, то би, по том принципу, могли бити задругом искључени чак и малолетни синови, као незадругари, из наслеђа очсвога, па баш и да су се, у момонту његове смрти, и десили у задружној кући. Само онда ако би малолетни синови, зато што би имали, такође, удсла у задружној имаовини, били задругари, не би могли они бити искључени из очеве заоставштине, случај који би, свакако, био редак. Нарочито је одредба §. 528. о малолетној деци била корисна до Закона од 28. Новембра 185У. године, којимје жонској деци признато право наслеђа у задрузи : како су пре тога Закона, и сама женска деца била, као незадружна лица, искључена задругом, то, да није било оне одредбе о малолетној деци у §-у 528., исто би се тако постуиило и са малолетним синовима који не би били задругари. После овога Закона, пак, та одредба §-а 528. изг^била је, разуме се, своју пракТ1 ,чну важност. Пошто смо тако видели да је законодавац унео одредбу о наслеђивању малолетне деце у §. 528. зато да она не би, по нравилу у овом истом параграфу иостављеиом, била лишена задругом очеве заоставштине, да покушамо сада објаснити: зашто је законодавац овде напустио то правило. §. 528. Грађ. Зак., по чијем првом ставу сродство у задрузи искључује, код наслеђа, сродство изван задруге, па ма ово било и у ближем степену, појављује се као одступање од онога основног принципа у наследном праву, да со заоставштина предаје најближем сроднику умрлога, принцип базиран на прозумираној љубави <1е сишз-а наспрам тога најближег сродника. И та презумпција је основана ове дотле док њу умрли не би, својим противним наређоњем (тестаментом односно уговором на случај смрти), оборио. §. 528. први став чини одступање од реченога принципа у интеросу одржања задруге: да ову онај сродник изван задруге не би поделио, он се искључује из наслеђа, то тако задруга, и посло смрти с1е сшиа-а, остаје у целости, неподељена. Осим тога, када један задругар зна да, у случају смрти његовога задругара, неће овога наследити његова родбина изван задруге, да ова неће доћи

да са њим дели имаовину на којој је он толико година са умрлим задругаром живео, њу обрађпвао, чувао и унапређивао, задругар тај, велимо, пре ће остати у задрузи. Нема спора, да би се, да није одредбе првога става §-а 528., многе задругс растуриле, када би који од задругара имао, изван задруге, блиских сродника. Ово би се нарочито дешавало, ако тај задругар, по својим телесним или душевним особинама, не би био много способан за рад. §. 517., који мођу задругаре, почињући од њихове навршене петнаестегодине, дели сав принов и приплод, не прави разлику између вродних и нерадних задругара, између способних и неспособних, због чега се, у задругама, врло чосто долази до неправичних резултата: и ако је, у увећању и унапређењу задружнога имања, известан задругар, који се одликовао вредноћом и способношћу, имао много више заслуге ного други задругари, опет ће он, у деоби приновка и приплода, бити раван са осталим задругарима, далеко мањо вредним или мање способним. Једном речју, дакло, §. 528 имао је за циљ да задруге одржи, ма и по цену повреде правила да се наследни ред одређује према ближој или даљој крвној вези између <1еГипс1 :и8 -а и наследника. У осталом, ваља приметити да заједнички задружни жпвот не остаје без утицаја и на саму аФскцију између задругара, тако да ће се већином десити да ће, из реченога разлога, сродник у задрузи бити милији <1е сиша-у, и ако је он, можда, у даљем степену него неки сродник изван задруге који се је од њега, живећи одвојено, отуђио. 1 ) Заједнички живот изазива, дакле, љубав међу онима који заједно живе, због чега §. 528. није, ни са ове тачке гледигпта, погрешан. Али, има извесних сродника које законодавац нарочито привилегише, тако да задругу ставља иза њих. То су синови. 2 ) Љубав с!е сшиз-а наспрам ових толика је, да се во може никако задруга њима претпоставити, и ако се они, у времену отварања наслеђа," не би нашли у задрЈЗи. Законодавац, у одступању, у корист задруга, од принципа да наслеђе иде најпре најближим сродницима, није могао отићи дотле да, за економске интеросе, ма како ови били важни, жртвује најјачу љубав, љубав родитеља наспрам њихових синова. Напослетку, да јо законодавац поступио друкчије, да је задругу, и на рачун синова умрлога, привилегисао, циљ који је он желео постићи §-ом 528. био би промашен: они задругарн који имају мушке деце изван задруге делили би се за живота, како би овима сачували наслеђе. Хотоћи да заштити задругу сувише. законодавац је у овом случају не само не би заштитио воћ би, обрнуто, ишао против ње. Доказ да у

') В. у овом смиолу и Михаило Јовановић, Наслеђивање у задрузи (у Архиву за Правне и АРУштвене Науке, ов. од 25. Августа, 1906. год., отр. 59.). Ми говоримо овде, од потомака, само о синовима, јер је за сада о њима реч: о осталим потомцима, а спедиално о кћерима, говорићемо мало нил;е.»

свачему, паиу заштити извесних институција, тробасе задржати на паметној мери. 1 ) То је разлог због кога, по нама, деца која су се, у моменту смрти свога родитеља, нашла изван задруге са матером, не губе, зато, право наслеђа већ из овога искључују остале, задружне, сроднике родитељеве, онако исто као када би, при отварању наслеђа, била у задружној кући. Наравно да би се малолетни син, који би се, у вромену смрти очеве, нашао са матером изван задружне куће, тим мање могао искључити задругом из наслеђа очевога, ако би он, због удела који би имао у задружним добрима, имао евојство задругара: када се, у претпостављеном случају, из заоставштине очове не искључује малолетник незадругар, како би се из ње могао искључити малолетник задругар? Јер тај Факат што је малолетник-задругар отишао са матером изван задруге „из потребе за материном негом и привремено, док не поодрасте", као што се изражава А. Ђорђевић (На,следно Право, стр. 129.), не лишава њега својства задругара: он, најпре, нијо задружну кућу својевољно напустио (§. 513. Грађ. Зак.) нити ју је напустио дефинитивно . У осталом, домицил малолетне доце је тамо где је и домицил очев, због чега малолотни син-задругар, и ако јо отишао за матером, има свој домицил у задрузи, он се, законски, сматра да је ту. г ) Када је овакав разлог наведене одредбе §-а 528. Грађ. Зак., онда њој треба дати најшири значај. Отуда: 1° Малолетни син, који је отишао за матером, имаће право наслеђа и онда ако је, у задружној кући, остало других синова, малолетних (који за матером нису отишли) или пунолетних, па било да су они задругари било да не; у осталом Г^ех (§. 528.) поп сНзИпјјцЦ; 2°, Малолетни син ће имати право на очеву заоставштину и онда ако је отишао за матером која јо мужа напустила (дакле, изван случаја развода брака или раздвојенога живота), бидо да се је она вратила кући из које је доведена бидо да је отишла на другу страну; 3°, Малолетни син ће наследити оца и онда, ако би се, у тренутку смрти очеве, иашао изван задружне куће ма из каквога другог разлога, без обзира на то да ли му се разлог због кога није у задружној кући тога момента може ставити на терет или не. Живојин М. Пери-ћ. (наставиће се)

1 ) В. у овом смислу и: Др. Чед. Марковић, И деца изван задруге наслеђују оца који је умро у задрузи (штампано у Архиву за Правне и Друштвене Науке, св. од 25. Априла 1907. год., стр. 207.). г ) Ово изводимо из §-а 31. први став Грађ. Суд поступка, где стоји: »За децу брачну, усвојену или за закону признату, надлешан је суд онај, који је за оца надлежан, баш ако би отац умро и .1и из земл>е отишао". Ово стога што је основно правило, код релативне надлежности (гаИопе реглопае), да се тужба подноси суду домицила туженога (ас1ог ве^иНцг Гогит ге1), §. 28. Грађ. Суд. Поет., и што је домицил брачне, усвојене и позакоњене деце тамо где јв домицил очев.