Полицијски гласник

СРОЈ 46.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 365.

због злоупотребе поверења. Кад је фотограФија овог лица показана једном суседу познао је он у њој индивидуу која се пред извршење дела шуњала око обијене каФане. Било је шест отисака: палца и сродњег прста леве руке, и палца, кажипрста, срсдњег и домалог прста досне руке. II Афера Реко. Ноћу између 15. и 16. маја 19:11. год. разбијено је дућанче једнбг обућара у малом пасажу »Арг® (Лион). Крадљивци су разбили стакло на прозору и украли осам пари обућа и извесан број потпетица од каучука. На разбијеном стаклету откривени су врло лепи отисци ддапа и прстију. 0 крадљивцима се ништа није знало, али је истраживањем у колокцији картона утврђено, да су нађени отисци идентични са отисцима прстију Франсоа Реко, који је био познат као пијаница али не и као крадљивац. Претресом његовог стана нађени су покрадени предмети. Реко је признао кривицу и проказао саучесника. Суд га је условно осудио ка годину дана затвора. III Афера Ликрон. Поводом крађе извршене у апотеци »Ликрон«, у улици »Лантерн« (Лион), на бокалима који су крадљивци додиривали откривени су отисци прстију. Пошто о крадљивцима није било никаквих података, прибегло се истраживању у колекцији картона. На овај начин утврђено је, да су нађени отисци произлазили од Маријуса Лорана, старог 21 год., који је раније био осуђиван на три године затвора због крађе. Истрагом је утврђено да Маријус нијо ноћио у своме стану оне ноћи кад јо ова крађа извршена, а извргаеним претресом овог отана нађено је у њому оруђе за обијање. Послс овога ухапшен је. ИдентиФикација отисака потпуна је: од десног палца нађена су два отиска, а од оба средња ирста и левог домалог по један. Врло леп отисак средњег прста притежавао је 51 карактеристичну тачку. , IV Афера у црквеној кући у Мончу. Марта 20 год. 1911 нопознати крадљивац обио јо црквену кућу у Мончу и украо из ње суму од 2000 динара. Бежећи, упустио је један сребрн лонац за кување кафе, на комо јо нађен врло јасан отисак једног прста. Овај отисак директно је ФотограФисан. У одсуству података о порсоналитету крадљивчевом, учињена су истраживања у колекцији картона, и овом приликом утврђено је, да нађони отисак произлази од левог прста Жана Марсола, рођеног 1862 год. у Лиону, који је пот пута био осуђиван због крађа, железничког иступа и ношоња забрањеног оружја. V Афера Легуе. Поводом једно опасне крађо у згради друштва »Зевит«, на једном парчоту разбијеног мутног стакла нађена су четири отискапрста. Захваљујући истраживањима у колокцији картона утврђоно је, да су

ови отисци произлазили од Луја Легуа, који је био десет пута осуђиван због крађа, телосних иоврода, ношења забрањеног оружја и скитничења. Отисци су били врло лепи; прва три притежавали су по 20, 22 и 21 карактерну тачку, док је четврти био у облику лука. Ухапшен, Легуе је иризнао кривицу, а извршеним претросом његовог стана нађена је и покрађа. Јапуара месеца тек. год. суд га је осудио на две године затвора. VI Афера у вили Шавани. Марсељски сутенер Ханри Франсоа био је достављен лионској полицији сигурности као извршилац читаве сорије опасних крађа. Нарочито је био осумњичен за јодну опасну крађу, извршену у једној трговини с мирисима на дан 24 со 1тембра 1911 год. Код њега је била нађена прилична сума новаца за коју није могао доказати од куда му. Претресом његовог стана нађене су ове ствари : једна мала ћускија, два длета, један нож у виду мача, три лажна кључа, један пун револвер и разан женски накит. Органи полицијско-техничког лабораторијума открили су у покраденој парфимерији отиске прстију, али ови отисци нису произлазили од осумњиченог Хенриа. Пре ове крађе била је, међутим, опљачкана вила Шавани, из које су однете ове ствари : један златан сат, једна игла за машну, један сребрн новчаник и један револвер. На прозорском стаклу и једној металној плочи нађени су отисци прстију за којо је, истраживањем у колекцији картона, утврђоно, да су произлазили од Ханриа. И поред овог носумњивог доказа, ронски поротни суд ослободио је окрпвљеног. VII Афера Лафарг. Ноћу измсђу 21 и22 јануара овегод. опљачкана је једна вила у Сен-Фону, у којој нико није отановао. О крадљивцима нијо било никаквих података сем једне бутеље из које су пили пиће, и на којој су се налазили врло јасни отисци прстију. Истраживањем у колекцији картона утврђсно је, да су ови отисци произлазили од Жана ЛаФарга, рођеног 1881 год. који је раније био осуђиван због увреде агената. ЛаФарг је упочетку одрицао, али кад му је објашњоно да су нађени њогови отисци прстију, признао је да су га на ову крађу навели некакав Долоренци и Билон. Ронски поротни суд осудио га је на 2, а њогове саучеснике на по 2'Д год. затвора. * * * Ово неколико примора, узстих из доста велике серије, показују шта полиција и суд могу очекиватп од отисака прстију, под условом да распоиажу колекцијама картона класифицираних по дактилоскопској методи, и органима способним за истраживање трагова. Споредна јо ствар што со на свај начин могу проналазити само повратници, јер они су у ствари и главии. Може се, међутим, још нешто учинити. У Лиону постоје специјалне бригаде за надзиравање улица, које узимљу отиске од младих скитница, за чије хапшењо нема довољно основа, и шаљу их

полицијско техничком лаборауоријуму. На овај начин ми долазимо до оружја против будућих злочинаца пре него што су отпочели свој посао. Начин операције у цитираним примерима не представља никаквих тешкоћа и можда се свуда лако практиковати ако само услови буду једнаки. Није довољно уаотребити отиске арстију само за утврђивање кривичне одговорности: они треба и могу да аослуже још и за ароналажење злочина,ца, без икаквих других аодатака, једино иницијативом аолицијско-техничког лабораторијума. П0УЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ВИДОКОВИ МЕМОАРИ

(нАСТАВАк) Већина мојих агената били су пуштсни робијаши које сам ја лично похватао и послао на робију. Кад им је истекла казна они су дошли да. моле да их примим и ако сам запазио да су бистри ја сам их примао у службу. Примљени у бригаду они су се одмах поправљали али само у једном правцу: пису више крали; што се тиче осталога они су и даље били бића пропала и покварена, одани пићу, склони женскињу, а нарочито коцки; имали су на коцки губити читаву месечву плату уместо да плате храну или кројача који им је давао одело. Залуд сам се старао да им остаје што мање слободног времона, они су га увок имали довољно за пороке. Приморани да служби посвето осамнаест час-ова дневно, они су се кварили мање него кад би били плаћени а да не радс ништа, али ипак су с времена на време чинили лудорије и кад су оне биле лакше ја сам их праштао. Да бих могао да им не опраштам требало је да не знам ону по^словицу, која каже, да је номогућно зауставити реку да не тече. Дотле, дакло су њихове погрешке биле ситне, ја сам се огранчавао на казну; често су те казне биле што и ударци мача по води, али тако исто врло често имале су и дејства. У осталом, сви ти агенти под мојом управом били су уверени да их стално надзиравам и нису се варали, јер сам имао своје шпијуне и преко њих сам знао све шта агенти раде; и, противно ранијом обичају, ја их нисам никако губио из вида и свако огрошење о уредбу 1 ), која је прописивал.а дужности,

') Та уредба гласи : Полициска Управа. Уредба о специјалној бригади сигуриости. Чл. 1. Бригада сигурности дели се на четири чете. Сваки старешина чете прима наредбе од шефа бригаде, а овај од шефа другог одељења Нолициске Управе, са којом ће општити сваки дан и толико пута колико је потребно да се ујемчи лична и имовна безбедност. шеф бригаде подносиће извештаје свакога јутра о стању које је нашла бригада прошле ноћи, а сваки старешина чете подноси засебне извештаје своме шефу. Чл. 2. Агенти бригаде гаазиће строго и бодро да се спрече кривична дела; они ће хапсити, како на