Полицијски гласник

ВРОЈ 46.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 367.

по чл. 106 или 105, изнесе више од 150 динара (в. чл. 90. пом. закона, по коме је преступна шумска кривица она, која повлачи за собом казну већу од 150 динара), треба сматрати као преступна дела, кажњива по § 289 у вези са § 291 казненог закона. У том случају ваља таква дела упутити надлежној иследној власти на извиђај и даљи закони поступак. 3. Прсма § 320 а и § 320 6 државне полициске и општинске власти могу уз осудо за иступнс крађе изрицати и полицпски иадзор, који не може бити дужи од године дана, ни краћи од 4. месеца. По § 4 а полициске уредбе општински суд и одбор има права стављати под поЛициски надзор до три месеца само лица, која су осуђивана због крађе или се сумња, да врше крађо или паљевине. Овај је надзор административне природе, што значи, да се он не изриче уз какву другу осуду, већ особено нарочитим образложеним рсшењом. У случају, за који се пита уредништво, саветно би било не изрицати одмах највећу мору полициског надзора, нарочито ако кривац први пут одговара ^а крађу. Под нарочитим околностима полициски надзор у опште се не мора ни изрећи, али га треба увек изрицати код повратника. 4. Дело, о коме је реч, кажњава се иступно по § 375. тач. 7 казненог закона без обзира на вредност само ако је стока затечена у штоти. Ако нијс тај случај, онда се осакаћење јавља као злонамерна повреда туђих ствари и тада се, опет без обзира на вредност, казни преступно по § 289 казненог закона. 5. Према чл. 20 закона о чувању пољског имања сопственици имања у недостатку пољског чувара имају права потерати у штети затечену стоку, али је морају дотерати у оиштински обор. Ко не учини то, већ стоку отера својој кући, па ни на опомену општ. суда неће да је изда, он чини преступно дело из § 195 казненог закона, јер самовласно и недопуштеним начином тражи своје право. Такво лице треба оптужити иследној власти за поменуто доло.

Б. Г. Н., деловоћа општинс маломокролушке упутио нам је ово питање: »Н. Н. трговац из Кеограда, купио је у 1905 години једну њиву од А. М. овд. тожака, који је купцу издао и судску тапију. Међутим, продавац А. М. нијо имао права сам продавати ову њиву, јер није био једини њен сопственик На ту њиву као и остало имање илЈале су права и његове три удате сестре од стрица П. М-а, а сом тога, на то имање имала је права удовичког уживања до своје смрти или преудаје њогова стрина Ј. М., која још живи са њиме у задрузи. То се све види и из поп. књиго „Б к , јер со по тој књизи сво иман.е води на и&ену умрлог стрица II. М-а, који је са продавцем А. М. био у задрузи и који нијс имао му-

шке деце, већ је оставио удате кћери и удову Ј. За продају пом. њиве није у своје времо знала ни удова. нити пак поменуте наслсднице, а судска тапија издата је на основу лажног уверења тадашњих општинских часника. За ову неправилну продају било је добро познато и купцу Н. Н. Сад, пак, купац Н. Н. хоћо да се убаштини на једно груписано земљиште, којим је обухваћена и купљена њива, о којој је реч. Томо су стале на пут остале наследницо продате њиве, док се не сврши питање о њиховом праву парницом, коју ће одмах повести код надлежног суда. Моли се уредништво за објашњење, да ли суд сме потврдити купцу Н. Н. баштинску тапију, чију потврду тражи што пре ?* На ово питање одговарамо: О томе, шта све треба испунити и на шта све треба пазити, при потврди тапија, изложено је јасно у распису Г. Министра правде од 12. II. 1883. Бр. 745 (в. Полицијски Зборник стр. 1259). Један од битних услова за потврду тапија сасвим природно је тај: да је имање, за које се тражи убаштинење, несумњива својина убаштитеља и да према томе ни с ким не стоји у процесу. Чим нема тога услова не може бити ни потврде. Како, пак, у овоме случају купац Н. Н. има већ судску тапију, за коју општински суд зна да је неисправна, то нека општински суд на основу те тапије изврши потврду баштинске тапије од своје страие али нека у тексту потврде изрично напомене, да је дотична њива с кимо и како спорна, па ће првостепени суд према таквој потврди општинског судаучинити шта треба по закону. У тој напомени треба ставити и право уживања удовице Ј. и ако она то не иотиче, јер по закону за њено право уживања постоји прећутна хипотека на задружном имању, односно делу мужевљевом. Д Г. М. деловођа суда општ. барбатовачке, упутио нам је ово питање: »Пресудом суда ове општине од 31. јула ове године осуђени су Ј. Ђ. и П. Р. са по пет дана затвора и пресуда осуђеном Ј. Ђ. саопштена 25. септембра ове године, а осуђеном П. Р. ни до данас није саопштена. Настаје питање: Да ли је пом. пресуда над осуђеним П. Р. по § 396 казненог закона застарила. пошто је од дана изречене пресуде па, до данас протекло више од 3 месеца? Или, треба ли за осу^еног П. Р. рачунати да тече застарелост од 25. септомбра као последњег дана, када јо општински суд по истом предмету предузимао извесан рад? Да ли суд, напослетку, може рачунати за прокидањо застарелости последњи дан рада по томе предмету, кад је осуђеног II. Р. последњи пут својим позивом позвао ради саопгитења пресуде?" На ово питањо одговарамо : Дан саопштења пресуде осу^оиом Ј. Г Е>. не прекида застарелост прома осуђеном II. Р. Тако исто ту застарелост не

прекидају ни поједини позиви општинског суда, којима је позиван П. Р. ради саопштења пресуде. Та застарелост прекидала би се само истинским радом општ. суда ради добављања осуђеног П. Р., ако се он склонио из своје општине. Према овоме, како пресуда за три месеца није саопштена осуђеном II. Р. то је насгупила застарелост дела, а за општинске органо настала је одговорност, што за три месеца нису извршили саопштење просуде једном грађанину, који је био у домашају њихове власти. А. С. писар општ. славковачке упутио нам је ово питање: »Пресудом суда ово општине од 18. јуна ове годино Бр. 670 кажњен је Ж. Д. са 25 динара у корист општинске касо због дела из 4 става чл. 106. закона о шумама. Ова прссуда постада је извршна 13. октобра, јер је тога дана одоброна од стране ваљовског првостопеног суда и враћена општ. суду 28. октобра. Како со осуђени Ж. сада налази у својој команди, може ли суд без његова присуства, и ако му судска одлука по његовој жалбиније саопштена, наплатити осуду из његове имовине, те да пресуда не застари ? к На ово питањо одговарамо: Чланом 1-им закона о продужењу рокова плаћања по обавезама из грађанског, трговачког и меничног закона од 1. октобра ове године и чланом 8. правила за извршење тога закона од 7. октобра (в. 222 и 228 број Српских Новина од ове годино) ниЈе предвиђено и продужењо рокова за извршоње кривичних пресуда у погледу казне, већ само у погледу грађанског дела таквих пресуда, т. ј. за судске таксе, трошкове и друге новчане досуде. Према овоме пом. пресуда може се извршити од осуђенога и ако је он у војсци. Али се се може изршити наплата накнаде за шуму, ако је она предвиђена пресудом у смислу последњог става чл. 106 закона о шумама. Та чињеница, што осуђеном није саопштена одлука првосгеп. суда, којомје одобрена просуда, не смета ништа за извршењо саме пресуде, јер је та прссуда у ствари већ постала извршна.

Љ. Б. деловођа општине шопићске, упутио нам је ово питање : »Начелник сроза колубарског пресудом својом од 29. септембра ове године Бр. 7437 казнио јо председника и деловођу ово општине са по 20 динара новчане казне, а на основу чл. 158 закона о општинама. Ту је просуду кажњенима и саопштио. Услед тога што су кажњони били заузети пословима, они ниоу у законом року и.зјавили жалбу против то пресудо. Начелник срески актом од 20. новембра тражи извршење пресудо. Председник се брани, да пом. пресуда према закоиу о продужењу рокова још није постала извршна, јер он има права на изјаву жалбе тек 17. децембра. Начелник срески није примио ову одбрану, тврдећи, како је пом. закон донот искључиво за продужоње рокова плаћања по грађан-