Полицијски гласник

ВРОЈ 47.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 371.

снована и да су синови, у наслеђиваљу очеве заоставштине, и овде увек на равној нози, онако исто као и код инокоснога наслеђивања. 6°. §. 529. Грађ. Законика.: Девојке у за друзи. Положај женско доце у задрузи, у иогледу наслеђа, био је регулисан §. 529. Грађ. Законика, којије овако гласио : »Девојке у задрузи заостале, кућа задружна да има садржавати, и у својо време лристојно удати, по постојећем обичају". Дакле, без обзира на сродство између (1е сишз-а и девојке у задрузи, ова није могла (1е сијив-а наследити, н>у је задруга искључивала, и ако би она била у даљем степену сродник него девојка. Пропис овај, 529., није мислимо, никакво проширење §-а 528. првога става: он је само његова строга примена. И заиста, шта вели први став §-а 528 ? Он каже : ирече је, код наслеђа, сродство у задрузи од сродства изван задруге, па ма ово било и у ближем степену. Ми смо веК раније довољно инсистирали на томе: да сродство у задрузи не значи то да онај који је сродник са с!е сшив-ом буде, нађе се, просто у задружној кући, већ је, за појам сродства у задрузи, потребно ово: да је <1е сиЈив-ов сродннк био у исти мах и његов задругар. Ако он ово последње својство није нмао, он се не може сматрати као „сроднику задрузи®, он је „сродник изван задруге", и ако се он Фактички, у момонту отварања наслеђа, десио у задружној кући. Примењујући ово резоновање на случај да је умрли у задрузи оставио, као најближег сродника, једну девојку, ова га не може ппак наслсдити, зато што она није задругар <1е сшиз-ов: женска лица не могу, то знамо, бити задругари. Мођутим, један сродник који није задругар, није у смислу §-а 528., у задрузи, већ је он изваи задруге, због чега ће га задруга искључити, при свом том што је он у ближом степену сродства са (1е сшив-ом, Г. А. Ђорђевнћ вели: »Удата, пак, женСка деца задругара немају то право (— право наслеђивања —) по првом ставу §. 528. зато, што живе изван задруге" [Ор. сИ., стр. 130.). Г. Ђорђовић, изглода по овом цитату из његове књиге о задрузи, мисли да речи: „сродство у задрузи« и сродство »изван задруге", које се налазо у почетку §-а 528. значе: сродника који живи у задружној кући и сродника који живи изван задружне куће. У самој ствари, „сродство у задрузи® тиче се сродника који је, са с!е сишз-ом, у задружном односу, који је његов задругар, па ма се он но налазио, у времену отварања наслеђа, Фактички у кући задружној (н. пр., то јо студенат који је на школовању у иностранству), а сродство »изван задру-. го" односи се на сродника који нијо задругар с1е сшив-у, који са њим нијо у задружном односу, па ма се он налазио, у тренутку смрти с1е сиша-а, у задружној кући. Такве су специално девојке у задрузи: оне живе у задружној кући, али су ипак сроднице „изван задруге", јер нису с!е сишз-у задругари. Као што видимо, место где се сродник налази у тренутку смрти с!е сишв-а пијо релевантно за појам : да ли је тај сродник задругар

овога или не, о коме својству, задругарству, законодавац јелино овде води рачуна, јор, с.а ове тачке гледишта, равнодушна је ствар да ли се сродник с1е сиша-ов налази или не физички у задружној кући. И ако законодавац искључује девојке из наслеђа у корист задруге, то је, као што смо и горе казали, зато што су оне изван задруге, што нису задругари, а сродство задругара јачо јо него сродство нозадругара. Управо, §. 529. био је, после §. 528. који је поставио принцип искључења сродства изван задруге (сродство онога ко није задругар) у корист сродства у задрузи (сродство онога који је задругар), пепотребан: на основу самога тога принципа, дакле и без §-а 529., инало би се да девојке не могу наследити као сродници изван задруге (сродници незадругари). По истом осиову не наслеђују, наравно, и удате жонске: оне су искључене не зато што су, удајом, изишле из задружно куће, већ зато што немају карактер задругара, а овај карактер пису имале ни про удаје: са ове тачко гледишта, њихова је удаја била индифорентна: опс су и про тога биле „изван задруге". Најзад, онај разлог : одржање задруга и овдо сс је истицао. Пошто дсвојке нису остајале у задрузи већ су со удавале, то би, да је законодавац и њима био огарантовао право наслеђивања, задруга често пута претриела парциелну деобу: после удаје девојка, сада удата жена, тражила бп одвајање свога дела у задружном имању, како би га могла уживати, односно муж би ово тражио да би, на женином имању, могао вршити свој мужевљов узусФруктуе (§. 766. Грађ. Зак.) одпосно право из §-а771. Грађ. Зак,. По §. 529. девојко у задрузи имале су, дакло, само право на издржање и пристојно удомљење, по посгојећем обичају. У осталом, то је било довољно : омогућити девојкама удају пристојним удомљењем. Даље им пије вишс ништа требало, пошто су оно, у задрузи у коју су удајом улазиле, налазиле све остале животне потребе. Организација српске породице није била индивидуалистичка да се је осећала потреба, уногледу девојака, за миразом и наслеђивањем. Живојин М. ПериЂ. (НАСТЛВИЋЕ СК) 0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

(НЛСТАВАк) 13. -Мајстор, који правећи или оправљајући какву зграду са сокака пропусти поставити напоље знак, по коме би се мимопролазећи од могућих повреда чувати знали". а) Радња се састоји дакло у неиостављању сиоља знака при прављењу или оправци какве зграде са улице, који би

пролазнике ономињао, да се чувају од могућих повреда. б) Могућ је идеалан стицај између овог иступа и убиства или телесне новреде. в) Кривац. 1° Као извршилац се сматра мајстор, који прави зграду или је оправља. 2° Пиност није потребпа. В. 1 б. 14. Ко материјал за грађеље куће или друге какве зграде ноћу на улици остави или би темељ или друге рупе ископао, па би пропустио то место ноћу фењером осветлити или заградити, како би се мимопролазећи чувати могли". а) Радња се састоји даклс у неосветљавању или неограђивању места на улици пред каквом зградом, где је материјал за грађење исте остављен или где су темељи или друге какве рупе ископани. 1° Ово важи наравно и за случај, кад је материјал намењен за оправку куће. 2° Ако јо оно место било осветљено, али се свотлост у току ноћи угасила, постојаће ипак овај иступ, ако је гашење проузроковано каквом радњом лица у питању. Тако било би узрочне везе н. пр. онда, кад је насуо мало гаса у лампу, или кад јо Фењер био разбијен, а он га није оправио. 1 ) Не би пак било узрочне возе, кад се је Фењер разбио услед какве олује. б) Овај иступ може бити у идеалном стицају с телесном повредом и убиством. в) Кривац. 1° Докле се код иступа из претходне тачко вели, да се као извршилац сматра само мајстор , дотле се код овог иступа вели : „ко . . ." Према томе има се узети, да је извршилац онај, који има дужност осветљавања одн. ограђивања. Ову дужност имаће мајстор онда, кад се он према уговору са сопствеником има старати о свим набавкама материјала и радне снаге тако да има предати сопственику готову кућу. Ј ) Иначе она дужност припада сопственику, те би он тада био извршилац. 2° Виност није потребна. В. 1 б. 15. Ко би јапијом, бурадма, сандуцима и другим стварима улицу или пут закрчио да други проћи не могу или би у вароши ноћу такове на улицу оставио". а) Радња се састоји дакле: 1° У закрчивању улица или аутевајаиијом, бурадима, сандуцима и другим стварима тако да други про&и не могу. (1) Без значаја је дакле, да ли су улице и путеви закрчени варошки или сеоскн. 3 ) (2) Вез значаја је, каквим је стварима пут закрчен, тако да овдо спада и закрчивање колима, у колико се је оно догодило противно уредби о саобраћају на јавним нутевима. 4 )

>) Уп. Урошевић 343. 2 ) Уп. Ценић 822/3. 3 ) С обзиром на то, што се и у § 338 т. 5. к. з. говори о закрчивању путева и што се у другом случају из т. 15 (в. ниже 2°) говори само о варошким улицама, Ценић (823) узима, да се и овај случај закључивања односи само на варошке путеве, а да за сеоске важи § 338 т. 5. к. з. Тако и Урошевип 343, 4 ) Уп. Ргапк § 366 IX.