Полицијски гласник

СТ1 ј А НА 374. ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ВИДОКОВИ МЕМОАРИ

(НАСТАВАК) Деспланк је био изашао из казненог завода пошто је издржао шест година. Иримајући га у бригаду веровао сам да сам учинио изврсан избор, али сам се брзо уверио да је нсупотребљив и био сам принуђен да га отерам. Немајући од чега да живи прибегао је тад јединоме средству, које се у таквим околностима дружи са љубављу за нерадом. Једневечери идући улицом Вас, пред радњом некога мељача разбије излог, дигне једну паницу пуну злата и утекне, али у исто време почну за њим викати игонити га. На речи: Држ'те га, држ'те га, које су се све више понављале Деспланк удвоји брзину и за мало па би утекао да на углу једне улице не паде у руко двојице агената, својих бивших другова; сусрет је био кобан. Нробао је да се отме, али узалуд; агенти га склептају н одведу комесару, који утврди дајеухваћен на делу. Како јо Деспланк био у поврату осуђен је на вечиту робијуиданас је у Тулону где издржава своју казну. Људи непосвећени у ствар мисле, да агенти, који су постали из реда лопова морају номиновно одржавати с њима везе, или бар да их заклањују све дотле док сами не налете па свећу. Могу потврдити да лопови немају горих непријатеља него што су им пуштени осуђеници, који су пришли полицији и да ови, по примеру свију потурчењака, не показују никад већу ревност него кад се тиче аомоКи аријатељу, а то ће рећи ухапсити бившега друга. У опште лопов који мисли да се поправио нема милости за своју бившу сабраћу, и у колико је у својо време био неустрашивији у толико ће бити немилостивији према њима. Једнога дана СерФ. Маколен, и Дорле боху доведени у биро као оптужени за крађу; видећи их Коко-Лакур, дугогодишњи њихов присни друг, као разјарен презроњем диже се и упита Дорле-а. Лакур. Баш ви, господине угурсузо, нећете да се поправите ? Дорле. Ја но разумем, г. Коко, ваш морал! Лакур (бесан). Кога зовете Коко ? Знајте да то име није мо.је, ја се зовем Лакур; да, Лакур, разумете ли ? Дорле. Ох, Боже, ја нисам знао то; ви сте Лакур! али, вал^да нисте заборавили да онда,док смо били другови, нисто хтели ни да чујсте за друго име ного за Коко и сви аријатељи нису вас друкчије ни звали.— Реци, Бога ти, СерФе, дали си видео гдегод овако тврд коко. 1 ) Сорф (подижући рамена). Нема више шалакања, свет се нзмењао, господин Лакур!!!

!) Орах, Пр.

ПОЛМЦШСКИ ГЛАСНИК

Лакур. Тако је, тако је; друго. време другп обичаји; сав^а!; пс1спс!о тогеа; можда сам у младостн могао имати погрешака, али.... Лаиур рече још неколико Фраза у које увуче реч част, али Дорле, који нијо био вољап да слуша његово причање запуши му уста подсећајући га на прилике кад су радили заједно. Много пута је Лакур имао оваквих непријатности: кад год јо покушао да крадљивцо прекори за њихову приврженост занату увек је такве непријатностк добијао као награду за своје добре намере. Тридесет треЋа глава. Поставши шеФом полиције сигурности нисам имао више да се чувам замки у које су ме толико нута хтели увући. Време искушења било је прошло, али ипак сам морао бити на опрези због злобне зависти неких мојих нотчињених, који су жудели за мојим местом и унотребљавали све да би ме уклонили. ЦакоЛакурје био нарочито један од оних који су ми највише ласкали, а гледали да ме униште. И кад би он са педесет козака нзјурио обарајући све пред собом, само да ми рекне'оно бљутаво „на здравље" ако би чуо да кинем, био сам сигуран да има нешто опасно скривено. Нисам се ни најмање варао на ове ситне пажње овога човека, који пада у лрашину кад се треба само поклонити; и како сам био свестан да вршим своју дужност није ме се ни мало тицало да ли је његова нретерана учтивост била лажна или истинита. — Није прошло много дана а моји шпијуни ми јавише да је Коко душа ноких подлих скупова, који су држалн на мој рачун. Спремају се, рекоше ми, да ме оборе и да је се образовала једна партија, која се сагласила с тим да сам ја тиранин кога би требало оборити. Испрва су се завереници задовољавали само да ропћу противу моне и како су се надали моме сигурном паду сваки је од њих прижељкивао наслеђс Александрово. 1 ) Но знам да ли је наслође припало најдостојнијем, али знам добро да мој наслодник није пропустио да се наплати пре мога одступања. То роптање и подмукло лошаитавање Лакура н његових верних пређе и у дело. Што се више приближавало држање седница поротног суда који ће судити Нојоау, Леблану, Бертелеу и Лефебиру оптуженим за крађу са разбијањем извршону помоћу једне оштро зашиљоне полуге, они су распростирали глас да сам ја у очи пропасти и да сигурно нећу извући читаве ноге.. Ово предсказивање, распрострто по свима винарским радњама око »Палате Правде к одмах ми је достављоно; али ја се нисам узномиравао ништа више него од других, која се нису испунила, само сам опазио да је Лакур удвојио своју бригу о мени; он ме јо поздрављао са већнм истицањем свога поштовања него пре; његове очи

Ј ) Алузија на Ллександра Велпког, који је на самртном чаеу на питање о иаследнику одговорио: оставл.ам моје царство најдостојнијем.

БРОЈ 47.

због дволичног држања избегавалп су сво више да се сретну са мојим. У исто време приметио сам још код тројицо мојих агената, Крестјена. Итине-а и Декостара, да су удвојили ревност и услужност у служби, што не зачуђаваше. Извештен сам да ова госнода имају чссте састаике са Лукуром; сам ја и не мислећи да их уходим. ухватио сам их једне вечери да разговарају о мени. Пролазећи једне вечери кроз двориште Сеи-Шапел, они су уговаралп и на свотом месту, чуо сам да се један од њих подсмеваше што не могу избеКи удар који ми се наноси. Какав је то удар ? Нисам имао о томе појма док Пејоа п његови другови нису изводени пред суд. На претрссу сам дознао крвничку ујдурму, која је требала да утврди да сам ја био подстрекач у злочину због кога су дошли на оптуженичку клупу. Пејоа је наводио да је се обратио мени и иитао да ли иознајем кога врбачп коме би требао какав замењеник и да сам му јп иредложио да краде за мој рачун и чак да сам му дао три динара да куии иолугу са којом је ухваКен на крађи код Лабати-а. Бертело и ЛеФебир иотврдише то што је рекао Пејоа, а један випарски трговац, неки Леблаи, оптужен као и они, којп изгледаше да је баш он онај који је дао новац за набавку овог алати, храбраше их да истрају у одбрани, која ако буде усвојона имађаше за циљ да њега ослободи. Адвокати који су их у овој кривици бранили нису пропустили да искористе ово моје пазови навођење. Онп су говорили по своме убеђењу и, ако нису успели да увере поротни суд да доносе одлуку повољну за њихове клијенте, ипак су успели да и код судија и код публике изазову сумњу противу моне. Због тога сам налазио да је нужно да се брапим и, сигуран у своју невиност, умолио сам г. управника полпције да изволи наредити истрагу у циљу да се утврди истииа. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Суд општине бистричко, актом од 13 XI. 1912. Бр. 1691, пита: »1- Може ли општ. суд, да суди кривице учињене у шумама, предвиђене чланом 106. закона о шумама и ако може, онда каквог је зпачаја чл. 111. истог закона, у коме стоји: »Ко без одобрења осече у шуми необорепо дрво, или сече, вади и износи саднице, сматраће се, да је учинио дело крађе и казниће се од 1. до 12. месеци затвора, а поред тога осудиће се да оштећеном накнади вредност украденог дрвета по чл. 104, 105 и 106. овог закона. Суду изгледа, да су ова два члана — 106 и 111. — противречни један другом, те за то моли уредништво за објашњење, како треба разумети ова два члана и како ће поступати суд? 2. Кад се нока удова обрати општинском суду тужбом, тражећи, да јој се одреди издржавање — односно удовичко