Полицијски гласник

БРОЈ 47.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 375.

уживање — из имања њеног свокра, онда на који се начин има пронаћи — проценити вродиост спора и како се она има рачунати, т. ј. да ли се надлежност општ. суда одређује пр( ма вредности годишњег нздржања?" На ова питања одговарамо : 1. Разлика између чл. 1 06 и 111. закона о гаумама у томе је, што се чл. 106. предвиђају аотрицв и злонамерни аоништа ',и шуме, а чланом 111. кра/је. Шта је, пак, крађа иротумачено јв у § 220 казненог закона. Према последњем ставу чл. 126, у вези • са чл. 90. закона о шумама општ. суд није надложан за извиђање и суђење дела из чл. 111., а према првом ставу чл. 126. у вези са чланом 1. истог закона он је надлежан за извиђање иступних кривица из чл. 106., учињених у општииским, сеоским и нриватним шумама. Кад се, пак, и докле могу то кривицо сматрати као иступне објаснили смо у 46. броју Полицијског Гласника од 9. децембра ове године. 2. Судска пракса сматра спорове за пздржавање као неароцењиве, а према § 27.а грађ. суд. поступка првостепени судови надлсжни су за све непроцењиве спорове, изузимајући пољске службености. Према овомо општ. суд уопште није надлежан за суђење пом. спора, те за то ■греба упутити тужиљу првостеп. суду.

Р. А. Л. деловођа општ. губеревачке, у срезу космајском, пита нас: »Кад се нека жена, чији је муж погинуо у рату, ода неморалном животу, да ли таква жена има права на инвалидску потпору и да ли би јој се на неки начнн правним путем могло укинути право на удовичко издржавање из имања погинулог јој мужа, пошто нема деце? к На ово питање одговарамо: Чланом 5. закона о инвалидској потпори предви^а се, да то право на потпору губе удовице и друга женска чељад, »ако би се одале скитњи или неморалном владању". Према овоме пом. жена може изгубити иивалидску потпору, пошто јој се таква потпора одреди и почне је уживати, ако се не окане живота, којим је почела живети. Што се тиче права на удовичко уживање, то јој се право по закону не може укинути због неморалног живота. § 417. гра^ан, закона предвиђа губитак овога права само у случају, ако је жена свога мужа вероломно оставила, а не поставља никикве услове за жеиино владање после мужевљеве смрти.

В. М. деловођа опш. сесалачке, Д. С. нисар општ. чачанскс, М. А. Р. општ. деловођа и М. Ж. председник општ. јабланичке, упутили су нам неколико питања, којнма се траже обавештења о томе, да ли припада плата оним општинским часницима и службеницима, који су у рату и како им се поставља замена. На ова питања одговарамо: За отступност оних општинских часника и службеника, који су у рату, не важе одредбе

из закона о општинама, које говоре о осуствима било због приватних потрсба било због болости. Сва та лица налазо се на једном од најважнијих државних послова и за то им арииада алнта за све време док су на граници. То се јасно види из закона о законодавном тумачењу чл. 22 и 76. закона о устројству војске (в. 238. бр. Српских Новина од 20. октобра ове године), где се оним општинским часницима и службеницима, који су случајно резервни оФицири, обрачунава плата као и резервним ОФицирима, који су у грађанству чиновници, т. ј. не примају у војсци никакву плату, ако им је у грађанству плата равна официрској плати или већа, а ако им је у грађанству мања плата, онда им сс у рату допуњује само она разлика до ОФицирске плате. Према овоме они општински часници или службеници, који су на граници, не могу се отауштати из службе докле год се баве тамо, нити им се за то време ма на који начин можв ускраКивати њи.хова редовна илата. Што се тиче замене отсутних општинских часника, она ће се, ако има стварне потребе за то, вршити у свему по одредбама закона о општинама које о томе постоје (чл. 120. зак. о општинама), али заменици за цело времв замене немају ирава на илату замењеног часника. Замена општинском деловођи такође ће се вршити по члану 120 закона о општинама. Ако има мла})вг писара, дужност деловођо вршићо тај писар, што јо предвиђено и чланом IV. тач. 4. правила за ослобођење чиновника и отправника јавних служби од позива на војну службу у миру и рату. Гдо нема млађег писара, општински суд ће одредити заступника деловођи било из реда писмених одборника, било кога од других писмопих грађана. У овом последњем случају, ако општина има каквих уштеда, може таквом лицу одредити извесну плату и такав се издатак у своје време мора надлежно одобрити. Благајнику одређује заступиика општински одбор у смислу чл. 120. закона о општинама и то у првом реду кога од општинских часника и службеника, али се такав заменик може по потреби узети и из реда осталих писмених и способних грађана, на и они морају бесплатно вршити ту замену, ако општина не би имала од куда особено их платпти. То исто важи и за остале општинске службенике. На место отсутног служи теља може се узетн сваки обвсзиик последње одбране. Ова обвоза бесплатног замоњивања у свима овим случајевима проистиче из саме природе ствари и нама је за чудо, да је у појединим општинама могао и наступити такав случај, да се упражњују места људима, који су отишли да положс свој живот за част и срећу наше земљс. У Србији јо сваки грађанип војник, а у рату свака дужност обавезиа. И замена код јавних служба представља у рату једну војпу обвоау, и за то, ако би у којој општини наступио случај, да неко иначе способпо лице пе пристаје иа бесплатну замену, пека општина тражи од

надлежне окружне командо, да га она нагна, на испуиење дужности. Наравно у случају овакве замене мора со увек водити рачуна и о материјалним приликама самог заменика нарочито у варошким општанама, па ие тражити припудну замену од људи, који су неопходнп за одржање својих породица. У сеоским општинама, међутим, такви обзири нису нарочито потребни, пошто тамо никоме и није главно средство за живот евентуална плата, коју би имао као заменик. Суд општине орашке, актом од 4. VII. 912. Бр. 1058., пита: в Кроз село Орашје протиче рек.ч звана Каленићска река, која збогједногзавоја — кривине успорава воду, те чини велико штете појединим грађанима, а излаже опасностп и само село. Ова незгода могла би се лако отклонити на тај начин, што би се река могла пропустити кроз имања двоице овдашњих грађана прокоиом иовога корита у дужини свега 40. в етара. Сопственици тих имања, пак, добили би накнаду за одузето земљиште од старог речног корита. Моли се уродништво за објашњењо, на који би се начин могао свршити овај посао и шта треба суд да предузме, па да не дође до какве одговорности? На ово питање одговарамо: Посао о коме је реч нарочито је иредвиђен послодњим ставом члана 15. закона о водама. По тој одредби власт може наредити да се тај носао сврши, пошто извиди ствар и еаслуша оне, којих се тиче тај посао. По чл. 29. истога закона, пак, окружно начелство је надлежна власт, која у опште решава питања о употреби воде у смислу чл. 15. тога закона. За то нека се општински суд обрати начелству са овим тражењем, па ће оно учинти што троба.

Суд општине ошљанске пита нас, до које суме може опгатин. суд изрицати казно по закону о чувању пољског имања за потрице усева, кад су те потрице већих размера. На ово питање дали смо одговор у бр. 42. Полиг^иског Гласника. од 11. XI. 912. поводом питања Ј. М. Цакића, деловође општине јабланичко. Овим питањем деловођа општ. ошљанске дао је доказа о ТОД10, како апсолутно не чита Полициски Гласник, јер ово објашњење нијо бар тако Давнашње. м. п.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Пропис Ш-ћег одељка чл. 152. зак. о општинама, односи се на повреду права како приватног тако и јавног карактера. Одбор општине вароши К. усвојивши извештај ужег одбора о понудама за електрично осветљељо вароши, за нотребу општине и приватних грађана, до-