Полицијски гласник

ВРОЈ 48.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 379.

вину у обдасти Полицијске Технике нроширује, с разлогом, обим ове и на арактично ппзнавање злочинаца и начина њиховог рада — познавањо које се, по њему, можо стећи само стварним студирањем злочиначког свста. Но проФесору Ничефору , који је први написао систематско и потпуно дело о Полицијској Техници, 1 ) под овом троба разумети иримену научних знањау нривичним истрагама у циљу утврђивања идентитета и одређивања удела иојединих лица или иредмета у вршењу кривичних дела. »Примена резултата модерних наука — вели Ничефоро — није се ограничила само на преображај појмова о криминалитоту или о човеку злочинцу и казноним теоријама, већ је обухватила п све што со односи на кривичне истраге, трансФормишући старе смпиричко методе у прави систем истраживања и научних знања. Крипичне истраге, услед овога, престају да живс ван научног свота, већ се, у додиру са модорним наукама, из основа иреображавају и постају праве техничке истраге". Ирема свему изложеном, Полицијска Техника може се укратко дефинисати као иримена теоријских, ирактичних и научних знања у вођењу истрага, иознавању, истраживању и идентификовању злочинаца. Полпцијску Технику треба двојити од Научне полиције. јор док је прва само једна вештина дотле друга има више научни карактер, и у тесној је вези са Криминалном Антропологијом, Психологијом и Биологијом. Прва има за главни циљ да пронађе извршиоце кривичпих дела, док их друга пзучава са гледишта криминално-антрополошког, и с тога је сва проткапа идејама Ломброзове школе, Данашњи пајодличнији представник Научне Полиције јесте Д-р Салватор Отоленги, проФесор римског универзитета. Он је и предај;; на универзитету у Риму, поред Судске Медицине. У пракси се још разликују Полицијска Техчика у ужем и ширем смислу. Прва обухвата чисто техничке радњо при констатовању кривичних дела, изналажењу и апалисању трагова и идентификовању злочинаца, а друга скуп свију знања која су потребна за Формирање полицијског техничара па, дакле, и Полицијску Технику у ужом смислу. * * * Програм наетаве Полицијске Технико није још дефинитивно утврђен, нарочито у детаљима, али се сви данашњи полицијски техничари нотпуно слажу кад је реч о главним тачкама, управ о основи овог програма. Сви они налазе да ова основа троба да обухвати : 1. Све данашње системе идентификације (антропометрија. дактилоскопија, живе слике, особени, тетовирани и проФесијонални знаци, колориметрија и т. д.). 2. Полицијску Технику у ужем смислу;

') 1^ РоПсе е1 1' ЕгнЈие1е ЈисНс^аЈге аоЈепИПдие, РаНа, 1907.

3. Судску Фотографију; 4. Кривично Право с Постуиком; 5. Судску Медицину, и 6. Практично иознавање злочинаца (одељак Криминално Антропологије). Овим основним знањима, у појединим земљама додају се још и многа друга из области административне полиције, Криминологије, Хемије, Физике и т. д. Као најбољи и најпотпунији образац програма наставо Полицијске Технике за данас се може сматрати онај који се изводи на универзитету у Лозани. Одсок за изучавањо Полицијске Технике на овом универзитету установљен је званично 1906 год. ма да је Д-р Рајс, као приватни доцент, још од 1902 год. држао на њему предавања из Полицијско Технике и Судске ФотограФије. Према закону од 1 септембра 1909 год. изучавање Полицијске Технике траје три год. п обухвата: 1. Кривично Право с Постуиком; 2. Анатомију с ирактичним вежбањима; 3. Судску Медицииу; 4. Органску и Неорганску Хемију; 5. Токсикологију (наука о отровима); 6. Ексиерименталну Физику; 7. Судску Фотографију, и 8. Полицијску Технику у ужем смислу. Од свију побројаних предмета најважнија је Полицијска Техника у ужем смислу, која обухвата пајвећи, најзанимљивији и најпрактичнији део полицијско-техничких студија. У обим њеног теоријског и практичног изучавања и испитивања спада: а) Природна Историја злочинаца : њихово регрутовање, њихов живот, њихове особине, навике и обичаји, начини њиховог рада, њихова оруђа, њихов језик {арго) и т. д.; б) Подела и удружења злочинаца : проФесијонални и случајни, специјалисање проФесијоналних злочинаца, интернационална удружоња (банде), апаши, камора, црна рука и т. д.; в) Криминалитет: теорије о злочииима, италијанска школа (критичка студија), криминалитет малолетника и његови узроци, ослабљење ропресије и т. д.; г) Сиецијално обележје важнијих и чешћ'1х кривичних дела: убиства, крађе, преваре, утаје, ФалсиФикати и т. д.; д) Идентификовање злочинаца и иредмета кривичних дела: ФотограФијо обичне и судске, живе слике, колориметрија (боја очију), особени знаци, антропометрија, дактилоскопија и психичка идеитиФикација по методи Отоленгијевој; ђ) Тоиографско и фотографско исиитивање места извршеног злочина : увиђај, скицирање плана, Фотографисање (метричка ФотограФија), откривење и фиксирање видљивих и невидљивих трагова и отисака оруђа, ногу, прстију, крви и т. д.; о) Исаитивање леша и утврђивање идентитета неиознатих лешева; ж) Исиитивање и иоређење сумњивих и лажних докумената, банкнота, иечата и сва иолицијско-судска вештачења у оиште; з) Методично вођење истрага; прибирање података на месту влочина, лешу,

предметима злочина, помоћу сведоџаба и личних обавештења; реконституисање сцене злочина; аналисањо прикунљоних података и Формирање хипотеза; испитивање окривљеног, и и) Организација криминалне иолиције. * * * Као што је воћ познато, од наших истражних полицијскпх органа но тражи се никаква професијонална спрема, а до пре неколико година није со тражила ни најмања општа спрома. Са врло малим изузетком код нас се, нарочито у унутрашњости, истраге још воде шаблонски и без икакве методе, а о каквој примени модерне Полицијске Технике и да не говоримо. Не треба се, према овомо, ни мало чудити, што нам добра половина кривичних дела остаје непронађена. Имајући ово у виду, Антропометријско-Полицијско Одељење поднело је, још пре годину дана, Господину Министру Унутрашњих Дела, предлог ово садржпго: »Стварањем модерног лолицијско-техничког лабораторијума припомогло би се у врло великој мери установљоњу специјалних курсова за проФосијоналпо образовање истражних полицијских органа. Као што је познато, већина наших полицијских органа врло је мало или скоро пимало упозната с методичним вођењем кривичних истрага, са откривањем, Фиксирањем и искоришћавањем трагова на мосту извршених кривичних дела, са правилним вршењем увиђаја, са иден■гиФиковањем злочинаца помоћу трагова и отисака, и у опште са свим оним што спада у област — Полицијске Технике науке о истрагама. Све су ово, међутим, ствари боз којих се једна добра истрага тешко може замислити, те с тога није никакво чудо што код нас добра половина кривичних дола остаје непронађена. Са установљењем полицијско-техничког лабораторијума могли би со приређивати повремени курсеви, на којима би се бољи полицијски чиновници, нарочито опи који радо на кривицама, упознали и теоријски и практично са суштином Бертилонаже, Дактилоскопије, Полицијско Технике, ФотограФије и Криминалне Антропологије. Ако би било материјалне могућности на овим курсевима могли би се још предавати: Кривично Право с Поступком, Судска Медицина и Административно Право, те би, на овај начин, она постала права полицијска школа за стручно образовање полицијских чиновника. За последње предмете могли би се ангажовати проФосори Универзитета. Ако би Господин Министар у начелу усвојио овај предлог о специјалним курсевима, одељење би одмах израдило потребна правила* о њиховом држању и детаљан програм њиховог рада®. Сматрали смо за дужност да ово констатујомо. Д. Ђ. Алимпић.