Полицијски гласник

БРОЈ 48.

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 383.

По тач. 5. „за свечароко с водицом код куће, сеч. њем колача и прекадом ко ■ љива у цркви — 1. дин. И тач. 5 и 6 предвиђају водицу и водосвећење код куКе, а сечење колача у цркви. Да со има право на награде предвиђене у овим тачкама, морају се у истини и обављати тамо побројани пословн. Питач по сопотвеном признању не врши ни један од она два посла, предвиђена у тач. 5. и за то ми сматрамо, да он доиста нема права на свечарску награду. Ако он није дужан ићи по кућама за сечење ко ача, он је по закону дужан, да свечарима у очи славе бар свети водицу по кућама, а не да из своје куће издаје освећену водицу. Кад он не врши ни један од ова два посла, онда он нема права на свечарску награду.

М. Ж., председник општ. јабланичке упутио нам јс ово питање: »Рачун касе ове општине о приходу и расходу за 1908 годину разрешен је и рачунополагач добио разрешницу Главно Контроле. Рачунополагач је у свом рачуну показао издатак на канцелариске потребе у 145*10 дин. по двема квитама, које су му издате од стране општинског деловође и овај издатак је правнлно расходован по књигама. Међутим, ту исту суму од 145• 10 дин. за 1908 годину потражује и трговина, од које је материјал набављен, што значи, да општински деловођа изузети новац из општинске касе нијо дао ономе чији је, воћ је задржао соби, а општина и даље остала на дугу. Моли се уредништво за објашњење: Како се може сматрати пом. издатак из касе, кад општински деловођа по закону о општинама није могао бити лиферант за општину, нити има своју трговину, а прнјем из касе учинио је на штету трговине, којаје стварно издала материјал, и шта треба општина да предузме, то да трговини исплати овај дуг?® На ово питање одговарамо : У овомс случају могло се десити ово двоје : или је трговина послала материјал самој оиштини , па њу и задужила по својим књигама, или је материјал послала непосредно општ. дсловођи по његовом личном захтеву. У првом олучају општина је сада у обвези за тај дуг трговини и дужна јо трговпни одмах исплатити дуг, а рачунополагач и деловођа кривнчно су одговорни због злоупотребе учињене у незаконитом издавању и пријому пом. суме. Од тс одговорности ништа их не склања та чињеница, што је Главна Контрола всћ разрешила рачун за 1908 годину, јср кривице по таквнм рачунима не застаревају за 10 година лрома закону о уређењу Главнс Контроле. У другом случају, пак, ако је трговина слала материјал непосредно општинском деловођи, па га он лиФоровао општини, а он је то могао по закону о општинама, јер му то закон изрично но забрањује. онда општина ништа не можо дуговати трговини, већ према њо| стоји у грађанској обвези за пом. суму дсловођа.

На ирво питање овог нстог лица одговорили смо у 47. броју, а на треће питање у 46. броју Полициског Гласника за ову годину поводом пптања суда општине обреновачке. М. П.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА К КАСАЦИОНОГ СУДА

За пријем нових дужника општинских, према извршеној подели општина, надлежан је општински одбор (чл. 86. зак. о општ.). Збор општине М., донео је 1 јула 1912. год. одлуку: 1. да се општинско потраживање у суми од 153.64 дин. колико општини дугује извесно лице расходује као пропало, и 2. да се за нове дужнике по извршеној новој подели са општином Д. приме извесна лица за суму од 95.79 динара. Ову своју одлуку општина је поолала Државном Савету на одобрење. Државни Савет нашао је, да је према пропису тач. 3. и 7. чл. 33. закона о општннама надлежан за оцену ове зборско одлуке у колико со она односи на расходовање пропалог општинског потраживања, а у колико се односи на прнјем нових дужника, да није надложан, као што зато није био надложан ни збор, већ одбор општински прома чл. 86. тач. 21. закона о општинама. С тога је рошио : да се зборска одлука, у колико се односи на расходовање пропалог општинског потраживања, одобрп, а у колико се одпоси на пријем нових дужника да није надлежап да улази у њону оцену. Одлука од 20 новембра 1912. године Бр. 7676.

Један случај неумесне примене чл. 146. закона о општинама. Општина Б. ирома одлуци свога одбора а у смнслу закона о мерини приступила је подизању јед <е зграде за смештај ваге. Среска надзорна власт нашавши да се ова зграда подиже на државном земљишту наредбом својом од 21 јуна т. г. Бр. 12417 забранила је општини подизање ове зграде за смештај каптара. Нуномоћник општински изјавио јеДржавном Савету жалбу противу ове наредбе налазећи да она не одговара закону: 1. што се наредбом полициске власти ие може слабија страна упућивати на грађанску парницу већ решењем; 2. са формално страно зато, што је наредба основана на чл. 146. закона о општинама. Државни Савет нашао је да помсиута наредба надзорно влаети нс одговара закону, јор пропас чл. 146. закоиа о општинама, на коме је наредба заснована, не даје право надзорној власти за издавање наредбе овакве садржине као што јс овде случај, већ се односи искључиво на право државне надзорне власти да оиомиње и уиућује оиштинсцу власт на

тачно и законским нрописима саобразно вршење послова, и на издавање потребних уиустава у границама закона. Са тих разлога Државни Савет је доноо одлуку да се народба надзорне власти поништи. Одлука од 28 новембра 1912 г. Бр. 5502.

Случај из става II чл. 89. закона о општинама. Начелник среза В., као иадзорна власт, решењем својим од 29 маја 1912 Бр. 732. задржао је од извршења одлуку одбора општине Ј. о разрешењу од дужности кмета исте општине Т. С. Ово је учинио с тога што је одлука одбора општинског нротивна чл. 89. става II закона о општинама, по коме ако су у сродству има да одступи млађи кмет. Према томс општински јо одбор погрешно одлучио да со кмет Т. С. разроши од дужности кад је он старији по годинама од Б. Ж. са којим јо у сродству. Противу овога решења одбор општински изјавио је жалбу Државном Савсту наводећи да је Т. С. разрешен од дужности с тога: 1. Што је изабрат после Б. Ж. а с њим јо у духовном сродству; 2. што налази да пронис чл. 89. зак. о општинама важи заредовне изборе у ком случају има да се разреши млађи; 3. што је рапијо изабрани кмет Б. воћ ушао у рачунске одговорности као благајник села Б.; и 4. Што је Т. С. био познат законски пропис да по сродству д\ т ховном постојећем између њога п Б. не могу оба бити иметови па се ипак кандидовао за кмета. Државни Савет нашао је да је решење надзорне власти на закону основано па је на основу чл. 170 зак. о општ. донео одлуку, да се жалба одбаци као неумесна. Одлукаод28 новембра 1912 г. Бр. 5476. Један случај из чл. 71. у вези са чл. 105. закона о општинама. Б. II. предс.едник, и П. Б. кмет општине К. имали су по пресуди Главне Контроле од 26 јануара 1912 г. и 3 маја исте године да накнаде општинској каси извеспе сумо. Надзорна власт, сматрајући да су они општински дужници, тражила је од општинског одбора да их од дужности разреши, што је одбор и учинио одлуком својом од 10 маја 1912 Бр. 787. Ову одлуку одобрио је и иачелник среза Б. одлуком својом од 20 јуна т. г. Бв. 11299. а на основу чл. чл. 85. и 170. закона о општинама. По изјављеној жалби Државни Савет нашао је да решоње среског начелника не одговара закону с тога, што се из аката не вади да су жалитељи претходно позвани да плате општини осуду на коју су осу{)вни пресудом Главне Коптроле, а то је требало учинити па тек ако они не би па позив влаоти ову осуду платили онда би могло настати пнтање: да ли се према њима у овом случају по пресуди Главно Контроле због накнаде ште-