Полицијски гласник

СТРАНА 2.

БРОЈ 1.

зовима: јабланичком, жупском, качерском, јасоничком округа смедерсвског, косаничком, студеничком, и у варошима: Зајечару и Београду. Највећи број самоубиства извршен јо: ватреним оружјем 6, вешањем 1 и т'ровањем 1.

Узроци њиховом извршењу леже: у страху од казпе за 5 случајева, у болести за I; и за 2 случаја узроци су неиознати. Покушај самоубиства извршен јо срезу трстеничком (оштро —болест). Општи преглод до сад изложених дела овакав је:

О К Р У 3 И

Округ београдски • • (I вал>евски • • « врањски • • « крагујевачки « крајински « крушевачки • « моравски • • (( нишки • • • « пиротски • • « подрински • • « пошаревачки « руднички . • • ( ( смедеревски • • « тимочки • • • (( Т01МИЧКИ • • * (I ЈЖИЧНИ .... « чачансни • • • Упрапа града Београда

Свега:

Убиства

Детоубиства

Нехотична убиства

Покушаја убиства

I Разбојништва

Силовања

Тешке телесне повреде

Паљевине

Опасне крађе

1 9 з) а 1 а л о » Б н О « X а н о 3 н а « О с? 4 Н со а

дЈ т н о а \о о 1 3 сЗ О

Покушаји самоубиства -

—

1 1

—

_ |

—

120

1 1

слођа код задруге сада ограничено, а у корист жоиске деце у.мрлога. И иоште се стари закон има иримонити и даље у колико новим нијо измењен 1 ), то §. 529 задржава своју снагу изван слз.гчја женско дсце, што е роћи да остале'^ ;евојке, иа ма како оно иначо биле блисае умрломе, ма колико, другпм речима, огЈв било прече по сродству од задругара умрлога, неће моћи наследити већ ћо моћи само добити, пород издржања, иристојно удомљсње. Дакло, рођене сестре, н. пр., умрлогау задрузи биће задругом искључоне 2 ),

Из канцеларије Антропометријско - Полицијског Одељења Министарства Унутрашњих Дела, 31. децембра 1912. годино АБр. 1612, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НА0Л.ЕДН0 ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИНУ КРАЉЕВМНЕ СРБНЈЕ

(НАСТЛВАК) §. 529. добијао је најширу примену: он је искључивао из наслеђа (1е си1иа-овога и саме кћери умрлога. И ове су могле од задруге тражити само издржавањо и удомљење и више ништа. Заоставштина њиховога оца одлазила јо задрузи као законском наследнику. Разуме со да се §. 529. у толико про имао применити на оне девојке које су бпле даље сроднице умрлога, као рођене сестре (где долазс и сестре по оцу), сестре по матери (§. 402. Грађ. Зак. решење од 29. маја 1853. год., 36. VII., ст. 52.), еестре од стричева, тетке (§. 404. Грађ. Зак.) и т. д. т ). Да је сво ово овако види се и из решења од 7. Фебруара 1847. год. (36 VI., ') А. Ђорђевић, 'ортсГг?, стр. 131.,

стр. 6.) које је објаснило §. 529. Грађ. Зак.. У његовом првом ставу (т Ипе) вели се да је „§. 529. законика написан, као изузеће од општих правила закона о наследству.® 1 ) §. 529. Грађ. Зак. измењен је Решењем од 28. Новембра 1859. (36. VII., стр. 96.), која је измена укинула једновремено и мало час наводено решење од 7. Фебруара 1847. год.. Решење од 1859. гласи овако: »Женска деца умрлога у задрузи, кад овај не остави по себи мушке деце, и.мају право наследства на део задружног имања свог оца, но то им имање, у колико се оно у зомљама и у општо у непокретностима састоји, може задруга по ироцени воштака новцем исплатити." Из овога решења излази да је оно правило о искључењу женских сродника из на-

1 ) ((Овкм је наређењем (— Ј-ом 529. Грађ. Зак. —) законодавац казао: да жннска још неудата деца у задрузи уонште немају право да ио закону (интесгатски) наследе ма кога задругара. Она, дакле, иемају права на наследство у задруги ни као кпери умрлога задругара (§. 400.), ни као унуке (односно праунуке, пранраунуке и т. д,) но раније преминулом сину његовом (§. 399.), ни као сестре љегове и т. д., а које би право имале по оигитим иравилима о законском реду наслеђивања^: А. Ђорђевић, ор. си.у стр. 130..

А ) А по правилу да зак.они не могу вређати стечена права (чл. 36. Уетава, §. 7. Грађ. Зак.), па наслеђа отворена пре Закона од 28. Новембра 1859. год. примениће се, и у колико је реч о самим кћерима, §. 529.. ((Кћери задругара умрлог ире 1859. године, немају право на наслеђивање задружног имања. О. о. 13. септембра, 1872. год., Бр. 3075.*. — Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 339.;. в. и одлуку одељења Касационога Оуда од 18. Октобра 1872. год., Бр. 34? 1. (Забелешке Др -а Н. Крстића, сгр, 34 4.;; »Кадјезадругар умро пре 28. Новем., 1859. године, премда су женска деца задругарова била остала у задрузи, и доцније се тек удала, немају ираво на наследство. О. о. 26. Фебр. 1874. год., Бр. 4623. у : Др. Н. Крстић, ЗаЛелешке, стр. 344.. Тако постуиају и избрани судови при деобама задругара. У деоби једие задруге у Округу Ваљевском, као што нам је познато, јавиле су се, бред избраиим судом, кћери, које су биле удате, једног од задругара који је, без мушкога потомства, умро пре Закона од 28. Новембра 1859. год., тражећи његов део у старини. Избрани суд их је одбио и део њихов је доделио иотомцима рођенога брата умрлога: пошто, у време смрти с1е сишз-а, кћери нису могле наследити против задруге, по §-у 529., то је заоставштина умрлога дата његовом рођеном брату, као најближем сроднику његовом у задрузи тога момента, а са овога је после та заоставштина прешла на његово потомство. Кћери нису добиле ништа ни на спрему и удомљење, зато што су, у моменту деобе задруге, као што смо то мало час приметили, биле већ удате: Факат да су се оие удале из задруге пре Закона од 28. Новембра 1859. био је у том поглвду ирелевантан. 2 ) ((Имање задругара који остави мушко и женско дете, кад мушко дете умре, наслеђује не женско дете, него задруга. — О. о. 4. септембра, 1874. год. Бр. 3034. у : Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 339.. В. исту одлуку и код Др-а Н. Крстића, З&белешке , стр. 344. и 345.. И заиста, мушко детв је наследило свог оца у задрузи, па је затим умрло, оставивши као најближег сродника рођену сестру: ова није могла, због прописа §-а 529. Грађ. Зак., пропис који је данас укинут једино у толико у колико се тиче женске деце <1е сшиз -в, а не и других и даљих сродница овога, наследити свог брата већ је њега наследила задруга. Код Др-а Н. Крстића наведене су и ове две одлуке (Забелешке, стр. 343.): 1°, «Кад отац умре, његово имаље равним правом наслеђују синови и унуке од синова умрлих пре свога оца, чије се имање наслеђује. — Игњат има синове Јована, Григорија, Гаврила и Радосава. Умре Григорије, иа Игњат, па Радосав. Григоријевој кћери досуђено да има на Игњатовом имању једнако право наследства са стричевима* — О. о. 27. јан., 1871. Бр. 350.». Пошто је питање о заоставштини Игњатовој имало да се расправи по прописима о инокосиом наслеђивању јер се овде не вели да су синови били очеви задругари то је ова одлука Касационога Суда несумњиво тачна само ако се §. 399. Грађ. Зак. — који, као што је познато, долази међу најдискутованије ирогшсе тога Закоштка — иротумачи у том смислу да и кћи, а не само син, од раније умрлога сина представља свог оца ирема својим стричевима, односно жпвим синовима с!е сшиз-а (деда тога женскога лица) у наслеђу овога, мишљење које свп правници не деле. Али, да ли ће тако бити, хоће ли се на овај случај применити прописи о инокошгини и онда када је огац са, синовима биоЈ у задружном стању? На то питање наћи ће се одговор у даљим разлагањима. 2°, С( Али истој унуци није дато право наслеђа и на део Радосављев, који је умро после Григорија, јер је ту искључују стричевп. — О. о. 28. априла, 1872, год., Бр. 1589. )} .Ово последње стога што су, по §-у 529. Грађ. Зак., девојке искл>учене из наслеђа у задрузи, осим женске деце умрлога. Радослав није имао женске деце, већ је оставио као