Полицијски гласник

ВРОЈ I.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 3.

Код питања о правима наследним женске деце појављују се извесее тешкоће ко.је имамо да сада размотримо. Тако, најпре: да ли јо, за наследно право кћери, индиФерентно то да ли је кћи, у времену омрти очеве, била још девојка, дакле налазила се у задружној кући, илије, пак, она тада била изван задружне куће као удата жена? Ово питање се поставља због стилизације Решења од 28. Новембра 1859. год., које, као што знамо, почиње овако : „Женска деца умрлога у задрузи....*. Речи: »у задрузи", на кога се оне односе ? Да ли на оно: „Женска деца® или на оно: „умрлога"? По Г. А. Ђорђсвићу речи »у задрузи« тичу сс »женске децо" а не „умрлога®, што ће рећи да женска доца која се, у моменту очеве смрти, затеку као' удата изван задружне куће псмају право па. очеву заоставштину. Г. Ђорђевић то својо мишљење брани овако: »Ако је, у ствари, то (-т.ј.: да и удатв кћери насдођују оца умрлога у з-.друзи-) правп смисао ове допуне §-а 529. онда је она ујодио и измена п[)вог става §-а 52**., по коме су умрломе задругару они крвни сродници његови, који су с њиме задружни, итречи законски насдедници од оних крвпих му сродника, који живе одељено, изван задруго, ма да су му ови и ближи срод-? ници. А како по том ставу §-а 528. ни одељени син умрлога задругара нема права да по закону наслеђује задружни део очев, то би онда по изложеном разумевању ове допуне, био овај закоиодавни парадокс: да удата к/и*'умрлога задругара, и ако живп изван задруге, може , противно првенству синова над кћерима у законодавном наслеђивању и противно пдеји да је женскињу уопште у задрузи одузето право законског наслеђивања у интересу одржање имовине у целини, — наследити задружни део очев, а да га, на против, не може наследити одељвни син, зато што живи изван задруге. „Ми сумњамо : да је законодавац хтео унети овај парадокс у систему законскога

најблпже сродтше рођену браћу и сииовицу. Истина, синовица је тражила део у наслеђу по праву представљања свога оца Григорија, којн је Радославу, такође, био браг, и она би, у инокосној кући, добила сво] део (§. 402. Грађ. Зак., решење од 29. Маја 1853. год., 36. VII., стр. 52.), али ју је Касациони Суд одбио овде зато што би примена прописа о наслеђивању у инокосној кући и овде одвела тој попоследици: да би, противио §-у 529., девојка која пије кћи наоледила у задрузи. Да наведемо и ову одлуку Касационога Суда: пНаследниково право да наследи извесно лице потаче из личних односа њихових. Питање ко ће наследпти умрло лицо пма се расправиги по стању тих личних одношаја које је било до дана смрти и које се затекло у тренутку саме смрти. Кад од два задругара умре једап оставивши сина и кћер малолетне, не може се рећи да задруга престаје. Син у том елучају несумњиво наслеђује свога оца. Али кад и тај син покојнога задругара умре у задрузи п без деце, онда њега не наслеђује сестра, која ио §. 529. Грађ. Зак. има право на издрзкавање и пристојно удомљење из задруге, него га, према §. 528. Грађ. Зак. наслеђује задруга, односно надживели задругар. И ако је смрћу синовљевон, кћи остала као једино деге умрлог задругара, ипак она ни по другом одел>ку §. 529. Грађ. Зак., не може имати нраво наслеђа, јер овде и није у питању наслеђе заоставштине њеног покојног оца, већ наследство њенога брата. 0. о. с. 12. Априла, 1906. год., Бр. 3573.»: Г. Никетић, ор. сИ„ стр. 340..

наслеђивања у задрузи, па стога поменуту допупу тако разумемо: даонадаје право иаслеђа само још неудомљоним кћерима умрлога задругара, који после собе иије оставио мушке деце, дакле, само оној жонској доци његовој, која се, у време смрти његове, буду затекла „као девојке у задрузи*" ( Наследно Право, стр. 131. и 132.). Г. Ђорђевић полази од становишта да је мишљење, мишљоњо које је, као што смо впдели, заступљенЈ и у јуриспруденцији и ио комо је оделити оин искључен из наслеђа очевога у корист оних синова овога који су са њим били у задрузи, тачно и онда из тога, сасвим логично, изводи да ни удата, кћи но може наследити. И заиста, Г. Ђорђевић је потпуно овде у праву наспрам слодбеника тога мишљења: они но могу одбити оделитога сина од заоставштине оца у задрузи преминулога а не одбити удату кћер, јер ово проистичс нз онога првога. По Г. Ђорђевићу, дакле, имају се одбити и оделити син и удата вћн. или, ако се ова последња прими као наследница. мора со, тпм пре, као наследник примити п оделити син. Те две солуције су тосио једна за другу возане. Живојин №1. Пери-ћ. (НАСТАВИЋИ СЕ) 0 ИСТУПЖМА од Д -Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

(НАСТАВАК) 20. Мајстор, који правећи каквузграду, скеле добро не утврди, него се ове сруше, или копајући темељ или бунар земљу са стране не подупре, него ее ова сурва, не сматрајући на то, што нико повређен није«. а) Радња се састоји дакле : 1° У добром неутврђивању сксла н& наквој згради, која се ирави или наравно оиравља, услед чега су се оне срушиле, Радња не постоји дакле самим тим, што скеле нису добро утврђене, већ је потрсбно, да су оне тако рђаво утврђене, да су со срушиле. Пад скела треба на тајначин да је проу зрокован рђавим утврђивањем истих. 2° Или у добром неиодуиирању зеЛгље искоианог темеља или бунара, услед чега се она сурва. Уп. 1°. б) Овај иступ може бити у идеалном стицају с телесном повредом или убиством. То ће бити случај, кад је ко услед пада скеле или сурвавања зомље повређон или убијен. в) Кривац. 1° Као извршилац се сматра мајстор који прави (одн. оправља) зграду или копа бунар; ие дакле и сопственик. б) Виност нпје потребна. В. 1 б. 21. Они, који е ватром раде, као што су ковачи, бравари, сапунџије, лончари и овима подобни, који по пропису полицајне власти своје новоподижуће се радилиште од ватре не осигурају или старо не поправе®.

а) Радња се састоји дакле у неосигуравању своје нове радионице од ватре или неоирављању старе радионице ради сиречавања иожара схо"дно ироиисима иолицијске власти од стране мајстора, који с ватром раде. Као што се види, остављено је месним полицијским властима, да издају прописе о обезбеђивању радионица од ватре, и овај иетуп претпоставља издавање таквих прописа. б) Овај иступ може бити у идеалном стицају с телесном повредом и убиством. в) Кривац, 1° Као извршилац ее сматра мајстор. 2° Виност није? потребна. В. 1 б. г) Казна. »Док не испуне, прописано је поред казне у ст. 2 т. 21,. прописђ и наредбе власти у смотрењу сигурности од пожара, може им се забранити рад на том месту или у тим стајама®. 22. Ко у вароши свој дрвени оџак на опомену другим од тврдог материјала не замени, као и који свој дрвени кров не промени, ако по месту, где се налази, доиста има сумње, да се упалити може«. а) 1° Радња се састоји дакле у незамењивању свог дрвеног оџака или крова у вароши другим од тврдог материјала. 2° Ова радња је противправна само онда, кад је власт оиоменула, да се замена крова [или оџака учини. Опомена треба наравно да је дата од полицијске власти. 3° За појам овог иступа потребан је један специјалан услов инкриминације: да ио месту где се оџак или кров налази, доиста има сумње, да се упалити може", т. ј. да с обзиром на њихов положај постоји опасност од пожара. б) Кривац. 1° Као извршилац се сматра соиственик. 2° Виност није потребна. В. 1 б. 23. Ко свој оџак или гвоздену цев од оџака или пећи, коју напоље изводи, онако не изведе, како му полиција ради нужне безбедности закаже«. а) Ридња се састоји дакле у неизвођењу свог оџака или гвоздене цеви од оџака или иеИи, која се наиоње изводи, онако, како је соиственику од иолиције ради безбедности заказано. Но ово не значи, да сопственик мора тражити одобрење од полицијске власти за извођење оџака или цеви. Он их може извести по свом нахођењу, али ако би му полицијска власт наредила, да учини какве изменс, он их има да изврши. б) Кривац. В. т. 22 б 1° и 1 б. 24 Ко евој оџак на време не почисти, па се овај запали". а) Радња се састоји дакле у благовременом нечишКењу свог оџака, услед чега се овај заиали Потребно јо дакле, да се је оџак запалио због нечишћења, да би ово би.то радња иступа из т, 24. б) Кривац. В. т. 22 б 1° и 1 б. в) Казна. За овај иступ предвиђена је једна отежавајућа околност. »Но ако се у овом случају докаже, вели се на име у ст. 2. т. 24, да је оџачар долазио, пак га је господар одбио, да се казни у новцу до тридесет талира«.