Полицијски гласник

СТРАНА 4.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСЦИК

БРОЈ 1.

25. Оџачар, који је позван да. оџак очисти, па не дође и оџак се запали 1 '. а) Радња се састоји дакло у неодазивању од стране оџачара иозиву, да оџак очисти, услед чега се овај зааали. Потребна јо дакле узрочна веза између пожара и недоласка оџачаревог, да би овај недолазак био радња иступа из т. 24. б) Сматра се као блажија врста овог иотупа случај, кад се оџак није услед недоласка запалио, дакле сам недолазак на позив. в) Кривац. В. 1 б. г) Казна. За блажију врсту овог иступа прописана је новчана казна од три „цванцика® (ст. 2). 26. Ко на таван, сенару (отлукану) или таково место, где се лако запаљиве ствари находе, свећу без фењера или угарак или запаљену цигару и у опште ватру без заклона носи. Исто тако, који врућ неугашен пепео на таква места однесе«. а) Радња со састојн дакле у ношењу ватре или сввтлости без заклона на место, где се лако заиаљиве ствари налазе. 1° Ватра и светлост су без заклона, кад нису окружене мерама предострожности против преношења или распрострањавања на друге предмете који сј ван њих налазе.') Да ли је пак ово случај или не, има се оцењивати с обзиром на већу или мању запаљивост предмета. Законодавац помиње нарочито као ватру и светлост без заклона свећу без Фењера, угарак, 1 ) запаљену цигару и врућ ноугашен пепео. 2° Заиаљива је она ствар, која се лако може запалити било непосредним било иосредним додиром с ватром или свет лошћу. Тако постојао би овај иступ и онда, кад би се ко нриближио с ватром бурету петролеума, дакле предмету, који се може запалити само иосредним додиром, т. ј. еамо посрсдством бурета, које у ствари није запаљив прсдмет. 3 ) Законодавац помиње нарочито као запаљиве ствари таван и сенару. 3° Ношење ватре на место, где се налазе запаљиве ствари, постоји како онда, кад је ко ушао у простор са запаљивим предметима, тако и онда, кад се јо истоме ириближио с ватром без заклона. Но потребно је наравно, да је ово приближавање толико, да постоји опаоност преношења ватре, што је с улажењем у онакав простор неминовно скопчано. 4 ) Постоји овај иступ наравно и онда, кад је светлост без заклона упаљена тек у онаквом простору, јер и то је ношење ватре. 4° На месту, где се носи ватра без заклона, треба да се заиста налазе запаљиве отвари онда, кад се ватра носи. Нијо дакле довољио, да то место служи, т. ј. да је намењено за чување запаљивих ствари. б) Кривац. В. 1 б. (свршиће се)

') Уп. Ргапћ § 368 V, 01вћаи$еп § 368. Л». 5 в. 2 ) ((ХХод угарком, вели Цени/1 (825) разуме се обично луч, који ое по селима у место свеће употребл>ава". 3 ) Тако Ргапћ § 368 V, СНзћаивеп § 368 5 в. Прот. ВгпсИпд 2 '28. 4 ) Уп. ОИзћаизеп § 368 5 в, ВГпсЧпд 2 28, ВоIеппд 51.

ПРЕНОРАНЕЊЕ (ЕХСЕЗ) ГРАНИЦЕ НУЖНЕ ОДБРАНЕ КАО КАЗНИМО ДЕЛО УЧИЊЕНО ИЗ НЕХАТА

Нужна одбрана или праведна нужна одбрана као што је назива наш казнени законик, јесте специјално оправдање кривичности агента, које бришо криминалитст радњо и удаљује примеиу сваке казне. По појму који о њој влада у доктрини и у законо давству, нужна одбрана је одбијање противправног напада на живот свој или другога, слободу и имањо, као и на сва друга правна добра против којих је управљен противправни напад, каоштосу: интсгритет тела, част, ираво на име, на верске и наравствене оссћаје која се могу заштитити нужном одбраном. Мсђу тим наш казнени законик у | 54. допушта нужну одбрану само за заштиту живота, имања и слободе, јор само ова правна добра набраја у § 54. („нападање на свој или другога живот, слободу и имање"). Једна старија одлука Касационог Суда проширујо ову заштиту и на част у случају кад неко затече другога на делу блуда са својом жоном па га убије, налазећи да јо и тада доло учињено у праведној нужној одбрани. (Одлука опште седницо Касац. Суда од 18. Октобра 1876. г. № 3281). Али да постоји нраведна нужна одбрана као потпуно оправдање или извињење кривичности учиниоца треба да со стеку извесне околности или услови који чине те ишчезава свака кривлчност учиниоца. Тс околности или услове из којих треба да се изведе неопходност праведне нужне одбране наш казнени законик детерминнсао је у § 54. као мерило по коме судија има да се управља у конкретном случају у решавању питања о томе, да ли постоји овај узрок извињења кривичности. Изложићемо овај законски пропис ограничавајући се на дебату само о оном делу текста који се односи на ирекор ачење или ексцес праведне нужне одбране у чијој се примени покрећу извесиа контроверзна питања. Ево како гласи поменути § 54. каз. зак.: ,,Ни онај неће битн крив нити ће со казнити, који што учини у праведној нужној одбрани. Праведна нужна одбрана само ће се онда узети, ако се по лицу, вромену, месту, начину нападања или по другим опстојатељствима са основом узотн можо, да се учинитељ само нужном одбраном послужио да противзаконо нападање на свој или друго! а живот, слободу и имање одбије, — или да јо он само из препасти, страха или плашње границо нужне одбране прекорачио, и више учинио него што је за одбрану нужно било. Овако прекорачење границе може се по качеству опстојатељства и као казнимо дело из нехата учињено казнити по §§ 158. и 180"* Аналишући овај законски пропис видимо из њега да законодавац извињава и само оно прекорачење нужне одбране којо је учињено „само из препасти, страха

или плашњо" (а1. 2. послодњи став) и уравнава га са праведном нужном одбраном без ирекорачења граница. При свом том трећа алинеја §-54. ипак овлашћујо суд да овако прекорачоње границе нужне одбране (»из препасти, страха или плашње"), може по околностима казнити и као казнимо дело учињено из нохата по §§ 158. и 180. Факултативан карактер ово одродбе §-а 54. која со односи ва прекорачењо или екцес границе нужне одбране показујо: да се прекорачсње о коме је рсч, т. ј. „из препасти, страха или из плашње" ио иравилу не казни, воћ изузотно, кад суд према околностима нађо, може га казнити, али и тада само као дело учињено из нехата по §§ 158. 180. к. з. Ово овакво гледиште јуриспрудснција нашег казненог законика у осталом довољно јо освештала; но, ова законска одредба односи се само на ону врсту оксцеса праведне пужпе одбрапе којп со учини в из препасти, страха или плашње", који со изрично и спомиње у а1. 2. § 54. к. з. Саако друго долозно ирекорачење границе нужне одбране казнимо је и иоменути законски ироиис не би се могао на исто ирименити. У овоме се смислу изражава о овоме питању и познати наш коментарист Ценић у своме објашњењу §-а 54. кр. зак: »Закон извињава само оне који су из препасти, страха или плашње границе нужне одбране прекорачили и тек додаје да ови могу за ово дело у извесним обстојатељствима и одговарати, но, и то само као за дело учињено из нехата; за опе пак који су нз мрзости, злобе, освете, итд. границе нужне одбране прекорачили, ништа не говори, а кад то не чини, онда се разумо да дела ових у обична злочинства и преступљења хотимице учињена ставља®. (Стр. 185). У практици пак судови, констатујући да у ком конкретном случају постоји прекорачење границо нужне одбране из препасти, страха или плашње, у случају кад нађу да га треба казнити, обично се само позову на последњу а1. § 54. к. з. и изричу ка&ну као за дело учињоно из нехата по §§ 158. и 180. каз. зак. Касациони Суд у једној својој скорашњој одлуци захтова, да суд у случају примено казне за ово прекорачење нужне одбране, а по последњем ставу §-54. да и разлоге са којих налази да помонуто прекорачење треба казнити. Није дакле довољно, да се суд, констатујући да постоји ексцес нужпе одбрано у случају кажњења за исти, просто позове на последњу алпноју §-а 54. к. з. већ одлука мора и да мотивише примсну казне због овог прекорачења као за дело учињено из нехата. Ово је у осталом и са свим оправдано, пошто § 54. а1. 3. даје само овлашћењо суду да може казнити ово прекорачење нужне одбране из пропасти, страха или плашње, које се по правилу но казни (а1. 2.), те је у случају кажњења нужно изноти побуде са којих се то чини. Како се пак у практици, као што смо рекли, обично то пропушта да учини, то износимо ову одлуку Касационог Суда и сам случај по-