Полицијски гласник

ВРОЈ 1.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 5.

водом кога је иста изрочена, не само због саме одлуко, всК и због интересантности и самог случаја у комо је ово питањо расправљено. Пресудом Првостепоног Суда Округа Београдског од 21. Марта т. г. № 15065 осуђен је Благојо Максимовић на чотири годино робије за то: »што јо новембра 1911 г. у Врчинској механи званој »горња к у међусобној тучи са Геном и Животом Јовановићем ударио најпре столицом а за тим ножем Животу, од којих је удараца Жнвота остао на месту мртав«. Дело је подводено под § 156. II одељак каз. зак. јер је суд нашао, да је ислеђењем утврђеио: да је доло извршено после мсђусобно свађе између оптуженог и брата погинулог Животе Гене због неке попијоне каФе, после чега је настала туча столицама изазвана тиме, што јо брат Животпи Гона посуо водом оптужсног Благоја; да је у тој тучи оптужени Влагојо поврођен од стране погинулог Животе и брата му Гене, и да је после те туче столицама оптужени Благоје потегао нож и овим убо Животу, који је одмах после издахнуо, дакле да је оптужени ово дело учинио у јарости у коју јо доведен повредама којо су му ианоли пок. Живота и браг му Гена. Одбрану оптуженога и његовог браниоца да је ово дело учинио у одбрани свога живота, суд је одбацио, »јер према »месту на коме се дело десило и на „коме живот олтужснога није могао бити »доведен у опасност, јер је каФаиа била в пуна света; прсмајачини самог напада »и другим ислеђеним околностима оптув жени се није морао послужити ножем „у толико ире, што се, као што се види „послужио столицом, која јо била до„вољна да напад одбијо". Апелациони Суд пресудом 28. марта т. г. № 3923 преиначио је ову пресуду: »Исказима сведока Живка ТеоФиловића и Александра Величковића утврђсно је: да јс опт. Благоје ово дело убиства извршио у ираведној нужној одбрани но са прекорачењем границе нужне одбране. Према исказу ових сводока, Живота и Гена напали су опт. Благоја столицама зато што је он попио каФу која је била паручена за Гену, због чега га је Гена опсовао, потегао чашом и ударио га, и кад је оатужени Благоје почео бежати вратима од кафане, погинули Живота пресрео га је и ударио отолицом наневши му према лскарској сведоџби повредс по глави на темену и на плећки. Од тога удара оптужепи Благоје пао је и кад је устао и попова почео бежати, Гена и пок. Живота опет су га наиали столицама у намери да га ударе, после чега је опт. Благоје, видећи се у опасности, ножем убо Животу који је од тога убоја умро. Према овако представљеном дога1>ају Апелациони Суд налази, да је опт. Благоје ово доло учинио у одбрани свога живота, прекорачивши границе праводне одбране. М. М. Станојевић. (СВРШИЋЕ СЕ)

ПО-УЧНО - ЗА.ВАВНИ ДЕО

ВИДОКОВИ ЖЕЖОАРИ

(НАСТАВАК) Г. Егли, старешина апсанских службеника и Леконт и Вермо, апсеници у истом затвору, изјавишо на саслушању код г. Флерија, да су чули више пута да Бертеле, ЛеФебир и Пејоа разговарају и да међу собом признају, да су ме на правди Бога оптуживали. Ссм тога и сви осуђеиици били су готови да потврде да сам пх ја увек одвраћао да не чино кривице. Вермо између осталога исприча, како су му једног дана, када их је грдио што су ме безразложно пањкали, одговорили : Е, маримо ми; ми би оатужили Бога, само да нас сиасемо, али не уиали <( ... Пејоа који је био најмлађи међу осуђеницима најмањо је био искрен. Због пријатељства са Леблаиом ои је испрва крио истину, али ипак није се могао уздржати да не призна да ја нпсам знао за куповину полуге. »IIа ииак, рече он, за све времо истраге и на суду ја сам тврдио да ми је г. Видок дао талир од три динара да купим полугу којом је крађт. извршена и која је мене као и Бертеле-а, Леблана и ЛеФебира ухапсила. Стално сам то исго говорио надајући со да ми то може или умањити или олакшати казну, а и осуђеници су ми рекли да ми то може помоћи. Али, сад изјављујем, да ми г. Видок доиста нијо дао ни паро да купим полугу; ја сам је купио за свој новзц, кошта ме 48 суа и купио сам је код једног гвожђара — старинара у првој улици десно улазећи у улицу Арси, до моста Богородице. Не знам име овог трговца, али могу погсазати његов дућан, који је други на досно улазећи у ту улицу. Мислим да је било осмог или седмог марта кад сам полугу купио; у дућану су били гвожђар и његова жена; тад сам први пут пазарио код њих (( . Иосле три дана, кад је Псјоа преведен у Бисетр, он написа писмо шсФу другог одељења полициске Управе у коме је признао да је стално обмањивао оуд и изјави жељу да кажо истину; овога пута имала се обелоданити цела ствар. Итине, Кростјен, Декостар и Коко-Лакур, који су требали бити сведоци у овој ствари били су сасвим откривени: било је очсвидно да је Крестјен био све и сва у овој интризи, која је требала да ми донесе истеривањо из полицијс. Саслушање, 1 ) које је извршио предссдник у

Ј ) Овај акт, а могао бих навести још много других, утврђује потпуно моју исправност. Он гласи: «Изјава Пејоа и ЛеФебира, по предмету г. Видока, лажно оптуженога да је дао новад за куповину полуге којом је једна крађа извршена. ( ( (Друго одељење — прва канцеларија— Ж 70466.). «Данас 13. октобра 1823. године, у десет сати пре подне, ја, Вил>ем Рекодер, председник општине жантилске, према наредби г. државног саветника, управника полиције, дошао сам у главну зграду затвора у Висетру, и пошто сам издејствовао да се нзведе у писарницу исте зграде Андре Пејоа, за-

Жантили, обелодани сву гадост ове ујдурме од које су Лакур, Крестјен, Декостар и Итине очекивали потпун успех. Они су послали Пејоа к мени да ме пита знам ли кога врбача коме јо потребан замењеник; они су иодговорили Бертелеа да дође у моју канцеларију и да ме обавештава о неким крађама које су со имале извршити; они су тако исто посло пошто су ухапшени подржавали оптужбу којом су мислили да ме упропастс и узалудно доказивали моју везу са крадљивцима. Према свему није било номогућно

творен по пресуди, којом је осуђен на робију, и цошто сам му ноказао писмо послапо шеФу другог одељеља полициске Управе, које се почиње речима а опростите за слободу )} , а свршава са (( о чему ми је мајка јавила^, и датирано 10. текућег месеца, а потпасано са Пејоа, — позвао сам га да ми каже, иризнаје ли то иисмо за своје и потврђује ли садржину у њему. (( Он ми је одговорио да потпуно познаје ппсмо, да је то оно исго које је послао г. Поризо-у, шефу другог одељења Полициске Унраве и да га је он потписао. Садржину овог гшсма није сам писао, јер није довол>но писмен, али ју је диктираО Леметру, апсенику у истом затвору и да је готов поновиги све оно што је тХписано, а да га ја не иодсећам читајући садржину писма, и онда је казао : (( Кад је почев од истраге по делу, које га је одвело на оптуж^ничку клупу и због кога је осуђен на робију, јавно говорио да му је Видок дао три динара да купи полугу којом је извршена крађа, узрок његове осуде, да је то било не само нстачно него и потиуно лажно, јер такву понуду, нити што слично томе, овај чиновник није му никад чинио и да никад, ни у овој ни у којој другој прилици, није од њега примио помоћ у новцу, а ову потпору пред судом учинио је по наговору Итине-а и Крестјеиа, који су га уверавали да ће се на тај начин дело изменити и да неће битн осуђени, у толико пре, што ће они, ако их као сведоке позове, потврдити његове наводе и посведочити да су видели кад су му дати три динара. Они су ишли и дал,е и уверавали га да имају једног моћног пријател>а чији ће га утицај заштитити потпупо од казне, или, ако баш осуда буде неизбежна, он ће оборити пресуду. (( По наговору ове двојице оц је тражио да се испитају Лакур и Декостар, који су ово што је он рекао поиовили, ма да је све то било лажно. (( После осуде ови исти л>удн тражили су од њега да се жали Апелацији обећавајући му да они набаве браииоца и илате сав трошак који од тога произађе. 0 овоме може ее саслушати и његова мати, која ће потврдити да су јој Лакур и Декостар нудили и обећавали исто и да је то било код винара на иијаци (( Палате Правде }) , Базила, а његова мати стаиује у улици предграђа Сен-Дени, ЗГ° 143. код г. Рестора соиетвеника. (( Такође, да би умирио своју савест и задовољио правду, Пејоа опозове све оно што је на суду а на штету Видокове часноети и исиравности рекао и понизио моли за опроштај. (( Да би поткрепио изјаву коју је дао он ме је молио да саелушам ЛеФебира, његовога саучесника, који је, као и он, за исту ствар осуђен а налази се у истом затвору, а који зна, ко је и којим новцем купио полугу за коју је рекао да је платио иовцем г. Видока^. (( Кад му је ова изјава прочитана изјавио је да је тачно записано оно што је рекао и што потписује. Нејоа. ( ( 3атим позвао сам ЛеФебира, горепоменутог осуђеника у овом з ^твору и кад сам га упигао да ли зна како је Пејоа набавио полугу којом ]е извршено обијање, због чега су обојица осуђени, одговорио је, да је два или три дана, пре но што је крађа извршена, ту полугу видео у рукама реченога Пејоа и пре но што је обавештен о делу Пејоа му је рекао да ју је купио за три динара, али никад није рекао да му је Видок дао новац. Први пут је вели на суду чуо да је Видок дао новац Пејоу да полугу купи. Кад му је прочитано изјавио је, да је казао све што је знао и да је записано оно што је рекао и што потписује. ЛеФебир. ( ( Верно оригиналу Рекодер^.