Полицијски гласник

СТРАНА 6.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1.

да би они ноко вромо ћутали за хапшсње Пејоа и њогових другова, алк, ако со лоси да буду ухваћени на делу они бн воћ употрсбили оно што би њима користило. Није било доказа да постоји такав споразум, али је он морао постојати; истраживања мојих агоната, и за време истраге и посло осуде крнваца поткрспљавала су сумњу која је постојала у овом погледу. Пејоа јо ухапшен, а одмах и Итиле и Крестјен су св нашли у Тврђави, и они су разговарајући с њим уверавали га, да само оптужујући мсне може со успети да ствар испадне повољно по њих, да. ако жели да не будо осуђен треба само да позово њих двојицу за сведоке и они Ке потврдити оно што он буде рекао, и да ћо чак казати да су ме видели кад сам му дао три динара. Ова два агента нису се ограничили само на саветима; да би за сваки случај били сигурни да со Пејоа не иокаје, они су му рекли да имају једног моћпог заштитника, који ће их евојим утицајем сачувати свако казне, а ако случајно казна будо неизбежна, он јо довољно моћан да обори пресуду. На претресу Итиие, Крестјен, Лакур и Декостар трудили су се да докажу ствари за које ме је Пејоа окривио. Међутим овај млади човек, коме су они обећавали ослобођење би осуђен; тада су се онн, бојећи се да он не увиди свој положај и да не зажали што су га преварили, потрудили да га охрабре иадом и но само да су му говорили да се жали на пресуду, него су му нудили и да му набаво браниоца и да му плате све трошкове који би због жалбо произашли. Они су и његову мајку нашли и чинили јој исте понуде и об.ћања. Они су је одвели код Базила, винара на тргу »Иалате Правде«, и тамо, уз вино и пред женом Леблановом, развили сву своју речитост да јој докажу, да ако их она помогне и ако њен син послуша њихова упутства, лако ћо га спасти. Будите сиокојни, рекао јој Крестјен, ми Иемо иредити све што треба. Ето, то је утврђено анкстом. Власт је јасно видела да је мисао, како сам ја набавио полугу, измишљотина мојих агената. На основу овога испродене су толико приче, више маљо чудновате, које ће моралисге из РШег ПНегап-е 1 ), само ако штампар Тиже, или њогов наследгшк пристано, да их дода збирци вашарских књига, изноти као истините под насловом : Чудновата а међутим истинита историја знаменитих, особитих и ненадмашних ствари, радњи и доживљаја. славнога Видока, са сликом овог великог шиијуна, иредстављеног у ириродној величини и изгледу, онаквог какав је 6'ио за живота на дан његовог иреминућа у својој купи у Сен-Манде, у ионоИ 22. јула 1851. године 2 Ј. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

-&Ж. •"*

1 ) Часопио.

2 ) Видок грубо одговара на нападе, које су на њ управљала разна шкрабала.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Кинематографске репродукције злочина. Да би се спречио опаоан и деморализаторски утицај кинематограФских репродукција злочина и злочиначких сцена на масу, а нарочито на младе људе, предсодник општино града Лиона једном својом наредбом забранио је, пре кратког времена, јавно показивање и репродуковање по кинематографским салама свију злочиначких радњи. Стручни листови изражавају се веома похвално о овој наредби лионоког Мера, и позивају и остале полицијске представнике да со на њега угледају. Отисци ирстију и банке у Сједињеним Америчким Државама.. Да би се осигурале од превара при исплати чекова, у већина већих банака Сјодињеппх Америчких Држава установљена је контрола помоћу отисака прстију. Свако лице, којо има да паплати какав чек, дужно је претходно допустити да му узму отисак иалца, и тек пошто се овај отисак сравни са ранијим отиском, који со палази у банчиним књпгама или јо посЛат са чеком за исплату, може со примити новац. У овом циљу у већим банкама постоје нарочитп органи, чија је пскључпво дужност да од публпко узимају отпске прстију, Има изгледа да ћо со ова проста и потпуно сигурна мера предострожности убрзо генералисати. Курс Техничке Полиције.. Наредбом управника париско иолиције установљен је, при париском одељењу за идентиФикацију, курс техничке иолиције за органе бригаде сигурности. Настава на овом курсу изводи се под управом и надзором чувеиог Бертилона, и обухвата: 1. Устројство иариске иолиције и улоге иојединих њених одељења у сузбијању крим иналитета; 2 Дужности инсиектора одељења сигурности и њихове односе са оиштинском иолицијом; 3. Дужности иолицијских комесара, истражних судија, државних тужилаца и судова; 4. Оиште одредбе о злочинима, ирестуиима и истуиима; 5. Судске и административне истраге и изналажење и одржање трагова на меоту џзвршеуих кривичних дела; 6. Постуиање ириликом хаишења криваца, извршивања судских иалога, одбране и уиотребе оружја; 7. Особене категорије злочина и злочинаца ио великим градовима, и 8. Састављање раиората. Добра је одлика овог програма што је у њому срећно комбинована и тооријска и практична настава. По свршеном курсу кандидатн полажу нспит пред нарочитом комисијом, и по нотожоном испиту добијају диплому која им омогућава службу у одељењу сигурности. Алкохолизам и криминалитет у Баварској. Статистичким подацима утврђено је, да се 44°/ 0 преступа извршује у Баварској под утицајем алкохола. Број

оваквих преступникау 1910 год. износио је 886 4 лица. Од овог броја њих 5006, дакле више од половине, били су окривљени због тешких телосних повреда. Позпато јо већ, да је Баварска земља у којој се производи и пијо највише пива.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

С. Т>. А. полициски писар упутио нам је ово питање : »§ 448 а. грађанскоц закона каже: Свцма тестаментима који су се, ире него што је овај закон добио обавезну силу, иојавили иред државном влашКу, цениће се важност ио ироиисима ранијег закона. Писмени и усмени тестаменти ма које врсте, начињени ио старом закону, ако је тестатор умро иод владом тога закона, вредеИе месец дана од дана стуиања у живот овога закона;. .. и т. д. Овај закон по § 448 б. добија обавезну силу по.сле досст дана од када се у Српским Новинама објави, а Закон о пзменама у грађанском закону објављен је у Српским Новинама '29. маја 1911 годино. Моли се уреднишгво да објасни. када I је био последњи рок за подношај суду I тостамента који је направљен под владом старог закона. Да ли према овоме, може оетати у сили такав тестамант, који јо поднет 1. септембра 1911 год. од'стране тестаторовог наследтшка, а на штоту другог наследника ? <( На ово питање одговарамо : Према § 448. б. грађ. закона и дану, када су објављене измене, јасноје, да је закон добио обавезну силу 9. јуна 1911 године. Како је према § 448 а. тестаментима о којима је роч, призната важност само за месец дана од дапа ступања у живот овога закона, онда имају важности само они такви тостаменти, који су иоднети суду до 9. јула 1911 год. за кључно. Према томе но може имати важности тестамент, начињен по старом закону од тестатора, који је умро под владом тога закона, ако је поднет 1.септембра 1911 године. Суд општине јагњилско., актом од 10-ХП. 912 Бр. 2260, пита: „Пресудом овога суда од 5. јуна ток. године Бр. 854 једно лице из ово општине осуђено је по § 375 а казненог закона са 10 дана затвора и да једну подигнуту трлу — појату — на сеооком земљишту развали у року од 15 дана, од кад пресуда постане извршна, што ако неби учинило, да илати 10 дин., те да суд о његовом трошку појату развалн. Пресуда је постала извршна и осуђеии издрзкао затвор, али на опомену суда неће да поруши појату, наводећи, како нема где да склони стоку у ово зимско доба. Моли се уредништво за објашњење, мол;е ли суд и како сам извршити разваљивање појате?® На ово питањо одговарамо : Но само да општински суд може и сме сам да изврши једну своју извршну