Полицијски гласник

БРОЈ 1.

пресуду, него је и дужа.н да то учиии. Кад осуђени неће сам по пресуди да поруши појату, нека суд то констатује на самим актима пресуде и нека донесе кратку одлуку о томе, да се ххојата порупхи преко извесног најмљеног дица, коме ће се исплатати пресудом предвиђена награда од 10 динара. Никакве одговорности до ошптпнског суда не може бити због тога, што осуђони нема где да склони стоку, јер њега пико није гонио, да зида зграде на туђем зсмљишту.

врбске упутно нам Је

Суд ошптипе ова питања: I. „Всћпна грађапа из ове општино, кеји су у месгу и нису отишли као обвезници у својо команде, јављају се суду и моле, да им суд извиђа и суди разне спорове I;ривичне и грађанске природе, а нарочпто со појављују спорови око потрица и прнватних дугова. Моли се уредииштво за објашњење, да ли се суд смо сада у овом раихом времону упуштати у извиђањс и суђење појављспих снорова или не? (< II. „Влагајнпк ове ошнтине по објави рата отишао је у своју гсоманду, гдо се и сада налази. При поласку у команду он није разрошон од благајничке дужности, нити је закључио општинске рачуне, којима је руковцо, а то се није могло учинити ни због тога, што су се и општински одборници растурили у своје командо. Благајник је при полазу сам без председаика саставио извод стања касе, како јо он хтоо, па тај извод и кључево од касо предао председнику општинског суда. Како председник мора да отправља благајничку дужност до доласка одборника из њиховпх команда, то сс моли уредништво за објашњоше, шта и како троба урадити у овоме случају, то да би се избсгла свака одговорпост, нарочито за продседника, који мора да прими благајничку дужност?" На ова питања одговарамо: I. Но само да општински суд сме из вкђати и судити предмето кривично ] грађанске природе, воћ му је то п дужност. И у рату мора бити правног поретка и за то морају деловати све јавне власти у земљи. Нарочито јо дужност ошптинског суда, да одмах продузима извиђање по кривичиим тужбама, јер рат не претпоставља, да у доба рата сваки сме чинити што хоће. Што со тичо продмота грађанске природе суд према чл. 1. закона о продужењу рокова од 1. охгтог бра 1912. год. (в. бр. 222 Српских Новина од 2. X. 912. год.) не може предузимати ништа само но тужбама због нсплаћања уговорних грађаиских обпеза, гдо долазе и тужбе због приватних дугова. Тужбе по таквим предметима узимаће се у рад тек од 17. марта 1913. годиие, докле је продуж н рок за плаћанзв свпју уговорних обвеза. II. 0 томе како ћо со вршити замена за општинске благајнико, који се даиас н алазе у командама, објаснили смо у 47. бројУ Полициског Гласника. По томе об-

јашњоњу они не могу бити отпуштани, докле год се налазо у својим комавдама. Што со тичо начина хтредаје касе, иривица је до општинског суда, што она није извршена по прописима, који о томе постојс, јор се то могло извршити прс одласка благајникова и осталих одборника. Кад то всћ није учињено, председник ћо отправљати даље дужност благајника до његова повратка. Ако би суд имао уверења, да је каса остављена у ненсправном стан>у, њему ништа не стоји на путу, да и сада тражи потребан пре глед рачуна у смислу чл. општинама.

154. закона о

А. Г. Ж., општински писа]) из Доње Коњувце, упутио нам јс ово питање: „Чланом 5. закона о таксама предвиђено је, која лица не плаћају таксу. За војникс или резервисте, који су на вој иим дужностима, а који сс налазе код својих кућа на осуству, ништа мије п])едвиђено, да ли се и они оСлобођавају плаћања таксе за разна уверен>а. која траже од опгатинског суда. Јодан мој друг мисли, да војници не подлеже плаћању таксе за уверехва, јер су ослобођсни нским војним правилима. Како ја не мислим тако, молим уредништво, да ми по овоме да својо објашњоље*.

ва II чл. 114. закона о општинама или не може ?" На ова иитања одговарамо: I. За среске званичнике и пореске помоћнике никојим законом нису прописане никакве квалиФикације, те по томе на ова звања може бити свако писмено лице постављено. Али у последње време постоји пракса, по којој се на ова звања не пбстављају лица, која немају законских услова. за иолициске иисаре, односно иорезнике, а ти су услови: четири разреда гимназије за прво (чл. 31. закона о уређењу округа и срезова), а шост разреда гимназије, или која стручна школа, за друге (чл. 13. закона о Пореској Управи, пореским одборима и порозиацима). II. Према члану 114. закона о општинама могу без прописаног испита постати општинским деловођом само она лица, која су служила као писари или општинске деловође најмаље три године, до дана када је тај закон стуиио у живот, а то је { до 24. XII. 909. године. Ко дотле није имао три године службе у општини не може ни у ком случају без испита постати општинским доловођом. М. П.

0ДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Па ово питање одговарамо : в Ни чланом 5. закона о таксама, којп говори о ослобођењу од такса појединих лица, као ни чланом 6. штог закона, који говори о ослобођењу од такса појединих писмена, нигде није предвиђено ослобођење од плаћања таксе за увсрохБа, која траже војници. Тачком 9. члана 5. и тачком 16. члана 6. пом. закона предвиђа со могућност ослобођења од такса и по одредбама других закона, али законом о устројству војске шхје нигде предвиђено ово ослобођење, а кад то није учињепо, онда према пом. одредбама из закона о таксама оно ни у ком случају не може бити учињено каквим правилима. Ако би то ипак био случај, онда такво ослобођење према закону о такоама не можо имати никакве врсдности. По тач. 3. члана 6. закона о таксама ослобођавају се од такса само сведоџбе, исправе или уверсња о отпусту из војске, као и молбе за промену презимона војника сталног кадра, који имају сграно прозиме. Никаква друга ослобођен.а нису предвиђена за војнике. Према овоме правилно јо мишљење питачево.

ошљан-

Ђ. Љ. М. деловођа општино ске, упутио нам је ово питање I. „ Може ли младић, који је свршио четири разреда основно школо са одличним успехом, који је био општински препис-ач 3 године и адвокатски писар 5 сеца, а уз то има одличан рукопис, ( постављен за срсског практиканта или порсског помоћника?" II. »Може ли општински писар, који јо бно три године општински писар, бити деловођа општински према тачци 4. ста-

1912. г. н послао где је примљена 19.

Прописи §§ 311. 312. и 313. грађ. суд. поступка вреде и за административне спорове који се расправљају код административних власти. Решењем начслника среза М., од 29. децембра 1911. г. Бр. 1486 упућен је 11. да путом парнице код падлежног суда докаже право својине на иввесну покретност која јо узета у попис. Ово решсње среско власти одобрило је и окружно начелство својим решенем од 20. Фебруара 1912. г. Бр. 1591. као на закопу основано. Противу овог решоња изјављена је жалба Министру Унутрашњих Дела и упућена проко начелннка среза М., који |ју је примио 12. марта ' п| " - ■ окружном пачслетву, истог месеца. По овој жалби начелство окружно донело је рошење којим је жалбу огласнло као неблаговремено поднесену, с тога што инјо пачолству поднесена у року од 15 дана, и што није упућена непосредно начелству већ преко пачелпнка среског, противно § § 311. и 312. грађ. ступка. Ово решсње начелства одобрио Министар Унутрашњих Дела. По изјављеној жалби Државни Савет нашао је, да решење министрово но одговара закону оа ових разлога: У одредби §§ 311, 322 и 323 грађ. суд. поступка одређен је не само рок него и начин на којн се жалбе имају подпосити. Тај законски нропис меродаван је како за спорове грађанско правнс природе, којп се расправљају код редовних судова, тако и за административне спорове које распрапљају адмицистративце власти.

суд. по-

Ј е