Полицијски гласник

СТРАНА 20.

ПОЛИЦИЈГКИ ГЛАСШ1К

БРОЈ 3.

тову су сви из области онога оудства, које со код иас још налази у рукама полициских и општинских власти, Ти чланци показују, како су појодива питаља, о којима имају да одлучујV ово власти, и с\'вшио суптилна, а да би солуцпја њпхова могла и на даљо <стати у руиама ностручиих људи. Зпачај ове; нашо мисли ништа по умањује та чудна с.учајиост, што јо ми лсказујомо поводом књиго једног човска бсз школских квалиФик .чција, јер је Г. КалајџмК један 8е1Гтас1етап п као такав редак изузстак, који потврђује правило. ПроФ. Псрић у своме пре;и овору дао је стручну оцену о најважииј -м долу Калајџићеве књиге, о главппм чланцима иа области судства и том прилпком ноказао вредн1 ст пишчево лпчпосги као раденика на правноме пољу. Нх.това повољпа оцона о том делу књиге доказ јо о још већој ваљаностп* Кал.дџпКевих чланака пз облаетн адмпиистр ције, јер је за те чланко мањо потрегшо стручног нравнога знања. За распраиу поједииих питаља из ове области изгледа, да је много важније познавати добро законе и имати шпрок поглед на задатке јодно добро урођепо државо, а тога свега баш јо било код Г. Калајџића. Кад се томе дода, да он располаже п солидном правном спремом, онда се може створити прапилан суд о вредиости његових чланака из области администрације. Ко хоће да се увери, колпко Г. Калајџић познаје џаше позитивнО законодавство, треба нарочито да прочита његове чланке у овој књизи поднасловом: „Пречишћен зборник", „Нрештампавање закона" (два чланка) и „Законске празнине". Колико, пак, он има здрава смисла за државу п њоне задатке најбоље се човок можо уверити из његових миогобројних поука, датих по закону о општинама и закону о народним школама. Нарочито су симиатичне његове поуко по закону о народним школама. Интересантно јо, да је по томе закону било толико пптања, да Калајџићева објашњоња изиосо читаву књигу, која мал' то није два пута већа од цолог закона о народним школама. Последњо измоно у закону о народвим школама као да су билс изазвало пзвесну реакцију код нашог народа по селнма. Изгледа, да наш народ, а нарочито онај, што седи у општинским судницама, није у нрви мах могао да схвати п разумо сувишну бригу државе за народпе школо. Том разумовању опот мало су ирипомагали учитељи са својо странс. То је наравпо довело до многих сптиих сукоба и неспоразума и сви су тражили помоћи од уредништва Полициског Гласника. И Г. Калајџић је свима савесно одговарао, али из в<ћпне његових одговора ви видите како провирује симпатична срџба једног родољубивог , кудтурног човека због таквог стања ствари. Ја всрујом, да су њогова обавештења по овоме закону утицала тако благотворно и тако корисно на васшггање нашога народа, да со тај .утицај не да ничпм исплатити. Нема сумгве, да у маси поука и обавештсња по административним законима,

које је Г. Калајџић дао у својој књизи, има н таквих, са ко.јима се не мора сваки сложити, али се мора признати, да је Г. Калајџић свако своје мишљење марљиво образложио. ПрсгледајуКп његову књигу 7 , мн смо запазили с^мо два случаја, у којима, по нашом мишљењу, .он није био довољно прецизан. Јодап од ткх случајева јо па стр. 73п. и 739. гДс јо рсч о шумским кривицама (чл. 91). 100. и 126. закона о шумама), а други на стр. 809. где јо реч о значају тач. 3. чл. 33. закона о општинама. Те одредбе нису тако јасне и оно заолужују марљиво п брпжљиво објашњење. Сем овога ми ћемо учинити овој К1визи и ове незнатне заморке, које ће нам надамо се одобрити и сам писац. У књизи није распоред градива најбоље изведен. Затим у књизи има један мали број одговора па проста питања појединих нанвних или дених питача. Истина одговори на та пигања сасвим су умссни и и озбиљни, али су они имали вредности само за дотичног питача и због тога пису морали ући у збирку. Тако исто ио нашем мишљењу Г. Калајџић јо сасвим могао изоставити из своје збирке н ове ллннко: оцену на »Упут за полициске и општингко ор^апе" Ђур. Ј. Ђорђевића (стр. 413.) и оцену на дело Ал. Н. Стевановпћа »О иступним дели.ма по казноном законику и о њиховом извиђању и суђењу" (стр. 431.) Та два чланка, нема сумње. да су по себи одлични радови, али у њима иема по готову нич( га, што пксац ријо већ изнео у разним прилиу истој збпрци, а нарочито у одговорима на поједнна питања. Завршујући овај свој приказ, ми ову Калајџићову књигу најтоплије п])епоручујемо свима нашим праиницима, а нарочито полициским и општинским службеницима без које они не смеј^ бити, јор је за њих та књига прави уџбеник. Миливоје Ј. Петрови-ћ.

П0УНН0 - ЗА.БАВНИ ДЕ0 с л а м к А Морис Леблан Овог дана, око четири часа по подне, даклс пред само вече, господар Гусот враћаше со из лова са своја четири сина. И отац и синови беху доста груби људи, високи, са развијеним трупом и лицем опаљеним сунцем и оштрим ваздухом. Сва петорица показиваху, на огромном врату, исте мале главс са ниским челом, танким уснама, повијоним носом на Форму птичијог кљуна и са изразом оштрпм и мало симпатичним. Околина их је се бојала. Били су лакоми на зараду, лукави и ноискрони. Дошав до старог зида, који окружује ебервилско имањо, господар Гусот отвори једна узана и маоивна врата, кроз која пропусти своје синове и, прошав последњи, понова их закључа тешким кљу-

чем кога стрпа у џоп. Продужио јо за сиповнма путем који јо водио кроз воћњак у коме су, овде онде, стрчала висока дрва, оголела јесењим времепом, и групе јела, остаци старог парка, на коме јо данас мајур гооподара Гусота. Јодан од оинова речо: — Само ако јо мати упалила коју цепанииу! — Извесно, одговори отац. Погледај, ено чак и дима. На крају једне ледине. обрасле зелоном травом, внделе су се ст.чје и кућа, а пзнад њих ссоска црква чија јо звонара, како пз гледаше, нарала нискс облаке којн иђаху небом. —• Јосу ли пушко испражњоне ? упита господар Гусот. — Моја пије, одговори најстарији син. Хтсо сам гађати једног крагуја па сам с тога гурнуо у њу јодан мотак... Затим... Хвалоћи се својом ловачком вештином, оп речо браћп: — Поглодајте малу грану на врху трешње. Откинућујо потпуно саму. На овој малојграни налазило со једно страшило заостало још од пролећа, које ;је својим разбацаним рукама заштићавало оголело грано. Он нанишани и опали. Страшило се стропошта са много комичних гсстова и паде на једиу велику доњу грану, на којој остаде учвршћоно, потрбушко, са главом од крпа украшеном једним великим шеширом, и са ногама од сона, које су ландарале десно и лево изнад извора, који је отицао поред трсшње у дрвони валов. Одличан иогодак, дечко. Накарада мн јо постала већ досадна. Нисам могао, приликом јела, подићи очи са тањнра а да но угледам оног идијота тамо... По^оше у г напрод још неколпко корачаји. Од куће их још растављаху једва дваестину метара, кад се отац одјодном нагло заустави и повика: — Али, шта је то ? Браћа се такође зауставише и стадоше ослушкивати. Један од њих прошапута: — То долази из куће, са оне стране где је соба у којој је рубље. Други промуца: — Изгледа да неко виче у иомоћ... а мати је сама. Наједном одјскну ужасан врисак. Сва петорица појурише напред. Чу со нов врисак а за њим очајни узвици. — Ево нас! ево нас! довикну најстарији син, који трчаше напред. Да не би губио време, обилазећи око куће до врата од уласка, он разби прозор једним ударом песнице и ускочи у собу, која је била до одајо за рубљо, у којој се мајка Гусот обично налазила. — Ах, за име Бога, узвикну он, видећи је гдо лежи на патосу са крвавим лицем Папа! Папа! — Шта је ? где јо она ? завапи очајно господар Гусот, улазећи у собу. Ах, Боже, је ли могућно? Шта су ту учинили, мајко? Укрућена, и са рукама унапред испруженим, она лромуца: