Полицијски гласник

ВРОЈ 5.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

СТРАНА 35.

НАДЛЕЖНОСТ ОПШТИНСКИХ СУДОВА ЗА ШУМСКЕ КРИВИЦЕ, (нАСТАВАк) Првостепони суд нашао је : да у томе што су оптужени Т. као председник и Ј. и В. као чланови општинског суда донели помеиуте дво пресуде ЈУ» 313 и № 519. а но тужби Младена Аврамовића, и осудили туженог В. на плаКањо штете за два дела горосочо га која исти суд није био надлежан за суђење, и ово просуде донели по грађанском поступку, на основу процено која је вршена на три тодине раније, а спор расправили на основу главне заклетве чиме су одузели могућност туженом да употреби жалбу, — стоје два дела злоупотребе власти у званичној дужности која се казне по § 127. II одељку у в. са § 132. к. з. Суд налази : да су оптужени ово дело из нехата учинили за то што узима у обзир њихову оскудну школску спрему и њихову невичност и неупућеност у тумачењу законских одредаба, — па како ничим другим нијо утврђеио да су тужени намерно ово дело учинили то суд поклања веро њиховој одбрани и чини их одговрним по II отаву § 127. у в. са § 132. к. з. Кривична одговорност оптужених доказана је званичним актима и признањсм њиховим, — § 225. 234. кр. пост. и с обзиром на олакшавне околности првостоп. суд пресудио је : да се оптужени за оба деланехатнезлоупотребе своје власти казнесваки са по 10 дин. новчане казне у корист државне касе, коју казну ако не могу платити једном трећином овога имања онда да будо сваки по два дана у затвору, а сем тога и на плаћање трошкова. Апеладиони суд повисио је оптуженима казну свакоме на по 100 дин. одноено д®сет дана затвора. Надложност општинског суда у шумским кривицама по чл. 126. зак. о шумама ограничена је једино и искључиво на истуане шумске кривице, но, и то само на оне иступне кривице које су учињене у општинским, сеоским или приватним шумама. За иступне шумске кривице које се учино у државним, манастирским и црквеним шумама, надлежна је среска полицијска власт. Према овоме правилу о надлежности општинског суда у шумским кривицама. општински суд чији су чланови одговарали у цитираном случају није се смео упуштати у суђење горосече из чл. 111. зак. о шумама за чији је извиђај надлежна редовна иследна власт, која по учињеном ислеђењу спроводи и оптужује кривца првостепеном суду. Најмање је пак у истом имало места суђењу по грађанском поступку. Видели смо да се као иступне шумске кривице по овоме закону сматрају оно за које је овим законом прописана новчана казна до 150 дин. или казна затвора до 30 дана. То су кривична дела мањег интереса и озбиљности и за то је законодавац сматрао да њихово суђење треба предати општинском суду, за разлку од преступних кривичних дела чије је суђење предао у атрибуције редовних судова.

Изложићемо поједино противправне радње које су означене као иступне кривице по закону о шумама, и расправити нека спорна питања која се тичу примене законских прописа о овим кривицама. То су ова кривична дела: а) Члан 106. Овај законски пропис инкриминише као иступну шумску кривицу : сечу, чупање или ма на који начин упропашћавање и сатнрање дрвета испод 5. с. м. дебљине ; уништавање природног подмлатка —• самоника до 5 година старости, стоком, ватром или ма на који други начин; даљо, унишатавање вештачког сада или расадница; раскопавање зомљишта ради вађоња пањева, џбунова, камоња, и т. д. заузеће шуме и птумског земљишта у простору од 10 ара и већем. У овоме законском пропису има јодна аномалија. Она је у томс што за радње инкриминисане у а1. 1. и 2. прописује само плаћање накнаде, но, не и казну, док а1. 3. и 4. поред накеадо изрично одређује и казну. „Косе ухвати да сече, чупа или на ма који начин сатире дрвоће испод 5 с. м. дебљине у пречнику, платиће за свако дрво прве и друге класе по 1 дин. а за остале две класе по 0'20 дин." (а1. 1. чл. 106.); дакле казна није одрсђена. Исто тако ни а]. 2. овога члана не предвиђа и не прописује никакву казну: ,,ко се ухвати да уништава стоком, ватром или буди чиме природни подмладак — самоник, до 5 година старости. платиће за сваки квадратни метар по 0 - 20 дин. а за сваки уништони кв. мет. вештачког сада или расадница по 1 динар". Тек а1. 3. и 4. за дола: раскопавање туђех - земљишта ради вађења пањева, цбунова, камења и т. д. и заузеће шуме и шумског земљишта, прописују поред накпаде штете још и казне за ова дела и то: за прва дела (а1. 3.) новчану казну од 5 до 30 дин. а за друго : заузоће шуме и шумског зомљишта новчану казну од 25 до 150 дин. према величини заузетог земљишта. Ако је заузето земљиште до 10 ара казна јс новчана од 25 до 50 дин. Ако је исто воће од 10 ара казна јо 50 до 150 дин. Поред казне заузимач се осуђује да врати заузето земљиште, а ако је на заузетом земљишту била шума онда ћо со накнада ова проценити вештацима (а1. 5.). Очевидно је да цела ова одродба у којој су предвиђена гореизложена дела има казнени карактер те прома томе накнаде прописане за дела у а1. 1. и 2. овога члана треба сматрати као казне за ова дела, које со изричу пресудом као и за сваку другу иступну кривицу. Овакво значење ове одредбе у осталом и пракса је довољно освоштала у којој со и дела изложена у а1, 1. и 2. члана 106. расправљају кривнчном пресудом и казна изриче по тариФи плаћања коју прописује овај члан. И ове пресуде као и друге по иступним шумским кривицама разматра првостепени суд.

(јит, — у случају ако је вредност уништених објеката којо инкриминише чл. 106. зак. о шум. (вештачког сада, расадница, природних самоника испод 5 година старости и др.^ којо предвиђа овај члан већа од 150 дин. коју суму овај закон одређује као тахГтит казне за иступну шумску кривицу? У овоме случају дело ће бити казнимо по § 289. и 291. каз. зак. као поништај ствари, пошто прелставља већу противправну озбиљност и тежину. На надложиост општинског суда за извиђај и суђење ових дела ни у колико не утиче то што јо лице спрам кога су ова дела учињена и које се јавља као оштећени или прив. тужилац, сама општина, односно села, у чијој се шуми учине ова дела, а чији је продставник сам оиштински суд. Члан 126. зак. о шумама изрпчно прописује: да иступне кривице које се учине у опшхинским, сеоским и приватним шумама извиђа и казни општински суд у корист својо касо. „Општмнски суд стоји према учипиоцима тих иступних дела — каже једна начелна одлука касационог суда као судска власт, а не као парничар или повређено и оштоћоно лице, јер општински суд није сопс.твеник и искључиви господар заузето општинске имовине, те да би се као инторесована странка требао да искључи из извиђања и суђења, него је целокупна општинска имовина заједничка својина свију грађана дотично општине, и то како садашњих њених грађана, тако и оних из доцнијих генорација. Председник општинског суда и кметови са деловођом, ни као грађани једно општине немају, сем права уживања. никаквих других имовинских права на општинску имовину, те да би њихова савесност и беспристрасносту Функцији извиђања и суђења именованих иступа могла доћи у питање. Из тога следује да сс не могу против те надлежности општинских судова истицати ни осеови искључ ња из § 43. крив. пост. ни § 12. полиц. уредбо, јер се они но односе на суд као јавно-правну установу, него се по њима могу искључити само судски и иследни органи, ако би се исти односи према њима као инторосованим и изузетим лицима на закони начин утврдили. И ако је општински суд у својству самоуправно општинске власти позван према тач. 1. чл. 97. зак, о општинама, да се стара то да со што од општинског нмања не окрњи, не умањи и не уништи, опет за то његова судска власт не сукобљава со са службоном радњом на коју јо овлашћен по т. 2. чл. 94. зак. о општинама, ј. р послове из т. 1. чл. 9/ зак. о општинама обавља пуномоћник општннски, којег бира општински одбор баш за исте послове, и који се појављујо као тужилац у спима правним општинским интересима ; најпосле, надлежност оуда као установе јавног поретка, не може се мимо закон мењати ни по вољи појединаца, ни по нахођоњу државне власти. Према свему наводеном, општински судови могу и дужни су да извиђају и суде иступне кривице о самовласном заузимању^ сеоске пли оп-