Полицијски гласник

СТРАНА 38.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

ВРОЈ 5.

му један хлеб од две оке, једну шункицу и мали талир. Јавили су мп да је био веома дирнут овом пажњом, и још ие сумњаше да је онај, који му то чиии, узрок његовој ноприлици. Тек у Тврђави дознао је да су Жан Луј и Видок једно исто. Тад је- смислио јсдан особит начин одбране. Навео јо да сам ја извршио крађу за коју је он оптужен и. да сам њега набавио да ми иокрадено ствари пренссе. Али му ова нрича, и ако ју је он иред судом на дугачко развио, није ништа помогла; ипак је осуђон на усамљенички затвор. После кратког вромена присуствовао сам кад је ланац полазио. Масон, који ме нијс био видео од кад је затворен, спази ме кроз решстку. — Ене! рече. То сте ви, господине Жан Луј; ви сте тај што сте ме сиановали. Ах, да сам ја знао да сто ви Видок, лепо бих вас иочастио. — Ти си сам тражио ђавола. Зар ме ниси иозвао да ти правим друштво? — То је истина, али ми иисте казали да стс цивил (шпијун), — Да сам то казао издао бих своју дужност, а то тебе не би опречило да и даљс чореш (крадеш) само би можда ово намишљоно дело оставио. — Па ипак ви сте лопов. Ах, ја што сам имао добро срце! Слушајте. Волео бих ире да останем овде догод ми душа траје у телу него ли да се за љубав слободе осрамотим као ви. — Сваки има свој укуо. — Красан је твој укус!.. Шпијун !.. Зар је то добро ? — То је увек боље него красти; у осталом, шта би боз нас радили поштени људи ? На ове речи он прште у смех. »Поштени људи ? понови он; морам да се смејсм и ако ми није до тога. Поштени људи ! Шта ћо радити ? 'Кутите, слабо ви марите за то. Докле сте били у казненом заводу друкчије сте гукали. — Нека, вратиће се он, рече један од осуђеника који нас је слушао. — Он! повика Масон; ноће он то никад хтети, а кад би хтео, у добри час! тај може свуда. Кадгоц сам послом ишао у Бисетр био сам сигуран да ћ^ морати издржавати овакве прекоре какве ми је Масон учинио. Ретко сам се упуштшз у разговор са осуђеницима који су мтлсловљавали, али нисам ни.избегавао да*Чиодговорим, јер сам се бојао да не помисле, не да ме мрзи, него да ме је страх од њих. Кад се нађем у пЈЈисуству неколико стотина злочинаца, који су сви имали разлога да се жале на. мене, јер су сви прошли кроз моје руке или руке мојих агената, појмићо се да ми је било неопходно показати се одважан, али ова одважност није ми никад била потребнија него онога дана кад сам се први пут појавио у средини овог страшног народа. Ја сам, решен да савесно отправљам дужност која ми је поверена, постао главни агент полиције безбедности тек лошто сам брижљиво прибрао све податке за које сам мислио да су ми потребни. Сматрао сам за корисно да у

памети средим колико год је могућно више описа свнју лица која су била судскн кажњена. На тај начин ја сам био способан да их иознам ако би кад побегли, а кад им истече казна бидо ми је лако да их надзиравам. Зато сам молио г. Ханриа да ми дозволи да са својим помагачима идем у Висетр кад се буде вршило окивање, ради гледања осуђеника, како оних из Париза тако и оних из провинција, који су обично довођени у Висетр ради окивања. Г. Ханри » и је правио многе прнмедбе да би ме одвратио од тога пута од кога он нијо видео толико користи колико је видео опасност којој се излажем. „Извештен сам, рече ми он, да су се осуђеници договорили да вас бију. Ако одете тамо кад се спрема ланац даћето пм ирилику, коју они тако дуго очекују, и, вере ми, макакво се предострожности предузеле, ја не одговарам за вас". Захвалио сам шефу за пажњу ко.ју ми указујо, али сам ипак навалио да ми одобри и он најзад пристаде. Онога дана кад је се имало извршити окивање одем уЦВисетр са некодики мојих агсната. Уђем у двориште; у истом тренутку чу се страшно урликање; узвици: доле шпијуни! доле разбојници ! доле Видок! долазили су са свију прозора, накојима су се затвореници, иопев се на рамена својих другова и наслонив главе на решетке, скуиили били у гомиле. Пођем неколико корака; узвици се удвојише. Са свих страна ваздух је трештао од грдњи и претњи смрћу; заиста то је био паклени призор: на лицима ових канибала огледаше се и жеђ за крвљу и жеља за осветом. Цео завод беше обузела страшна ларма; нисам се могао одбранити од утиска страха; лребацивао сам сам себи непромишљеност и мало је требало па да се вратим; али иаједанпут, ја се осетих храбар. „Шта, рекнем у ссби; ти ниси дрхтао кад си ове разбојнике хватао по њиховим јазбинама; овде су сви затворени а тебе страх од њихових гласова ! Нећу ваљда погинути ; треба с.е одупрети да не помисле да су ме застрашили!® Ово решење, којо више доликује мишљењу, које сам желео да о мени имаЈу, било је довољно брзо да се не иримсти моја слабост. Охрабрив се тако и не сумњајући ништа више гордо сам прелетао очима све прозоре, чак сам и лрилазио онима у приземљу. У овом тренутку затвореници као да добише нов иаступ гнева; то више нису били људи него дивље животиње којо ричу; беше толика узрујаност и хук да је изгледало као да ће се Бисетр из темеља срушити и као да ћо се његови зидови расклопити. У сред ове ларме дам знак да хоћу да говорим и, посло буре наста затишје, свак је хтео да чује. »Скотови, повичем, . шта се дорете ? Кад сам вас хватао требали сте се бранити а не викати! Шта добијате од тих увреда што ми их шаљете ? Сматрате ме за шпијуна! Чудо! . Јест, ја сам шпијун, али ви' сте то такође. Међу вама има много њих који су ми долазили и нудили се, под условом ј да не буду кажњени, да издају своје :

пријатеље, на шта ја нисам ни хтео ни могао пристати. — Ја сам вас предавао суду јер сте били криви. Нисам вас штедоо, признајем, али због чега бих вас морао заклањати ? Има ли међу вама макар кога кога сам упознао слободног и који би ми мо! ао пребацити да сам икада с њим »радио"? А после, да сам и био крадљивац што ви ничим не доказујете, ја сам био вештији и срећнијн од вас: ја нисам никад био ухваћен. —■ Чикам да ми се покажо ма који протоко, који ће утврдити да сам био оптужен за крађу или превару. Изнесите мп једно дело, јодно једино и ја ћу лризнати да сам већи лупож од свих вас. Кудите ми заиат ? Нека они, који ме највишо грде, искрено одговоре, зар нису сто пута зажелели да зау зму моје меото ? <( (НАСТАВИТ.Е СЕ)

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Ломброзова награда. Чувени Ломброзо одродио је тестамонтом суму од 500 дииара да се сваке друге, год., а за све време докле буде излазио његов Архив Криминалне. Антроиологије, издаје, као иаграда, за најбољи рад или проналазак из области ове науке. Породица његова повисила је ову суму иа 1000 динара, и ставила је на расположење одбору за припремање осмог криминало - антроиолошног конгреса, који ће се одржате 1914. год. у Б. Пешти. Радови, који претендују за награду, треба да буду публиковани у времену од 1911—1918 године закључно. Додељиваљо награде извршиће се на самог нонгресу. Одбор за организовање овог конгреса састављају: проФесор Ашафенбург (Келн), проФесор Балог (Б. Пешта), ирофесор Енрико Фери (Рим), 1)г. Ханс Курела (Бон), 1)г. Гина Ломброзо-Фереро (Турин) и проФесор Сомер (Гисен). Отисци зуба као доказ кривице. Пре кратког времона извршена је крађа сопствеиику јодног пољског имања у Монтреју (Француска). Крадљивац — његов бив. баштован — обио је, преко ноћи, врата на кући, и исиретурао све ствари по собама тражећи новац и драгоцености. Пошто није могао ништа наћи, сврати, онако љут, у кујну, и добро се наједе. Овом приликом загризао је и једно парче иутера, које се ту налазило, и у коме је, и незнајући, остазио јасне отиске својих осамнаест зуба, од којих је један био сломљен. Осумњичен, ухапшон јо одмах, али никако није хтео признати кривицу. Да би га убедио, иследник му нареди да загризе ново парче путера на исти наисти начин као и онај путор у кујни. Како су отисци зуба у новом путеру одговарали потпуно отисцима зуба на путеру из кујне, то је лриступљоно изради њихових калупа у гипсу. Добивени калупи били су потпуно идонтични, што је несумљиво доказивало, да је осумњичони загризао оно парче путера из кујне. Ви-