Полицијски гласник

БРОЈ 7.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 51.

капетане); жупе с.у оило иопрва под жупанима, а после под кнезовима, то су се, по томе, кад је вме жупа изишло из опште употребе, и прозвале књежинама, по имену старешина њихових. ЋеФалије су били као царски чиновници: за старешине жупско то се казати не може, и изгледа да је било мешовито, али је у жупама било и некакве наследствене власти која се држала у породицама што су онда вајвећи део имања у својим рукама држале 8 . 1 ) Г. К. Јиречек у својој Историји Срба (први део, превео г. Јован Радоњић) назива кеФалије гувернерима, а пок. Д-р Н. Крстић у својим Рааматрањима о Душановом Законику (Гласник VI. стр. 88) тврди да су они били административни чиновници. Праву слику о службеном карактору кеФалија можемо, међутим, добити тек пошто проучимо њихове дужности, које су биле и важне и разноврсне.

Први помен о кофалвјама у нашим споменицима налазимо још за време Краља Милутина. У једној неговој повељи из 1300. год., којом обнавља и утврђује манастир Св Ђорђа скоропостижног, на Сорави у Скопљу, међу повластицама које се дају људима-насељеницима-манастирског имања, налази се и ова: Оброка не дати клисару, ни совасту, ни прахтору, ни кнезу... ни којему кефалији краљевства ни от великих и до малих власти«. Мало даље, у овој истој повељи, потвр!)ује се манастиру право на држањо нанађура, и додаје: »И кефалија да не метеха на панађури ни свезати, ни дохотка узети којего љубо, ни кои владалц, н сам игуман да јест кефалија панађуру«. Законик има неколико чланова, у којима и говори о кеФалијама. Како се из ових чланова најбоље виде њихова права и њихове дужоости, те је неопходно потребно да их прогледамо и проучимо. То оу ови чланови: а) Ђ Кеиалије што су ио градовех да. г узумају свој доходах законом, и да им се иродавају жита и вина и меса за динар што иному за два; на грађанин то зи да му иродава, а ин никто ®. (чл. 63). Уз овај члан г. Новаковић даје ово објашњење, поред онога које смо већ изложили: »Из овога члана види се лепо још и окономна страна старе српске државе. Новац, у опште, није у оно време имао садашњи значај, а био је и ређи и скупљи; исплате услуга чиниле су се у опште примитивним начином. Из овога се члана види да је Кефалија место плате имао свој доходак, за који му се само препоручује да га узима по закону, што Ке рећи да не узима више. То значи да су подвласни грађани ћсфалији дужни били давати нешто одређено, што нама сада није познато колико јо било. Уз тај доходак, који је он имао права, на име свога издржања, купити од грађана, до-

') Законик, сгр. 187.

лазило јо као додатак, што је жито, вино и месо имао право од грађана куповати у пола цене. Жупљани или сељаци градске околине нису то били дужни подносити, него само градски становници". х ) б). »Где се обретају жуие смесне, села црковна или царства ми, или властелска, и буду смесна села, и ње буде над том-зи жуиом једнога госиодара, иа ако буде пефалије и судије царства ми, којих јест иоставило царство ми, да иоставе страже ио всех иутех, и Иефалијам да иредаде аутеве да их бљуду стражами. Да ако се кто гуси или украде, или које зло учини, та-зи час да греду Кефалијам, да им илаЛају от своје куИе, а Кефалије страже да ишту и гусаре и тати (( . (чл. 157). На данашњем језику овај би члан, по г. Новаковићу, гласио: „Где ли се десе жупе мошовите, у којима су села црквена, или царска, или властеоска, те су и села мешовита, и над таквом се жупом не деси један господар, а деси се мој царски ћеФалија и судија што сам их поставио ја цар, они по свима путовима да поставе страже, и путови да се предаду ћеФалијама, да их стражама чувају. Ако лн кога нападну разбојници, или му се што украде. или се које зло догоци, онај час да иде ћоФалијама, да му они од своје кућо плате, а по том да траже разбојнике и крадљивце". 2 ) Са овим чланом у тесној је вези и чл. 160 Законика, који гласи: в) „ Ако се где случи кому љубо гостеви, или трговцу, или калуђеру, тере му узме што гуса, или тат, или кога годе забава да греду ти — зи вси ка царству ми, да им илати царство ми што буду изгубили, а царство ми да иште ћефалије и властеле којим буде иут иредан и страже иредане. И всаки гост, и трговац, и латинин да ирихода ка ирвим стражам, са всем што има и носи, да га стража страже иредава са всем. Ако ли се згоди тере што изгуби, да јест иорота веровани чловеци: што реку душом јер су изгубили с онем — зи иоротници, то — зи да им илати пефалија и страже." Оба ова члана, у вези са већ поменутим чл. 145 и 146, веома суважни и карактеристични за јавну сигурност у старој српској царевини. Они нам несумњиво показују да је она — ова сигурност била предмет велике законодавчове пажње, која јо ишла до претераности. Одредбе о маторијалној одговорности државе и њених управних органа за штету причињеиу путницима разбојништвом, крађом или којим другим кривичним делом оригиналне су и, у колико нам је познато, усамљене у средњевековном законодавству. „Чланови 157, 158, 159 и 160 — вели г. Новаковић — чине у опште целину обухватајући наредбе о чувању путова и о безбедности путника као и о накнадама које су со тога ради чиниле. Осим тога они су једна од најкарактеристичнијих

Ј ) Законик, стр. 184—185. 2 ) Законик, отр. 241.

црта свеколикога законодавства Душанова. Цар" Стефан јо толико био уочио потребу сигурности у својој држави, да је од ње начинио главну тежњу своје владавино. Роклн бисмо да се у практици нису могле ни нзвршивати мере које су наређене; опет зато јо у енергичном тону њиховом остала јасно записана воља и тежња цара и законодавства његова у томе погледу". 1 ) Д. Ђ. АлимпиЂ. (СВРШИЋК СК)

0 ИСТУ1ШМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (НАСТАВАк) VIII. Истуи из § 336 к. з. — »Да се казни, вели се у овом §, у новцу од једног до џлест цванцика, који у вароши своју стоку: краву, вола, коња, свиње, козе и т. д. иусти, да се дању или ноКу ио улицама скита на досаду оиштини, а иоред тога штету, коју би такова животиња коме иричинила, да илати". а) Радња се састоји дакле у иуштању стоке да скита ио варошким улицама. б) Кривац. — Виност није потребна. IX. Истуи из § 331 к. з. — »Новчаном казном од једног до иет талира, вели се у овом §, да се казни онај, који би се усудио стоку у вароши на сокаку клати, као и механџије и ириватни људи, којима је дозвољено стоку за своју иотребу у својој авлији клати, ако авлију одмах од дроба не очисте®. а) Радња се састоји. 1° У клању стоке у вароши на улици: 2° Или у нечишКењу дворишта од дроба одмах, чим је стока заклана од стране онога, коме је одобрено, да коље стоку у својем дворишту за своју иотребу. б) Кривац. — Виноот није потребна. § 4. Истуии, који се односе на иутеве и мостове, иутнике и њихове иасоше, скитнице и иодозрива лица. У глави XXXV предвиђени су следећи иступи : I. Истуии из § 338. — у ,Затвором до три дана да се казни, вели се у овом §, ко следују&е ироиисе ирестуии: 1. Празна кола као и путници на коњима и кочијама морају теретним колима с пута сврнути. Гди једна кола не могу због тескобног пута сасвим с пута сврнути, онда морају обоја, свака држећи се десно, по по пута једна другима уступати. Ако једна кола због положеља места не могу никако на десно да сврате, онда морају друга сасвим с пута сврнути. Кола, која уз брдо иду, морају онима, што се с брда спуштају с пута сврнути. Ако је једна страна с колима или коњем у теснац или у богаз већ ушла, друга мора причекати, докле она про !је.

Законик, стр. 243.

ч 0 Л ' * %