Полицијски гласник

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

а) Радња се састоји дакле у делатностима противним пропмсима 'садржаним У т. 1. б) Кривац. — Виност није потрсбна. 2. Ко по направљеном путу греде, плугове, дрљаче и тим подобна вуче и пут квари". а) Радња се састоји дакле у вучењу греда, илугова, дрљача и њима аодобних ствари ио паарављеном иуту. Ово је према томе једна врста поврсде ствари. Уп. Посебни Део II. б) Кривац. — В. 1 б. Ако би извршилац умишљајно делао, имао би се применити § 292. к. з. 3. Ко ендечиће или канале поред пута, или који су улидама ради одводеаа воде или нечистоће направљени, засипа или квари, било да кола или стоку преко њих тера или иначе". а) Радња се састоји дакло у засииању и у опште кварењу ендечи^а или канала на иутевима и улицама начињених ради одвађења воде и нечистоИе. Овај иступ је према тома једна врста повреде ствари. Уп. Посебни Део II. б) Кривац. — В. 1 б. Ако би извршилац умишљајно делао, имао би се применити § 292 к. з. 4. Ко поред друмских ендечића има њиву, пак не би дуис пута поред ендечића по две стопе неузоране земље оставио, него би ендечиће кварио". а) Радња. се састоји дакло у неостављању иоред друмских ендечиКа ио две стоие неузоране земље. Пошто се може покварити ендечић и зато је ово нечињење инкриминисано.') б) Кривац. — В. 1 б. 5. Ко ма какав пут ма чим претрпа и препречи или саломљеним колима, дрвећем или каквим му драго другим стварима закрчи". а) Радња се састоји дакле у иретриавању или закрчавању иута ма чиме. б) Кривац. В. 1 б. II. Истуии из § 339 к. з. — »Да се казни, вели .се у овом §, затвором од три до дванаест дана : 1. Ко што од већих или мањих селских путова захвати, сузи или преоре, ма пут био и такови, којим се само неколико њих служе". а) Радња со састоји дакле у захватању сеоских иутова. 1° Без значаја је, колики је део пута захваћон, и да јхи је и како употребљен. 2° Изрично се вели, да је боз значаја то, што се је захваћеним путем само неколико њих служило. б) Кривац.

') „Остављање две стопе земље, вели Ценић (835), наређујо ое не оамо зато, да газда њиве орући не заорава до самих ендечића или канала, те тако их .поткоиава и засипље, него и зато, да пешаци по потроби могу поред канала пролазак имати, да не би они, идући у противном случају по ивици ендечића или канала, ове кварили или засипали, и тако газда њиве није овом пропису одговорио, акојесам сачувао да ендечпће не поквари, алп је међутим баш до њих усев метуо. Ове две стопе управ треба сматрати као општенародно добро, које нико несме заузети".

1° Виност није потребна. 2° Воз значаја је, да ли је извршилац држао, да захваћени део пута њему припада, или не. в) Прописано је у т. 1 ст. 2 поред казне: »Пут се има одмах у првашње стање поставити на трошак и штету онога, који је пут захватио". 2. Ко у време кад снег друм затрпа, или кад вода друм или ћуприју поквари, и у опште кад се потреба за прављење или оправљање пута појави, на позив кмета или полидајне власти не би дошао или замену послао, да се пут или ћуприја поправи". а) 1° Радња се састоји дакле у недоласку или нешиљању замене на иозив кмета или аолицијсле власти, да се иут или мост иоирави или наирави. Ово је једна нарочита врста истуна из § 327 т. 3, коју је било излишно нарочито истицати и инкриминисати. 2° Радња је иротивиравна онда, кад је кмет или полицијска власт, која је позвана, надлежна за то. 3° Према § 327. т. 3 за иротивиравност недоласка нотребно је и то, да се позвани нпје одазвао позиву „без довољног узрок а к . В. § 2 I 3- Исто мора важити и за овај иступ, пошто је он само нарочита врста иступа из § 327 т. 3. к. з. б) Кривац. — В. 1 б 1°. 3. Кад се неколико сељака једним путем служе, па вишина нађе, да треба пут или ћуприју поправити, други који то не послушају да се казне по овом а) Радња се састоји дакле у неследовању одлуци неколицине одоних сељака, који се извесним иутем служе, да се овај иут или мост оирави, од стране кога од ових сељака. б) Кривац. — В. 1 б 1°. Но наравно потребно је, да је одлука о оправци пута или моста дошла до знања извршиоцу. 4. Ко би у путу, кад му ее кола поломе или ма за какву другу потребу, дрва с ћуприје узимао и ћуприју кварио; или би засађена дрва око пута или побијено коље или ма какве друге знаке за исту цељ секао и кварио". а) Радња се састоји дакле : 1° У узимању дрва моста. Ово је дакле једна врста повреде ствари из § 292 к. з. 2° Или у сечењу засађеног дрвећа око аута или аобијеног коља или ма каквих других знакова. Ово је дакле једна врста повреде ствари из § 291 к. з. У овом случају као и у првом потребно је наравно, да штета није већа од 100 гроша, јер би иначе постојала преступна повреда (§ 375 т. 1 к. з.). б) Кривац. В. 1 б. Но да би извршилац ових повреда ствари био кривац из § 339 т. 4 к. з., а не из §291 одн. § 292, потребно је, даје извршилац дрва с моста узимао одн. дрва око пута секао ради оиравке аоломљених кола у иуту или у оиште ма за коју своју иотребу. Извршилац ових повреда ствари, који их је извршио у овом циљу сматра се дакле као нарочита , блажија, истуина врста кривца код повреде ствари.

III. Истуи 339 а к. з. — » По § 339, вели се у овом §, да се казни и скелеџија, који небрижљиво и неуредно људе иреко воде иревози или скуиљу таксу наилаКује од оне, која је за иревоз за оно место ироиисана^. а) Радња се састоји дакле : 1° У небрижљивом и неуредном иревожењу људи иреко воде од стране скелеџије. 2° Или у наилаИивањц од стране скелеџије скуиље таксе од оне, која је за иревоз за оно место ироиисана. б) Кривац В. 1 б 1°. IV. Истуи из § 340 к. з. — »Затвором од десет до тридесет дана, вели се у овом §, да се казни, ко телеграфске мотке деље, буши или иначе ослабљава". а) Радња се састоји дакде у дељању, бугиењу и у оиште ослабљавању телеграфских мотака. 1° Овај иступ је према томе јодна врста повреде ствари, те је потребно, да штета не прелази 100 гроша чаршнјеких, пошто би иначе повреда тслеграФских мотака била преступ. 2° Потребно је наравно, да повреде телеграФских мотака нису толике, да је телеграфски саобраћај спречен, јер би онда постојало кривично дело из § § 304—306 к. з. б) Кривац. В. 1 б 1°. (наставиће се)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО -ни ЕНГЛЕСКИ ДЕТЕКТИВИ 110 Вивијану Греју

Будина освета. (свршетак) Инспектор Вал, једним погледом пређо проко свега тога, запали олектричну светлост, приђе једном удаљеном орману и отвори га. Пред сам злочин, изчезла; узвикну он. И никаква трага. Ипак... Вол не доврши, нова мисао дође му на памет. Пожури се и узе књигу, у коју су се уписивали посетиоци музеја. Књига је била сасвим нова може бити први пут употребљена пре ноколико дана, тако да је у њој само један посетилац уписан. Он извади кутију са црним прашком, просу га по белом листу, од прилике на оно место, које је посетилац морао држати руком при потписивању, Прашак јо моментално дејствовао и Вал јасно виде отисак од палца посетиочевог, који јо био утиснут код имена Плана Куаила, из Кента. Датум је био 3. мај. Узета четири дана пре догађаја, проговори Вел. Не може бити да у орману нема никаквих трагова. Бео лист хартије био је привезан за за куглу освотницу и према томе лопов