Полицијски гласник

БРОЈ 7.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 53.

је морао с десном руком отворитн орман, а левом држећи лист, прекинути конац. Вал се једва уздржа од овог мишљења, понова приђе орману, и отвори га. Летимично преглсда стари нож, којим је прс неколико дана био убијен Виљем Тсрис, затим даље банкноту од 5 Фуната, са мрким траговима крви, на коју су се јасно показивали отисци прстију убице, који је отео од своје жртве, а ниже нађе лист хартије, на ком је пре кратког времена били кугла са Будом. Просу по листу црн прашак, инспектор, одмахспази три јасна отиска прстију. Он их сравни с оним, који је нашао на књизи и узвик радости отму се из груди. * * * Време је пролазило а полиција целе недеље не прона^е ништа, што би ма и најмање расветлило тајанствену смрт Аделаиде Фримантсл. Јавно мњење било је јеш непрестано узбуђено. Управника нису оетављали на миру, из Министарства долазиле су наредбе за наредбом, и ишло се тако далеко, да се помишљало, да неке агенте као несгособне отпусто. Њему је једино било жао, што је он тај догађај дао најспособнијем инспектору и у кога је полагао највише наде. А он за целу недељу не пронађе ништа, не даде ма и пајмањи резултат, већ шта више прешло је два дана од како се никако нијо јављао као да га је нестало, тако да готово нико нијо о њему знао. Начолник Министарства затражи објашњења од Управника. Био је врло раздражен и ту своју раздраженост није крио од Фербореза. — Ви морате сигурно знати где се налази ваш инспектор Вал. Јавите му допешом да одмах дође и положи рачуна о своме раду, обрати се начелник Ферборезу. — Но у томе и јесте тешкоћа, што је мени непознато, где се сада налази Вал. — Кад је тако, издајте наредбу да га потражо сви ваши агенти. Да тако остане, немогуће је, појмите... то јо одвише важан догађај. Дајем вам рока до сутра, и ако у том времену но добијем никаква објашњења ја ћу бити принуђен да о свему реФеришем Министру и тада одговорност на вас пада. * * * Ви ? да ли је могуће ? где сте до ђавола? Узвикну управник Валу, кад се појави у њоговом кабинету. Али поглод Валов тако је јасно изражаво успех. да управник одмах престаде с ругањем, узет опот врло пријатан тон и понуди га да седно. Говорите, говорите, шта је ? Брзо, драги мој, без вас сам а и због вашега непријављена осуства многу горку пилулу прогутао, тако да сам био у стању и сам ссбе поолати до ђавола. — Ја разумом, шта се ви љутито на мено. Био сам обвезан да вам телегра.-

Фишем где се налазим, али сам се сетио да ћете се ви љутити а нисам хтео да прекинем рад, који сам тако одлично почео. — Па, да ли сте успели? нестрпљив га прекиде управник. — Да, пошло ми је за руком да нронађем извршиоца. Он је на сигурном месту. — Одлично. И тошки терет, скиде се са груди управника, који га је већ толико времена мучио. — Па како се зове? — Алан Куаил. — 0! узвикну Ферборез, и перо му испаде из руко, -—- шта га је навело то да учини. — Жеља да наследи покојну Аделаиду Фрнмантел. Алан Куаил је удаљени род, па како нома ближих рођака, на случај њене смрти, он ностаје наследник. Из страха да се госпођица не уда и не заВЈШта своју имовину другоме, он измисли овај сатански план да што раније отправи рођаку на онај свет, и то на такав начип, да на њега не падно никаква сумња. — И наишао је на вас, бољег мајстора.... — Ја то нисам хтео рећи, нрекиде га Вал. — Одлично, одлично. Ја одаино знам да сте ви даровити. Али објасните ми, којим се срествима послужио да извргаи свој план. — Стролом. Шта говорите? Па лекарски преглед утврдио је да је смрт наступила од пушке. Сем тога у соби убијене нађена је кугла. — По свој прилици, спокојно одговори Вал — што је кугла била утврђена на стрели. — Како мислитс ? упита управник. — Вво да вам објасним, одговори Вал. Ствар је у томе што је стрела била празна унутра; Куаил мету у њу пагрону напуњену барутом и утврди украђену куглу. Наоружани крај стреле био је снабдевен упаљачем. Ви ме разумето. — Тако, да кад стрела удари о стакло, метак експлодира и сребрна кугла погоди у главу госпођицу Фримантел. — Потпуно се слажем, тако је. — А одакле је пуштена стрела. — Из суседног дома, који се налази са супротне стране зида, који јо према спољњем прозору девојке Фримантел. — Ипак, љубазни Вале, на тако Фантастичне претпоставка но можо со утврдити кривица. До краја, не, господине управниче. Ја ћу вам изнети доказо које сам за два дана прикупио, тако да Куаил ништа више није мого оставити, што би доказало његову кривицу. С једне страно отисци прстију нађени у књизи и на листу, на ком јо била прикачена кугла, с друге, тај Факт да је био у крвном сродотву са сусодом у КерзонХауз и најзад што сам у његовом стану нашао масу поломљених строла, којим је правио опите. — Али ја не разумем како је стрела могла погодити девојку Фримантел.

Тако, што се његова рођака налазила у то време у соби, а то њему није било тешко дознати, пошто је госпођица Фрпмантел водила уредан живот. Довољно је што је знао, да је она увек у исто време устајала, излазила из куће, шетала, примала и чинила визито, одлазила после ручка или у собу за спавање или у библиотеку. У одређени час када је жртва по његовом рачуну била у спаваћој соби, он је пустио сгрелу из лука, којом је савршоно владао, и то пробну стрелу, која ударл у окно и заинтересова 1оопођицу Фримантел да се приближи и види шта је? Чим со она приближи у том истом моменту била је пуштена стрела са куглом, која је као што сам рекао задала смртни удар. — Сад разумем. Али кажите ми зашто кугла са Будем? Зар убица није могао то учинити и са обичном куглом, а не да краде нз музеја? — Зацело, зато што би то било куд и камо горе по њега, јер у том случају, Чумња би одмах пала на њега, пошто је он једино лице заннтеросовано за смрт девојке Фримантел. Но овако опет би се на сцени појавила нека верска секта, која јо пренела освету на кћер покојног генерала. — А како се догодило, да Куаил посети наш музеј ? — 0 то не преставља много труда. За нремо суђења о убиству генорала Фриментела, Куаил је успео упознати со с једним нашим агентом, који је радно на том процесу. Све јо јасно. Вале, и ја сам вас и ранијо знао као ррло талонтованог полицајца, али ипак нико ноби успео да боље од вас расветли тако тајанствени догађај. Заиста ви сте самог собе превазишли. Мих. Јакопл.овић. _ -<5»~-0-*О= ВИДОКОВИ МЕЖОАРИ

(НАСТАВАК) Кад смо разгледање свршили ја продложим да не продајемо све на једном месту; говорио сам им да ће добити за сваку половину онолико колико би добили за све ако би једном продалн, и да је боље имати два него једно. Другови пристадоше на мој предлог и пљачку поделимо у два дела. Сад је само требало продати. Били оу већ сигурни за једну половину, али за другу је требало наћи купца. Ја им кажем за некога трговца одола, Пом Ружа, који је становао у улици Живери. Одавно сам слушао да он купује од сваког, ко му први дође; сад ми се дала прилика да га ставим на пробу и нисам је испуштао, јер ако подлегне успех ће бити особит пошто ћу место једног јатака ухватити два и тако ћу једним ударцем имати три поготка. Би уговорено да се понуди и ПомРул;}', али се не могашо ништа п^едузимати прс ноћи, а дотле имало се за-