Полицијски гласник

СТРАНА 54.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 7.

цело досадити чекајући. Шта да се разговара ? Заједничка нсвоља није мсђу лоповима довољап извор разговора тс да човек може остати у друштву с њима више од четврт часа. ПГга да се ради? Шатровци не раде ништа кад не геаљав&ју , а кад геаљавају они нс радс ништа. Међутим требало је утуцати време; имали смо још мало пара и сви гласаше за вино. Ево нас поново да прослављамо Бахуса, Синови Меркурови 1 ) пили су наискап и често, али се но може всчито ни пити. Да су пивци били Данаидска бурад, отворена са обе стране, још би и могло нешто бити, али за нссрећу сваки има своју шупљину и кад река између трбуха и мозга, чијс је ушће врло мало, пође натраг, ка своме извору, само со каже: не треба пити. Такви су били моји другови. Помишљајући да им главо требају и за други пут, чим им се густа магла поче спуштати испод коштаиог свода који покрива управљача наших радњи, да не би изгубили бусолу, они простадоше од уста правити левак и отвараху их само ради разговора. 0 чему су разговарали ? Разговор се водио о друговима који су били у казненом заводу и о онима који су се налазили још под судом. Говорило се такође и о шпијунима. — Што се тиче шпијуна, рече закупац стана, ви сте морали чути за онога чувенога неваљалца, који је сад постао шпијун, за Видока, познајете ли га ? Сви заједно (и ја). Да, да, по имену само. Дибисон. Говоре да је дошао из казненог завода где је бпо на осуди од 24 године. Закуаац. Не знаш ти то. Видок је један шатрав леват, горег није било еа свету. Пуштен јо јер јс обећао хватати шатравце , зато га и држе у Паризу. То је један нитков. Кад хоће кога да ухвати он се труди да ступи с њим у пријатељство, а чим то уради он му метне крадене ствари у џепове и, после своје готово; или га наведе на какво дело а он после иде то га прокаже. Он је уиеглао (издао) Бојн-а, Жаке-а и Мартина. Да, да, он баш; да вам причам како их је изварао. Сви. Изварао! Да чујемо. Закуаац. Био је са јодоим другим разбојником као што јо и сам ; ви знате Рибулета, Манониног човека? Сви. Маноне ла Блонд? Закуиа.ц. Да. Разговарали су о разним стварима. Видок иаже како је дошао из гимнааије (казненог завода) и да би желео наћи друштво за геил>авање. Остали одмах падају у замку и он их напљуга (напије) добро, па их одведе у крађу, у улицу Гран-Сиргер. Себи је изабрао да чува стражу. Јест, стражарио је. али за полицију. Похватали су их све, а за то време стражар је са својим другом ухватио маглу (утекао). Ето, тако је упропастио добре људе. Он је учинио да буду погубљени толики разбојници, којима је он био вођа.

') Меркур, код старих Грка бог трговине п .]Опова.

Свави пут кад би приповедач застао, ми смо се оевежавали вином. Лапијер уграби јодну од ових прилика и узереч: — Шта нас тај гњави ? говори као мој . • . ; војги да прича. Мислиш ли ти да нас то занима ? Ја хоћу забаве. Закуиац. Шта би хтео ? Да имамо шуштавице (карте) могли би иракељати (играти). Ааиијер. Јест, багп сам то хтео ! Хоћу да играмо комедију. Закуиац. 0, господин-Тарма! 1 ) Ааиијер. Али, зар да ја играм сам. Ришелот. Ми ћемо те помчћи, само који комад хоћеш ? Дибисон. »Цезар«; ти знаш ту има један који кажо: први који је постао краљем био је један срећан војник. Ааиијер. Не. не; да играмо комад »Ухваћени Видок", -пошто је као Ј осиф издао овоју браћу. Нисам знао шта да мислим о овој необичној жељи, али ипак не бунећи се нимало повичем да ћу ја да играм Впдока, Кажу да је дебео те ћу ја таман бити. — Јеси и ти дебео, али је он још гојазнији. — Свеједно, примети Лапијер; Жан Луј није тако незгодан. — Да, не треба баш толико сала за једну кајгану, рече Ришелот, гурајући јодан сто у угао собе. Ти, Жан Луј, и ти, Лапијер, станите тамо; Леноар, Добистон и Етјен, (тако се звао домаћин, закупац) нека стану на другу страну. Они ће бити лопови, а ја ћу престављати публику. — Шта је то публика? упита Етјец. — Свет, ако то разумеш, соме; е баш си цепаница. — Ја сам гледалац. — А не, то сам ја. Ти си лопов. На своје место, сад ће почети представа. Били смо, у једној страћари у Куртију. Сваки је разговарао устанвм и, под изговором да тражим дувана, ступим у разговор са иријатељима с другог стола; добаци он неколико шатровачких речи; виде сс да знам језик. Они се љубазно насмејаше на мене, ја на њих и би јасно да смо људи од истог заната. Затим настају уобичајене учтивости. Ја се онда пожалим на тошко време, тужим се да се не може чорети (красти), они ме сажаљевају, сажаљевало се узајмно. Улазим у стадијум веће нежности и милости. Ја проклињем полицију они тако исто; ја грмим против иоријата (полициских чиновника) мога кварта који ме мрзе. Пријатељи се погледају, рошавају се и очима договарају да ли да ме приме... Узимају ме за руку, стежу је, ја им то љубазно враћам... Решено јо да могу рачунати на мене. Посло долази продлог. Ето то је био комад. Улога коју ја играм са малом разликом иста је коју ћу сад у ствари играти. Само ја сам у комаду претерао мало мећући покрадоне стваре пријатељима у џепове. Кад сам то урадио зачу се општо пљоскање и гласовит смех. Жестоко! Жестоко! повикаше у јодан пут и глумци и гледаоци.

') Тарма, фрапцуски глумац.

— Жестоко, и ја не каа<ем да није, рече Ришелот, али ено главник (сунце) залази; треба продати стварп, комад можомо завршити и у трескавици (фијакеру) или још боље кад се вратимо. Идем да тражим кола; јесте ли и ви истог мишљења? — Јесмо, да идемо. Комад је добро текао, приближавали смо се обрту, али он постојаше нешто савим друго, ношто што ова господа не беху предвидели, јер развој не одговарашо нимало истакнутом наслову комада. —- Попесмо се сви на кола и наредисмо кочијашу да тера на угао улице Бретано и Турон. Брас један од јатака становаше одатле свога четири корака. Дибисон, Сомери и Леноар сиђоше носећи украдену робу за којује било уговорено да се прода. Међутим док оу со они погађали ја погледам кроз прозор и видим да је Анота потпуно извршила моју поруку. Полицајци, које сам видоо, јодни да загледвју у вис као тражећи број и други да беспослени шетају, бавили су се на овом месту свакако зато што су ту одређени. После десетак минута, вратише се наши другови који су ишли Брасу; они беху добили 125 динара за ствари које су вроделе најмање шест пута толико, али није нико гледао на то; нама су требале паре. Остале нам беху још ствари које смо били оставили за Пом-Руж. Кад смо дошли у улицу Живери, Ришелот ми рече: е, сад ти иди да продаш, ти се познајеш с јатаком. — Нисмо се тако договорили, одговорим му ; ја му нешто дугујем и због тога смо у свађи. Нисам ништа дуговао Пом-Ружу, али сам со с њим виђао и он зна да сам ја Видок ; било би непромишљено да се сад појављујем. Пустио сам пријатеље да сами сврше ствар и, кад ме је појава Ането у близини уверила дајеполиција готова да приступи послу, предложим пријатељима, кад су со вратили, да отпустимо Фијакор и да идемо на вечеру у каФану Гран-Касиел, на кеју Пелитје, а на углу улице Планш-Мибреј. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Суд општине голубињске, актом бр. 54. од 21. јануара ове годино, упутио је ова два питања: 1. Лице, које има услова да буде општински одборник и окружни посланик, буде изабрано за општинског одборника и за окружног посланика, па му се по томе за наплату порезе прода сво непокретно имање тако, да тапија још није на купца пренета. Пита се: може ли то лице остати на положајима? и, 2. Општински суд је добијао на поступак и извештај од појодшшх надлештава жалбе приватних лица противу поступака власти општинских, ма да су те жалбе по некад биле анонимне доставе