Полицијски гласник

БРОЈ 8.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 61.

2. Ко од власти своје име крије и за другога се издаје, у колико то не би у друго већма казнимо дело прелазило". а) Радња со састоји дакло у нријењу свог имена од власти издајући се за другог а. 1° Према § 104 б к. з. сматра се као кривично дело служење туђим именом. Разлика измођу њега и иступа у питању лежи у томе, што со у § 104 б захтева служење туђим именом, т. ј. именом неког другог иознатог лица, док ћо иступ из § 341 т. 2 постојати само онда, кад ко употреби име неког неаознатог лица или у опште какво измишљено име. Овако се мора протумачити став § 341 т. 2 „и за другога се издаје®. 1 ) 2° Извршилац треба да се издаје за другога пред влашћгј. Без значаја јо пак, која је то власт. б) Кривац. В. 1 б 1°. 3. Когод у безопасно време кордон преступи, био тада поступак карантинског чишћења обустављен или не. Ако је опасно куасно време, предаће се суду". а) Радња се састоји дакле у ирестуаљењу кордона у безоиасно време. 1° Вели се изрично, да је без значаја, да ли јо поступак карантинског чишћења био обустављен или не онда, кад је кордон преступљен. 2° Потребно је дакле овде, дајекордон преступљен у безоиасно вроме, т. ј. онда, кад нема оних заразних болести, због којих со успоставља поступак карантинског чишћења. У противном случају кривац се, вели се, има предатп суду, т. ј. он је тада извршилац као оаште оаасног злочина или проступа предвиђених у Закону о уређењу санитетско струке и о чувању народног здравља од 1881 и у Правилима за страже напограничном кордону од 1841, на које се односи § 303 к. з. 3° Овај иступ исће наравно постојати онда, кад је ко из Србијо кришом прешао на страну, али у повратку кордон није преступио. 2 ) б) Кривац. В. 1 б°. 4. Онај, који свој пасош да другоме, да се са њим послужи". а) Радња се састоји дакле у давању свог иасоша другоме на иослугу. Нијс дакле потребно, да се је овај заист ч а њимо послужио. б) Кривац. Из саме природе радње код овог иступа излази, да извршилац мора бити свестан, да даје другоме свој пасош, и да му га даје у намери, да се њиме послужи. VI. Истуии из § 3 42 к. з. — Ђ Да се казни, вели се у овом §, бојем до двадесет и иет удараца: 1. Који се у скитаи, па још без икакве исправе ухвати" [скитничење). — Законодавац није дао дефиницију скитни-

Ј ) В. Живановић Пооебни Део III § 87 III 3. Тако и Ценић (433), ма да доста неодређено. 2 ) В. Ценић 838/9 поводом грешака полицијских власти у погледу овог случаја.

чења 1 ). Под њиме се има разумети лутање од места до места с ироменом ноКњег иребивалишта без рада и о туђем трошку г ). а) За појам овог иступа потребни су дакле следећи елементи: 1° Лутање од места до места. Према томе није скитница онај, који лута по разним крајевима какве велике вароши. 3 ) 2° Лутање од места до места с ироменом ноИњег иребивалишта. Није нрема томе скитница онај, који се сваког вечера враћа у исто место 4 ). 3° Лутање од места до места без рада. (1) Скитница је и онај, који лута од места до места вршећи какав незаконит посао, н. пр. блудничење јер с правног гледишта он и тада лута без рада 5 ). (2) Према некима је потребно за појам скитничења просјачење, т. ј. онај, који лута од места до места, треба да просјачи, да би био скитница 6 ). 4° Лутање од места до места о туђем трошку, просјачећи, вршећи крађе ит.д. Вез значаја јо дакле, да ли онај, који лута, има соиствених средстава за издржавање или не 1 ). Главно је, да он путује о туђем трошку. б) 1° За појам скитничења није потребно, да се лута од места до места из навике 8 ). 2° Из тога, што скитница лута од места до мрста о туђем трошку, т.ј. просјачећи, вршећи крађе ит.д., не може се закључити, да је скитничење кривично дело ао занату, јер код скитнице не може бити говора о одлуци, да лута од места до места да би себи прибавпо средства за живот. Напротив скитница ако нешто испросјачи и у опште прибави, то чини да би лутао 9 ). 3° Скитничење је трајно кривично дело 10 ). (1) Оно се не прекида тиме, што би скитница по који пут случајно привремено радио. (2) Застарелост почиње према томе онда, кад је скитање престало.

1 ) Књижевност: «. Шрре1 БЈе 81гаСгесћ1 ;Псће ВекатрГип§ уоп ВеМе1, 1Јап<1«1ге1сћеге1 ипс! Агће148сћеп 1895. и. гиг Уа(?аћит1еГга§е 1902. Ок1^каШ 01е Век&трГип§ с1ег 1ЈапЉ1ге1сћеге1 1903. КШхтдег 1Не Ј К V Ве1гасћ1ипј»еп ићег Шг \Уезеп ипс! Шге ћ1«ћеп'§е \У1гк3:1тке1( 1905. (стр. 1 22). Но1еппд СгА 33 32, 34 122. Сћисћи1 гит КатрГ ј?е§еп 1^апЉ{ге1сћег ипс1 ВеШег 1881. Коћпе 2. 9 282. Пеппесће 2 10 321. Кег1всћ ТЈћег 1Јап(181;гс1'сћеге1 ип<1 ВеЦе1, 1894. V. Зсћгсћег РоНго191га1гесћ1 § 361. ЗГсћаП 2 13 8. V. Нгрре1 Уег§1. Б. Вез. Т. 2 107. Рггпа БгоН р6па1, Сааз с1 ОА 52 266. 2 ) Уп. Ргапк §361 III, 01$ћаи.~сп § 361 .V: 3. ВгпсИпд 2 922. 3 ) Уп. Ргапћ § 361 III 1, ВгпЛипд 2 922, 01зћаизсп § 361, 3 б. Прот. Вег1всћ 28/9. 4 ) Уп. Рглпћ § 361 III 1, СагаеЛ 52, 01нћаизеп § 361, 3 в, V. Шрре1 2. Прот. ВгпЛгпд '2 922. 5 ) Уп. Ргапћ 5 361 III 2., 01вћаивеп § 361, 3 с. в ) Тако V 1дв§ 190 I, и. Нгрре1 Б^е 81гаГг;#ћ(Нсће Век&трГип;; 5/6. ') Уп. ВгпсИпд 2 922 Ргапћ § 361 III, Оићаиаеп § 361, 3 с, Ве1егтд 128. Прот. Оррепћ § 361, 18, према коме је потребно, да је он без својих средстава за пут. 8 ) Ово захтевају ВтЛгпд 2 922, 01зћаиасп § 361, 3 с. 9 ) Према 01аћаизеп-у § 361, 3 с оно је и кривично дело по занату. 10 ) Тако Ргапћ § 361 III, ВтсИпд 2 922.

(3) Осуда обухвата целокупно његово скитничење, у колпко оно пије прекидано уредним животом. 4° Вез значаја је за постојање скнтничења, да ли онај, који лута од места, има какву легитимациону исправу или не 1 ). Ако нема исправе, то му може слуЖћти као отежавана околност (§ 342 т. 1: »па још без икакве исправе® 2 ). в) Пошто је за појам скитничоња потребно лутање од места до места о туђем трошку, то у случају, кад је скитнитда просјачио, нећо постојати идеални стицај између скитиичења и просјачења 3 ). Ал'и ако би извршио у скитничењу које друго кривично дело, постојао би идеални стицај 1 ). г) § 341 т. 1 важи наравно и за скитничење Цигана 5 ). Прома некима Цигани имају према обичајном праву привилегију да скитају, те да према томе њихово скитничење није противправно 6 ). г) Противиравност је наравно искључена онда, кад је лутање од места до места унрављено на постигнућо каквог правно допушгеног циља, н. пр. на то да се нађе рад'). д) Кривац. И.! саме природе овог кривичног дела излази, да се оно може само умишљајно извршити, и ако иначо виност код иступа није потребна 8 ). е) Казна. Прописано је, да со скитница по издржаној казни може протерати у онај округ, одакле је, а ако је странац и из Србије (т. ј. а 1. 2). (НАСТАВИЋЕ СЕ)

П0УНН0-ЗАБАВНИ ДЕ0 ВИДОКОВИ ЖЕМОАРИ

(нАСТАВАк) После посето Пом-Ружу били смо богатији за осамдесет динара ; та би нам сума била довољна да со раскомотимо не бојеКи се да ћо нам понестати пара, али ми нисмо имали времена да је потрошимо. Тек што смо загледали у чаше, а стража уђе, а за њом и неколико поллцајаца. Требало је видетл како се на

Уп. ВгпсИпд 2 922. 2 ) Уп. Ценић 841. 3 ) Тако ВгпсИпд 2 92 4, Ргапк § 371 III. 018ћаизеп § 361, а. Тако у ствари (постоји, вели стицај закона) и Нгрре1 7, али из другог разлога (према њему је скитничење квалиФицирано просјачење, дакле једна нарочита врста просјачења). Прот. ЗШИпд 20, према коме постоји идеални стицај, и Оррепћа[ § 361, 33 и 24, Ко1еНпд 135, Вег1зсћ 35. 8сћгсћег § 361, 3, према којима иостоји реални стиЦај. 4 ) Тако ВгпсИпд 2 924. Прот. ЗШИпд 23 (реални стицај постоји). 5 ) Уп. ВгпсИпд 2 92 4. 6 ) Тако Ко1еггпд 134. — У распису Мииистра Унутрашњих Дела од 1879. прописано је: «Да власти са оним Циганима, које ухвати у скитњи и торбарењу, одмах иоступају по прописима Кривичног Законика § 342. и 347., па потом враћају у место њиховог сталиог пребивања )> . 7 ) Ргапћ § 361. III 2. 8 ) Ун. 018ћаизеп § 361, 3 (1.