Полицијски гласник

ВРОЈ 8.

појаву ових отомбољише сва лица и чу се само једануавик: ми смо издани. Чиновник Тибон нареди нам да покажемо исправе; једни их нису имали, другима иису биле уредне, а ја сам био међу овим последњим. Повезаше нас све два и два и поведоше нас комесару. Лапијера боху везали са мном. — Јесули ти здраве ноге? рекнем му полако. — Да, одговори он; и кад смо били на крају улице Танери извучем нож који сам био сакрио у рукаву и пресечем конопац. Бежи сад, Лапијере, повичем и једним ударцем лактом у груди оборим полицајца који ме је држао за мишицу па и сам заждим. У два корака већ сам био у малој улици која води на Сену,. Лапијер појури за мном и успемо обојица да дођемо на кеј Орм. Полицајци су изгубили наш траг и ја сам био просто очаран што сам побегао а да ме нико не позна. Ни Лапијер није био мање радостан, јер немајући још времена да размишља био је далеко од помисли да сумња што на мене. Међутим ја сам се радовао његовом ослобођењу само зато што сам се надао да ће ме он увести у какво ново друштво лопова. Овако бежећи с њим ја сам уклањао сумњу коју би његови другови, а и он сам, могли стећи о мени и одржавао сам и добро мишљење које су имали о мени. Надао сам се да ћу на тај начин моћи учинити нова открића, а зато што сам био тајни агент моја је дужност била да со што ређе обелодањујем. Лапијер је био слободан али га нисам губио из вида и био сам готов да га издам чим ми не буде више од користи. Ишли смо једнако трчећи до болничког пристаништа, где готово посустали уђемо у једну крчму да се поткрепимо и одморимо. Поручимо једно пола оке колико д'а нам поврати снагу. — Гле, рекнем Лапијеру, како је горда од зноја. — Да, тешко ју је испити. — А још теже сварити, зар не? — Не ће ми ипак избити мисао... — Шта. — Де, да пијемо. Није био још ни испразнио своју чашу а он иоста замишљен. »Не, не, понови он, не ће ми изићи из главе <( . — Шта? изјасни се. ' — Е, кад би се изјаснио! — Имаш право, али би боље урадио кад би скинуо те чарапе што су ти на ногама и кравату која ти је о врату. Лапијер је био готово у истом оделу које је имао писац (1и Р1ес1 с1е тои!;оп кад је силазећи у башту Пале-Роајала имао шупљикасте чарапе и сомотске ципеле своје метросе. Како ми се учинило да у очима мога пријатеља примоћујем оиу пегу неповерења, која, ако се човек не побрине, расте необичном брзином, трудио сам се да му скренем пажњу на што друго. То ми је и био циљ кад сам му саветовао да нешто од свога дела, који је добио приликом прогледања пљачке, баци. — Шта ћу с њима да радим ? речо ми Лапијер. — Баци их.

— Нисам толико глуп! Чарапе су свилене, потпуно нове, а марама полусвилена, још и ненорубљена. — Алал ти вера! — Смејеш се друже ? а што не бациш ти твоје! Приметим му да ја на себи немам ништа што ме може одати. Ти си као зец, додам, губим иамћењо трчећи: зар се не сећаш да кравате није било за мено, а не мислиш ваљда да на овакве ноге (подигнем панталоне) обувам женско чарапе. — Ми смо ван опасности; шта хоћеш да кажеш са тим захтевом. (У исто време он пошто се изуо преврташе чарапе и зави их у мараму). Крадљивци су и лакоми и раскошни : он је осећао нотребу да се ослободи ових ствари које га оптужују, али му се срце парало да их баци без икакве накиадо. Често пута каква крадена ствар тако ј скупо плаћена да ју је врло тешко жртвовати. Лапијер је хтео пошто-пото да прода чарапе и мараму ; одемо заједно у улицу Бишери и понудимо их јодном трговцу који нам даде четрдесет и пет суа. Лапијер изгледаше да јо начисто са догађајем код Гран-Касиела али се уздржаваше и ако сам се трудио да повратим добро мишљење о себи, ипак сам му био воома сумњив. Такав однос није био нимало повољав за мојо планове; био сам већ уверен да због тога морам с њим свршити што је могућно пре, и кажем му: Ако хоћеш хајдмо на вечеру на трг Мобер. — Хоћу, одговори ми он. Одвео сам га код »Два брата 1 ', где поручим вина, свињске „шницло" и сира. У једанаест сати били смо још застолом; сви одоше; нама донеше рачун, који јо износио четири и по динара. Пипном се за џепиповичем: моја петодинарка! гдо ми је петодинарка? Прегледао сам све џепове, пропипао сам се од главе до пете. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општине лозничке у срезу ваљевском актом бр, 94. од 20. јануара ове године упутио је ова питања: 1. Благајник општински без ичијег одо брења напусти општину и оде у друго место, а новчане књиге и документе са новцем закључа у каси и собом односо кључеве, па неће продају дужности да изврши. Пита се, шта ће општинска власт да ради и како ће да врши издатке, који не трпе одлагања; и 2. Шта можо општинска власт да предузме, кад трговац у сеоском д\ћану артикле продаје само кроз дућански прозор а врата дуђанска не отвара сољанима, ,и кад продаје један литар гасаједан динар, а једну килу шећера за један динар и двадосет пара? Одговор на прво питање: По другом ставу члана 112. закона о општинама, благајника бира, плату му одређује и отпушта општински одбор. Према томе општински одбор треба да се сазове, те да он реши, има ли места,

да се благајник општински, који је потпуно напустио своју дужност и настанио се у друго мосто, отпусти из општинске службе. Било да одбор реши, да има места отпуштању благајника, било да нађе, да благајник не трсба да буде отпуштен (коју ће одлуку одб< рску расматрати надзорна државна власт према члану 85. и 152. закона о општинама), одбор треба да донесе одлуку сходно послодњем ставу члана 120. закона о општинама о томе, ко ће, ма и привремоно вршити дужност општинског благајника. Затим одбор треба да о стању ствари известисвоју надзорну власт и умоли за поступак, да ова по праву из члана 154. закона о општинама преглода рад, касу и рачуне општинског суда. У том случају ће надзорна власт урадити што троба по закону у погледу прибављења благајника, одузимања кључева ит.д., како би се дужност благајничка и каса предала новом руковаоцу и како би дотадањи њен руковалац одговарао према прописима из члана 157. тачка 3., члана 163. зак. о општинама, или по ком другом законском пропису, ако јо кривицу друге природо учинио. — Што се тиче вршења издатака, који одлагања не трпе, општинска власт може да се помогне на тај начин, што ћо нове приходе одмах предавати на руковање ново-изабраном благајнику или вршиоцу дужности благајника (члан 120. закона о општинама) то да овај из тих прихода издатке чини, или на тај начин, што ће државна власт, извештена о стању ствари, на рачун одговорног благајника одредити свога чиновника или другог кога свога органа, који ће посао свршити, ако се исти по сао тиче државе, а нарочито реда, личне и имовно безбедности. Надзорна власт је за ово овлашђена законом 147 закона о општинама. Одговор на друго питање : Могу да буду дваслучаја: илиједућански прозор на самој линији сесског пута, или се пред прозором налази имање — двориште — приватног лица. У првом случају општинска власт можо да спречи заустављање света пред прозор, кад се тиме омота саобраћај, јер су сви јавни путови по природи својој намењени за саобраћај, за кретање, а не за бављење грађана на једном делу њиховом. За непослушност против овога могу се прописати полициско наредбе на основу § 326. кривичног закона. У другом случају, власт не може ништа предузимати, јер ниједним законским прописом није предвиђено. да трговци по сеоским дућанима морају артикле продавати кроз врата а не кроз прозор; наредба да се кроз прозор сеоског дућана не сме продавати, не би нашла ослонца у закону, јер не постоји случај из § 326. кривичног закона, а начин употребе својине зависи од воље сопствениково. Монопол гаса истина постоји, али цена гасу као и шећеру није утврђена, те према томе трговац можо цону уговорити са купцем како хоћо. Ако пак продаја узме вид уцене, власт може интервенисати. Кад наступе овакве појаве, најбоље је, да се грађани сами помогну