Полицијски гласник

БРОЈ 8.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 63.

и да по могућству нечосредно из другог места набаве намирницо и поделе без добити: сеоски дућанџија тада ће цену спустити. * * * Деловођа општине барбатоначке актом од 24. јануара ове године упутио је овакво питање: У општинн има више од девет стотина пореских глава. У буџету општинском за прошлу годину предвиђена је дгловођи општинском годишња плата од 960 динара. Како треба поступити, па да се деловођи општинском ллата повиси до законске мере? Одговор: По члану 118. закона о општинама плата деловођи општинском, кад у општини има преко девет стотина пороских глава, не момо бити мања од 1200 динара годишње. Али како је буџет општински био извршним постао, и како је деловођа по уговорном односу са општином пристао да за дотичну годину ирима плату од 960 динара, то му се за ту годину воћа плата не можо ни издати према члану 134. закона о општинама у вези са § 13 грађанског закона. Када се буде радио општински буџет за нову годину треба га по члану 130. закона о општинама тачно израдити и плату општинском деловођи предвидети од 1200 динара или већу; ако онштински одбор не донесе одлуку у томе смислу, надзорна ће власт, било својом иницијативом било по захтеву заинтеросованог лица, унети потребан кредит за плату деловође у општински буџет. На случај да нови буџет не буде благовремено израђениодобрен, према члану 135закона о општинама, важи буџет прошлогодишњи, и тада, налазимо, нема могућности, да се за време трајања старог буџета плата деловођи повиси. * * * Одговор, дат деловођи општине осаничке о плаћању станарине учитељима, услед журбе био је нетачан, и исти треба да гласи : кад су муж и жена наставници у једној школи, имају право само на један стан или само на једну станарину. * * * Суд општине орашке актом бр. 100 од 29. јануара ове године упутио је овакво питањо: Два брата поделе своју заједничку имаовину. Млађу од њих, као занатлија, о чему јо добио уворење надлежне опгатинске власти, отуђи сву своју имаовину. Други брат имао је, још пре поделе, једно имање на своје име, за које је имао и судом потврђону тапију, па када је хтео ово имање да отуђи, он је узео од општингког суда ув( рење, да му остајо по закону довољно земље за уживање, — ма да у ствари довољно зомље нема, пошто је деоба била извршона и пошто је млађи брат сво имање своје већ био отј ђио. Пита со, да ли је за ово одговоран општински суд и како ће се зле последице отклонити ?

Одговор: Општински суд је, са намором или без, издао лажно уверење. За то ће чланови суда да носе одговорност због дола из § 147. кривичног закона, ако постоје сви елементи овог кривичног дела. Ако исправа, која је лажна, још није употребљена, онда општински суд треба да предузме, да се та исправа огласи за новредећу и да се уништи, те да тиме скине са себе одговорност из § 148. тачка 2. у вези са § 147. кривичног закона. * * * Суд општине братљевске актом од 27. јануара ове године пита: како ће се чинити издаци кад буџет за ову годину није још решен, и да ли се морају општински рачуни саставити кад се благајник општински налази у рату а од дужности није разрешен? Одговор: По члану 135. закона о општинама у колико питање о општинском буџоту није уређено тим законом важе прописи из закона о окружним, среским и општинским буџетима. По члану 6. закона о окружним, среским и општинским буџотима све док надлежна влаот не одобри буџет, по њему се но могу чинити издаци ни купити прирез; издаци за то време чиниће се по прошло-годишњем буџету и то само месечно по дванајости део од оних кродита, који су у прошло-годишњем буџоту били одобрени; за то време купиће се и прирез по стопи прошло-годишњег приреза. Дакле треба поступати по напред изложеноме. Што се тиче склапања рачуна у смислу члана 117. закона о општинама, општински благајник је тробао дужност предати своме заступнику, те да, овај са председником општинским скдони рачуне. Сада је дужност председника оиштинског, да настане, да се одреди заступник благајнику и да га у дужност уведе, па да приступи саставу рачуна, или да тражи стручно лице према члану 137» закона о општинама за склоп рачуна, како би се даље поступило по члану 138. истог закона. К.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Извршна власт није надлежна да решава да се из пописа изузима интабулисано имање. Пресудом првостепеног суда осуђен је Н. Н. да на име кривичних трошкова плати 2400 дин. породици убијоног Н. Н., и за обезбеду ово суме стављена је интабулација на имање осуђеног. По тражењу старалаца масс убијеног начелник срески ради наплато досуђених трошкова узео је у попис целокупно имање убице Н. Н.. После тога брат осуђеног обратио се среској власи и тражио да се из пописа изузме део имања која њему припада по

пресуди избраног суда. То је среска власт и учинила решењем својим од 15 јануара 1912 Бр. 831 којо је решоње одобрило и окружно начелствоа и Министар Унутрашњих дела. Противу решења Министровог изјављена је жалба Државном Савету којом се поглавито удара на то да сроска извршна власт није могла доносити решењо о паузимању из пописа интабулисаног имања и да је деоба пред избраним судом удешена и извршена после одобрене интабулације. Државни Савет нашао је да решење Министрово не одговара закону са ових разлога: Кад је маса убијеног Н. Н. тражила да се по извршној иресуди којом је убица осуђен на плаћање накнаде и трошкова, попише и продајм изложи целокупно његово имањо којо је за безбедност паплате интабулисано 21 јула 1910 г. и, кад је задружни брат осуђеног оспорио то тражење и навео да се у попис може узети само' оно имање које је при деоби између њих и мајко им просудом избраног суда од 25 септембра 1910 г. досуђено осуђеном му брату, — ондаје прома таквим изјавама интеросованих лица извршна власт била дужна, да у смислу § 466. грађ. поступка, и чл. 1. и тач. 1. чл. 2 правила у ванпарничним делима оцени само питање о јачим и слабијем праву интересованих страна, па да слабију страну упути на парницу, код родовног суда те да тамо тражи и доказује своје јаче право. Жалитељ је досуђено му примање интабулисао раније него што је избрани суд задругаре поделио те се само пресудом редовног суда има да утврди: да ли за наплату досуђоне тражбине има да служе делови осуђоног од свега интабулисаног имања, или се за наплату може узети и продаји изложити само оно имање које је осуђеном по пресуди избраног суда на део припало, а за расправу таквог спорног односа надлежан је по чл. 39 и 146 Устава само редовни суд, а не административна власт. Са ових разлога Државни Савет поништио је решење Мивистрово. Одлука од 5 Фебруара 1913 године Бр. 16."

Поједине партије буџета општинског не могу се издвајати и о њима доносити засебне одлуке. Суд.и одбор општине. вароши К. 23 децсмбра 1912 године донели су одлуку, да се досадањи примитивни начин осветлења вароши петролеумом замени модерним осветлоњем набавком електричио струје и да се с тога место досадање суме од 13000 дин. колико је уношено у општински буџет за осветлоњо вароши, у будуће уноси сума од 24.000 дкнара годишње, с тим да се у погледу општинског приреза у свему испуњавају одредбе чл. 131 и 132 закона о општинама и т. д По изјављеној жалби начелство окружно, као надзореа власт, расмотрило је ову одлуку па је нашло: