Полицијски гласник

ВРОЈ 9.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 67.

динарџ, у нолико ова -радња. није обухваћена одредбом § 85 а ошг Законика"-. а) 1° Радња се састоји дакле у ирављењу скица или цртежа војних тврђава или утврђења или у фотографисању истих. В. Пооебни Део II. 2° За појам овог иступа потребан је један сиецијалан усдов инкриминације: да извршене скице и фотографије нису такве, да интерес државе захтева, да се у тајности чувају, јер ако би овај интерес постојао, имао би се применити § 85 а к. з., постојао би дакле злочин издаје. б) Кривац. В. 1 б 1°ј § 5. Иступи у погледу затвореника и њихових чувара. Иступи у погледу затвореника и њихових чувара предвиђени су у глави XXXVI к. з., чији је наслов: »Оапсекицима и њиховим чуварима к . Они су: I. Истуи из § 345. к. з. (истуино ослобођење затвореника). — „Затвором од три до дванаест дана, вели се у овом §, да се казни, ко аисенику за истуалење на затвор осуђеном оруђе даде, или му иначе на руку учини, те овај из затвора побегне к . 1. а) Радња се састоји дакле у ослобођењу лица, које је за какав иступ осуђено. 1 0 Под затвором сс има разумети свака зграда, у коју со смештају затвореници за иступ осуђени, дакле и болница, у коју се смоштају оболели иступни осуђеници. 1 ) 2° Затвор треба дакле да је досуђен за какав истуи, јер би се иначе имао применити § 98 к. з. (в Пособни Део III § 94). 3° Без зиачаја је то, што је у време ослобођења затвор тренутно остао без надзора, н. пр. зато, што је надзорник пао у несв! ст, јер с правног гледишта затвор и тада постоји. 2 ) 4° Као радња извршења сматра се свака радња, којом јо допринето ослобођењу, дакло и иомагање затворенику да из затвора побегне (§ 345: »оруђе даде или му иначе на руку учини"). 5° Овде спада наравно и случај, кад се ослободи затвореник, који се стражарно сироводи или ирати. Овај случај је изрично предвиђен код ослобођења затвореника за злочин или преступ осуђоних из § 98 к. з. (в. Посебни Део III § 94 I 2 б 2°). б) За питање о иротивиравности без значаја је, да ли је затвор материјално оиравдан или не (в. Посебни Део III § 981 3). 2. Овај иступ је свршен онда, кад се затвореник налази ван затвора, рачунај\ћи ту и ограду затвора. Не би дакле био свршеи, кад би затвореник обио собу и из ње изашао у двориште завода, али је ту ]*хв.чћен, пре но што јо изишао (в. Посебни Део III § 94 II ]).

') В. Живановић Посебни Доо III § 94 I 2 б 1°. 2 ) В. Живановић Иосебни Део III § 94 I 2 б 1° (2).

а) У случају стражарног спровођења или праћоња ослобођењо је свршено онда, кад јо прекинута власт стражарева над затвореником, што је једно Фактичко питање (в. Посебни Део III § 94 II 2). б) Вез значаја је, колико је трајало ослобођење. Овај иступ није дакле трајно кривично дело. 3. Ако је ослобођење иступног затвореника силом извршено, и.мао би се применити § 98 а1. 1 ст. 2, к. з. пошто овај случај није предвиђен у глави XXXVI. (в. Посебни Део III 94 IV). 4) Кривац. Пошто је овај иступ само једна иривилегирана врста ослобођен.а затвороника из 98 к. з., има се узети, да је и овдо, што со виности тиче, потребан умишљај. Нехатни извршилац ослобођења не можо се дакле казнити. (НАСТАВИЋЕ СЕ) »м 0 САОБРАЋАЈУ СПРАВАМА, КОЈЕ СЕ КРЕЋУ ПО ВАЗДШ

Да ли простор ваздушног стуба, који се налази над једним земљиштем, припада без икаквих граница сопственику дотичног земљишта или не, није у теорији начисто изведено, јор су мишљења о томе подељена. Док једни научари мисле да ваздушни простори могу бити предмет својине без обзира на удаљоност од нивоа земљишта, други су мишљења, да својина престаје тамо, гдо не може бити помена о подизању грађевина или плантација, пошто атмосФера, по самој својој природи, не може да буде стварно заузета, јер то заузеће, ма какво било, нема стварну трајност. По овом другом мишљењу ваздушни простори су слободни, и њих, у колико нису заузети грађевинама и прорашћем, може сваки слободно употребљавати. Тако исто код питања, да ли држава има право сопствености или сув рености над ваздушним слојевика, који се простиру над државном територијом, или таквога права нома, стојо два мишљоња. Ако држава нема право суверености над том атмосфером, иста је слободна; ако има право суверености, можо ограничавати прво употрсбе ваздушних слојева по сили саме суверености. — Дакле одговор на питање није без правних последица. Али, и они, који сматрају, да је атмоСФера слободна и да се права државне суверености не простиру и над горњим ваздушним слојевима, признају држави право на предузимање мера за регулисање употребе атмосфере, потребних за одржање државе. Према томо неоспорно је, да свака држава, кад је роч о употреби атмосфере над територијом те државне области, има право да ограничава у потребу ваздушних простора ради штићења интереса др-

жавних у поглоду спречаваАа ухођења, царинских права, народног здравља, и народно одбране, као и безбедности грађана. Ваздухопловство, — дајемо овој речи шири обим, — јесте један вид употребе атмосФере. Ваздухопловство може да преставља опасност за државу, и ова има да се од зла брани. Ваздух ако је слободан, то јо само под ограничсњима потребним за одржање државе и оамо дотле док држава не види себе у опасности. Други вид употребе атмосфере јссте путем безжичне т леграФије или радиотелеграфије (где долазе и бозжични телеФони). Поједине ствари, које стојо у вози са ваздухопловством расправљлнс су и на Конфоренцијама Мирау Хагу. Тако.пошто ваздухопловац но можедасо креће прикривено, и пошто се с тога но можо изједначити са уходом у правом смислу, чланом 29. правида КонФеренцијо Хашке од 1899. и 1907. године предви!,ено је ово: „Може се сматрати као ухода онај само, који ради тајно или под лажним изговором и прибира податке у оперативној зони са намером, да то саопшти непријатељу. Тако, војна лица, непрерушена, која продру у оперативну зону непријатељске војеке ради прикупљања обавештења, ие сматрају се за шпијуне. За тим, не могу се такође узети за шпијуне: војна или невојна лица, која отворено вршо своју дужност преносећи депеше (вести) за сопствсну или непријатељску војску. У ову категорију улазе тако исто и лица, послата на балону, да однесу депоше и, у опште, да одржавају везу измсђу делова једне војске или једне територије®. Даље, на другој Хашкој КонФеренцији 1907. године учињена јо декларација: »Уговарајуће странке пристају, за време до краја треће конФеренције мира, на забрану да се бацају пројектили и експлозиви са балона нли са других летећих машнна«. На ову декларацију није пристало оеам држава, али и на њих се односи општа забрана, да се са висина бацају пројектили или експлозиви на вароши и места, која се не бране за време рата. Употреба справа, које се крећу по ваздуху, узима све веће размере, и та употреба не треба да остано нерегулисана на начин, како ће држава у првом реду своје интеросе да обезбеди. Институту за Међународно Право, и једној ме^ународној конФеренцији о ваздухопловству, одржаној у Паризу 1910. године, учињени су извесни пројекти за уређење ваздухопловства за време мира. Дакле израде правила о ваздухопловству тек су на дневном реду, пошто је ствар ре >ативно нова, јер се у најскорија времона једном успело, да се справама, које лоте по ваздуху, може корисно послужити у време мира и у време рата: док су у 1849. години, при опсади Венеције, две стотине балона, — натоварони бомбама, с намером да се узнесу над варош и исту бомбардују, — наторани ветром над самим трупамааустриским и овима нанели више штоте него опседнутом непрпјатељу, дотле данас ствар стоји другојаче, јер сс већ по-