Полицијски гласник

СТРАНА 68.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 9.

* мишља на прави рат у ваздуху, који је омогућен усавршавањем технике. Држава има право, да, на основу своје суверености, пропише правила о употреби справа, које се крећу по ваздуху. Неке државе су таква правила већ прописале. Код нас, на предлог Министра Унутрашњих Дела и Министра Војвог — ради штиЈаења интереса државних у погледу спречавања ухођења, царинских права, народног здравља, и народне одбране, као и безбедности грађана — прописана је »Уредба о саобраћају справама, које се крећу по ваздуху«, која је публикована у 41. броју »Српских Новина* од 21. Фебруара ове године Поменућемо само неке ствари из те уредбе, остављајући неоцењену по неку њену страну. Један термин на српском језику, који би означавао разне врсте балона, аеростата, аероплана, летећих машина и т. п., не постоји. За то се прибегло описном изразу »справо, које се кроћу по ваздуху«. Ове справе могу бити државне (као војне, полициске), јавне, приватне.,., а у опште деле се на домаће или стране према томе, којој држави припадају њени сопственици. Ова подела на домаће и стране има свога практичног разлога, што за време мобилизације и рата никакве стране справе не могу летети над српском територијом сем кад Министар Унутрашњих Дела и Министар Војни издаду по своме нахођењу нарочиту дозволу за то; молба пак за давање ове дозволе може се одбити у сваком случају, кад надлежни нађу ма каквог разлога, да тако треба учинити. — Справе, не уживају екстериторијалност, а то ће роћи, да, и ако су стране, сматрају се као да су на територији п под влашћу државе, над којом се крећу. Ухођење са справа, којо се крећу по ваздуху, врши се најлакше. За ту цељ се употребљавају ФотограФски апарати, за тим апарати радиотелеграФСки и радиотелефонски, и голуби писмоноше, и друго. Да би се ухођење спречило наређује со, да на справама не сме бити поменутих објеката, осим по дозволи полициско власти, и да справе не смеју бацати од себо светлост, која се обично ноћу (после заласка а пре изласка сунца) употребљава, да би се осветлили предмети од интереса за уходо. Даљо у циљу спречавања у.хођења забрањује се, да справе лете у ваздушне реоне око утврђених места (сем по нарочитој дозволи), и наређује се да со при кротању морају држати онога правца, који им назначи полициска власт, уписујући то и у путну књигу. Ради отклањања ухођења прописани су и чланови 10. и 12. уредбе. У једној сличној страној уредби продвиђено је, колики је велики ваздушни реон око утврђених места, где се не сме летети; то одрсђивање реона, изражено у једном додатку пречника утврђеног места, има својих незгода, а код нас је неизводљиво и због тога, што утврђена места нису увек означена, поаната, и класификована. За време мобилизације и рата шпијунажа са справа се врши и у погледу сазнања о кретању

трупа, а таква се шпијунажа може вршити и са нонадмашне даљине од јоданајест хиљада метара, док се ФотограФИсање можо вршити успешно са висине од хиљаду и пет стотине метара, које се висине тешко и аороплани дохватају. Да би со заштитила царинска права једне државе и народно здравље приступа се прегледу справа при прелазу границе. Као што се копненим или воденим путем не може на сваком мосту прећи граница једно државе, тако се граница ни ваздушним путем не може прећи где се хоће, већ тамо где власт одреди с погледом на удобност места за спуштање справа на земљу, како би се царинска и санитетска власт могла уверити о свому потробном и како би се употреба справа над ториторијом те државе саобразила постојећим прописима. У уредби сви чланови осим 12. и 13. односе се и на времо мира и на време рата, а члан 12. и 13. говоре само о употреби справа за вроме мобилизације и рата. Стране војне справо никако не смеју летсти над српском територијом па ни у време мира. По уредби со у општс захтева, да справа има дозволу, па да се може кретати по ваздуху. За постигнуће циља, који је постављен, прописана су извесна општа наређења, која се налазе у члану 2., 3., 4., 5., 6., 7. Свака исправо мора имати нарочито прописани знак; код сваке справо треба да буде тај знак разан; он се употребљава, да би се справа једна могла од сваке друге распознати саземље. Справе, које со крећу по ваздуху без дозволе и знака. противно прописима уредбс, лете, претпоставља се, у циљу да особље са тих справа врши недозвољене радње, и с тога је уредба чланом 14. дала право властима, да такве справо на сваки начин скину на земљу и спрече даљо чињење криВичних дела. Ако је особље на справама учинило какво казнимо дело из кривичног закона или из војног кривичног закона, треба са њиме поступати по законским наређењима. Ако се пак особље огрешило једино о прописо уредбе о саобраћају справама које се кређу по ваздуху, троба ти прописи да добију савкцију казне из § 326. кривичног закона, па да одговорне може постићи казна и да им се могу одузети справе. Цела уредба о овим справама јесте кратка и јасна. Што се тиче давања сигнала онима, који су у ваздуху, да справу спуоте на земљу пре него се употребе друге мере (пушке, топови и друго), ствар је доста тешка и о њој уредба ништа не говори. Сигнали морали би да се примају или органом слуха или органом вида. Ако се сигнал састоји у давању звука, потребно је, да звучни талас допре до уха онога, који се на справи у ваздуху налази; мођу тим ако је справа у воћој даљини и у проређеним ваздушним реонима, звук ћо се тешко проносити, тако да неће моћи ни доспети до уха ваздухопловца нарочито ако и његова справа услед мотора или другог чега даје шум. Ако се сигнал састоји у отпуштању какве свет-

лости или у покретима каквих оруђа, наилази се на још веће тешкоће: отпуштање какве светлости можо да буде примењено једино ноћу (односно у мраку); покрети пак каквих оруђа још се теж': примећују, јер та оруђа никад не могу бити довољно велика и на довољно вид ном месту намештена, да падају у око ваздухопловцу, јер на пр. како се може претпоставити, да ће ваздухопловац видети, роцимо, једну повећу заставу, која се њија поред једне горостасне шуме, коју ветар заталасава а сунце обасјава како њу, у свој разноликости, тако и опште шаренило околно природе, — или да ће ваздухопловац запазити сигнал у једној вароши, гдо је растурено много и много већих објеката него што су сами сигнали. Уз то долази и тешкоћа у самом давању сигнала, јер за тај циљ треба нарочитих оруђа и нарочитих органа, који би дава.ти сигнало; сигнала би требало да буде по целој земљи, у сваком месту, а органи за давање сигнала требали би да буду непрестано код оруђа којима се сигнали дају, па да се увек по потреби може сигнал дати, јер справа у ваздуху ретко је на једном месту и налази се у покрету, некад бржем од свих ерестава локомоције по копну и води. — Пошто давање сигнала нома нарочитог практичног значаја, то се као ствар, која у већини случајева остаје непотребна Формалност, може изоставити. — У уредби је речено, да ће власти употребити све мере, да се справе, које лете боз дозволе, што пре спусте на земљу. Овим је довољно речено. Значи, да власти имају права да, исцрпљујући, с погледом на хитност, блаже мере, примоњују и теже мере, и прннуде ма на који начин, да се справа спусти на земљу. Разуме се, да у блаже мере долази и давање знакова, из којих ваздухопловци могу закључити да их власт позива доле, — ако има вероватноће, да ће ти знакови моћи доспети у око или у ухо ваздухопловца. У осталом онај, који се справама креће по ваздуху без потребне дозволе за то, тим самим што се без дозволе и знака пустио у ваздух, ставио јо себе у положај, да му се не може саопштавати оно што интереси државе налажу и изложио је себе, својом вољом, евентуалним тешким послодицама, за које он треба и да носи одговорност. На крају можемо додати, да ће се временом многа питања, према еволуционом развићу права и технике, регулисати на нодеснији начин. А. Ј. КузмановиЋ.

П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕЖОАРИ

(НАСТАВАк) — О, Боже мој, ја сам је изгубио трчећи; види, Лалијеру, да ти немаш ? — Немам, ја имам само четрдесет суа и ништа више.