Полицијски гласник

ЕРОЈ 9.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 69.

—■ Добро, дзј, да иробам ако може да легне ствј*р. Понудим каФоџији два и по динара обеКавајући да остатак доносрм сутра, али он ни да чује. — Ви мислите, повика он, да је довољно до^и овде па се наждрати, а плаКање на кукаво лето. — Али молим вас, рекнем му ја, то се може десити и најчеститијом човеку. — Причај ти то другом ! Ко нема пара не треба ни да долази; или ако и дође да иште литар а ее да се наједе на вересију. — Но љутите се, добри човече, то не помаже. — Доста је било приче, платитс ми иначе ћу звати поаорника. — Позорника! Држ', ево и теби и њему, рекнем правоћи руком један покрет који је врло много уобичајен код простијег света. — 0, неваљалче, зар ти није доста што ми односиш мал него још... повика он подносећи ми песницу под нос. — Не да те изеде гуја! одговорим му. Не почињи или... Он се приближи и ја му пришијем један тежак шамар. За овај мах овојобипо ризично; Лапијер је предвиђао да ће то имати рђаво последице, али у тренутку, кад је се спремао да стругне а мене да остави да се извлачим како знам, келнер га шчопа за гушу вичући : лопови! у помоћ! Стражара је била близу, полицајци навалише и, ово нас и по други пут између два реда утока (пушака). Мој друг покуша да објасни каплару како није крив, али се овај недаде умилостивити него нас затвори. Отада Лапијор поста ћутљив н тужан као какав калуђер; не отвори више уста. Око два сата изјутра комесар обиђе затвор и нареди да му се покажу похапшени. Лапијер изиђе први. Комесар му реће да ће га пустити ако пристане да плати. Зовнуше мене ; уђем у канцеларију и познам г. Легоа; он познаде мене такође. У две речи кажем му шта јо било; означим му место где су продато чарапе и марама, и док се он спремао да иде да одузмо ове ствари, које су биле веома потребне за осуду Лапијерову, ја се вретим Лапијеру. Он није више ћутао. — Веза ми је с очију пала, рече ми; видим штаје у ствари; има ту... — Јесте! прокином га ја. Претварај се ти колико хоћешјаћу ти рећи отворено. Да, има ту... али ако хоћеш да ти кажем, ја ворујем да си ти тај који нас је натерао у ћуп (похапсио). — Не, пријатољу! нисам ја и не знам који је, али ти си ми сумњивији него ма ко други. На ове речи ја се наљутим, а он плану; за протњом дође дело: ми со потукосмо, то нас раздвојише. Кад сам остао сам ја нађем моју петодинарку и како кафеџија није био поднео рачун за шамар, она је била довољна, но само да плати свс његово потраживање, него још и да частим господу жандарме. Кад сам се ослободио ове дажбине нијо било више разлога да ме држе; изађем но рекав Лапијеру ни збогом; он је био добро

препоручен. Сутра дан сам дознао да је успех потпуно крунисао моје дело. Онај пар, Брас и Пом-Руж, ухваћени су у сред стварних доказа њихове срамне трговине и пошто су на њима самим нађене крадене ствари, морали су признати. Једино Лапијер је покушавао да одриче, али кад су га суочили са трговцем из улице Бишери, он је познао и човека и чарапе и мараму. Целу дружину, и лопове и јатаке, затворише у Тврђаву да очекују пресуду. Ту нису дуго чекали па су дознали, да друг, који је играо ухапшеног Видока, не беше нико други до Видок који их је похапсио. Изненађоње је било велико. Ио изреченој пресуди сви су спроведени у казнени завод. У очи спровода био сам присутан њиховом окивању. Кад су ме видели нису се могли уздржати од смеја. — Гледај твој рад, рече ми Лапијер; сад си задовољан, ниткове! — Ја немам шта себи да пребацим, нисам вам ја препоручио да крадете. Нисте ли ме сами звали ? Зашто сте били тако поверљиви? Кад човек ради занат као што је ваш мора мало боље да се чува. — Свејодно, роче Комери; џабе си барлијао (проказивао) доћи ћеш ти у казнени завод. — А дотле нек вам је срећан пут! Узмите ви моје место, а ако со кад вратите у Париз не дајте се ухватити у замку. После овог одговора они почеше говорити међу собом. — Он се још срди на нас! речо Ришелот; добро је то... — Ти треба да ћутиш! одговори закупац стана Етјен; ти си га довео. Кад си га познавао требао си зна.ти да је способан за проказивање. — Да, све нам је то Ришелот направио, уздахну Пом-Руж, коме чекић у мало не разби главу. — Не мрдај! викну грубо бравар. — Он је увек онај који продаје тикве... — Хоћеш ли ћутати, псето! чувај ћупу. Ове речи беху послодње које сам чуо, али удаљујући се по извесним покретима видоо сам да се разговор развија све више и више. Шта су говорили? Не знам. Тридесет седма глава. У лето 1812. године Хото, бивши полициски тајни агент, коме је крађа била занимање, у жељи да се понова врати у полициску службу, понуди ми своје услуге за свечаност у Сен-Клуду. Познато је да је та свечаност једна од највећих у околини Париза и да због велике множнно света ту и крадљивци долазе у великом броју. Био је петак кац ми је Хото дошао са једним другом. Његов ми је поступак у толико више изгледао чудноват што сам ја био тај који је прибавио податке на основу којих је био изведен пред суд. Може бити да је он рачунао да ми се тако приближи и да ми нешто напакости; та ми је мисао одмах пала на ум,

али сам га ипак лепо примио, чак сам му изјавио задовољство што није сумњао да сам увек вољан да му помогнем» 'Голико сам се показивао искрон да он није могао више сакрити своје намере: изненадна радост која му се показа ва лицу увери ме да сам примајући његов продлог потпомагао његове плавове, које он није мислио да ми повери. Видео сам како се у души весели што сам тако глуп. Како му драго, тек ја сам се правио да имам у њога велико поверење и уговорисмо да он нрекосутра, у недељу, оде још у два сата и да се нађе тамо гдо највише света има како би нам показао свакога крадљивцакоје буде познао. Поменутог дана дошао сам у СенКлуд само са два агента који су бпли под мојом командом. Дошав на место потражим Хото-а, прођем свуд унакрст, прегледао сам све, загледао на све стране, али њега нигде; на послотку, после чекања од сат и по кад сам већ био изгубио стрпљење пошљем јоднога од мојих пратиоца на главну стазу препоручујући му да прегледа свет неће ли где угледати нашега помагача, чије ми закашњење изгледаше тако исто сумњиво као и његова понуда да ми помогне. Пратилац га је тражио читав сат и уморан од тражења врати со и јави ми да га није могао наћи. Један тренутак после дође Хото сам, био је сав у зноју. »Ви и не знато, рече нам, пролемао сам шест шатрава љевата, али они су икелЛазо ш одгљали су; штета! јер оу врло опасни; али, оно што је одложено није изгубљено; наћи ћу их ја опет«. Направим се да ову његову причу примам за готово и он је био уворен да ни мало не сумњам у његову исправност. Провели смо заједно већи део дана и растали смо се тек пред вече. Отлшао сам био у жандармеријску постају где ми рекошо да су многи џепни сатови покрадени и то у правцу сасвим супротном ономе куда нас је Хото водио да пазимо. Тада ми је било јасно да нас је он водио на један крај да би на другом могао радити како је хтео. То је старо лукавство које лопови употребљава.ју да со обезбеде од полиције. Пошто сам се ја уздржавао да му учиним ма и најмањи прекор Хото уобрази да мо може лако варати; али, ако нисам говорио нншта ја сам много мнслио. Показујући му с"е све већи нријатељ и док је он стигао да понови мај сторију, коју је извео у Сен-Клуду, ја сам му спрсмио био да га уиеглам у првој прилици. Наш јо однос био врло добар и бољи него што сам се и могао надати. Једнога јутра враћајући се саКаФре-ом из предграђа Сен-Марко где смо провели ноћ, плде ми на памет да посетим пријатеља Хото. Нисмо били далеко од улице Сен-Пјер-о -беФ, где је он становао. Предложим КаФре -у да пође са мном и овај приста; попне.уо со, куцнем и Хото нам отвори. Он изгледаше зачуђен кад нас виде. — Какво изнснађење у ово доба? упита нас.